Somborski sastav Hootchie Cootchie Banda, prilično je unikatna pojava na srpskom muzičkom tržištu. Naime, njima sličnih sastava trenutno nema na sceni, pa se može reći da u onome što rade nemaju konkurenciju. Time je sa jedne strane lakše, a sa druge mnogo teže da se probiju do eventualno zainteresovanog konzumenta. U svom rodnom Somboru imaju određenu reputaciju koja je izraženija u samoj Vojvodini, no što je to slučaj u ostatku Srbije i u glavnom gradu, Beogradu. Do sada su u vlastitoj diskografiji uknjižili dva albuma. Prvi su realizovali u sopstvenoj režiji, a radi se o "live" snimcima "ura|enim" u restoranu "Vojvodina" u Somboru. To je bilo 16. i 17. decembra 2000. godine, pa je album izašao sledeće, 2001. godine. Aktuelno ostvarenje objavljuje PGP RTS i ono bi na neki način trebalo adekvatnije da promoviše sastav na samom tržištu Srbije, pa ako je moguće i šire.

Hootchie Cootchie Banda izvodi neku svoju varijantu rock priče koja je izrasla na postavci Buldožer - Zappa - Rambo Amadeus škole, začinjenu tipično vojvođanskim šmekom i lokalnim smislom za humor, ironiju, satiru, parodiju. Hootchie Cootchie Banda se poigrava rock idiomima i žanrovskim klišeima, a za to vreme pokazuje kako ne zapostavlja ni svirački elemenat. Upravo u pametnoj postavci i odnosu teksta i muzike leži odre|en kvalitet, koji možda nije uspeo da bude dovoljno komercijalizovan, a samim tim i širem sloju publike pristupačan. No, što se same originalnosti tiče, nema im se šta zameriti, a pesme su im takve da unutar strukture dozvoljavaju eksperimente na polju aranžmana. Možda i zbog takve realnosti, po mom mišljenju, "live" atmosfera za same članove postave predstavlja adekvatniji izbor i mogućnost pružanja izraženije slike o njihovoj muzici.

Prvi album, Vratite mi devojku, konjokradice, i pored određenih tehničkih manjkavosti, verovatno "plastičnije" opisuje njihov autorski opus, no što je to slučaj sa studijskom formom. No, "Ig'anka u ulici HK bande br. 13", preko 13 prisutnih tema, pokazuje ozbiljnost Somboraca kao muzičara i kao autorskog akta koji i te kako ima šta da kaže. Ponavljam još jednom, njihove pesme ne poseduju komercijalnost, ali nisu ni zatvorene, niti nekakvim alter pristupom zapečaćene. Hootchie Cootchie Bandu treba doživeti uživo, i film o njima će vam tek onda u potpunosti biti sklopljen.

Slike