ne. Ali svejedno ne mogu da se resim tih opsesivnih misli.

jbg trebas to rijesit..i odlucit se ....do parade..ponosa
samo sad se pazi...sumnjam...da ce ovi..novi...poslat muriju na ulice
mozda i oce al' u civilu...sa motkama

salim se ja malo...

nije ti ba nista...tj ja se nadam da ti nije nista..
samo si malo istripovan i isfrustriran...posto ne jebes nista...
pa si se malo razocarao  u zenski rod...a da ti bi jebat nesto...
pa si se okreno vamo...dje ne treba...to se posebno trenas paziti..
jer medju nama muskim..imas kol'ko oces...budaletina..
i cim neko od nas primjeti.,..nekog pedera malog..lkako smeka guzu...
odma bude bjen...
ovo ti ozbiljno kazem...posto ako si se propederio..ti si jos mali peder...
i neiskusan si...pa mozes nit jeben...tj najebat..a da ti ne udje uopste u guzu..

svasta....

Druže prvo se opusti. Znam da si trenutno napet kao struna  . Imaš sreće da sam naletio na ovaj post i potrudiću se da ti pomognem.
Ja sam prošao pre 2,3 godine kroz isto psihološko stanje. I sad nemam nikakvih problema, čak mi je i smešna celokupna situacija.  Ovaj poremećaj odnosno stanje nije za zajebanciju i mislim da ko nije prošao kroz to ili nije stručno lice bolje da se uzdrži od ismejavanja i komentarisanja ove teme.

Moja priča ide ovako. Bilo je to tokom završnih godina mojih studija, mnogo pritiska oko ispitnih rokova, suvi period, bio sam usamljen i bez devojke tada nešto duži period, niskog samopouzdanja i pretpostavljam da je to bio okidač. Gledao sam EP u košarci i tokom gledanja utakmice odjednom sam pomislio kako je ovaj Bjelica lep momak  . Istog sekunda su mi krenule svakakve misli kroz glavu tipa: da li sam ja peder, da li je ovo normalno, ma što sam lud i što se preispitujem,, počeo sam da analiziram svoje bivše i istorijat mojih veza... itd. Postao sam ekstremno zabrinut i počeo da paničarim (nikada ranije nisam imao nijedan psihološki problem), počeo sam da se trudim da ne mislim o tome ali nemoguće je narediti mozgu da prestane da misli na nešta jer se pravi kontra efekat. To je ono što ti sada radiš. Zatim kreće ta neugodnost u muškom društvu, izbegavanje bilo kakvo fizičkog kontakta sa drugarima iz detinjstva (izbegavanje sporta), čak i svaki pogled na ulici, svoj ili tuđi sam počeo da analiziram, u svakome sam video nešto seksualno. Jednostavno uletiš u taj opsesivni ciklus   ...nepoželjna,invazivna misao -analiza misli i dokazivanje sebi da nije istina... i tako u krug. Mene je to stanje potrefilo kao grob iz vedra neba, jedva sam spavao, xy puta na sat sam preispitivao sebe, vodio razgovore sa drugim ljudima a samo mislio na ta da li sam strejt, prvih par sedmica je bilo najgore. Jednostavno mislio sam da je nešta u meni puklo i da nikad neću biti onaj stari. Olakšanje sam osećao gledanjem strejt pornića, gej pornjavu sam puštao kao test u uvek mi se to gadilo, instant erection killer .

Kako da znaš da li si gej ili strejt? Ako ti se nikad nije digao na muškarca, ako nikad nisi maštao o princu na belom konju, igrao se sa barbikama, čitao Mens Health jasno je da nisi gej. Znam šta te najviše plaši, to su one priče kao neko je bio strejt xy godina a onda otkrio da je gej . To su sranja, ja mislim da se osoba rodi kao peder, mašta o osobama istog pola od puberteta, jedino prizna sebi pre ili kasnije. Najbolji dokaz da nisi gej je činjenica da te upravo te misli o mogućem homoseksualizmu progone i plaše.

Sad se pitaš kako sam se ,,izlečio,, odnosno vratio u normalu. Ovako meni je to stanje trajalo možda 2,3 meseca sve dok nisam pročitao na netu o čemu se radi i počeo primenjivati savete drugih ljudi i nakon par meseci sam zaboravio da sam uopšte imao takvih problema. Odmah da napomenem nisam išao psihologu ili psihijatru mada sam bio na ivici dok nisam shvatio o čemu se radi. Ko zna da sam otišao odmah prvog dana možda bih to brže prebrodio ali možda je ovako bolje jer sam sam poradio na sebi, nikad nisam upotrebio nijedan lek za smirenje, antidepresiv i slično i mislim da sam izašao iz tog iskustva kao jača individua. Što te ne ubije to te ojača.

Najpre moraš da prihvatiš te misli, da prestaneš da im se odupireš. Bukvalno da staneš smiren i samo sebi kažeš ,,aha evo opet invazivne misli,, i ne treba da odreaguješ, da ti bude krivo što se javila, da dokazuješ sebi suprotno, treba samo da se prepustiš i misao će proći brže i nećeš hraniti opsesiju. Zatim moraš da pokušaš da promeniš svoje mišljenje o pederima, da shvatiš da je to samo seksualno opredeljenje i ništa više, moraš da smanjiš stepen homofobnosti, da postaneš tolerantan i na taj način pobedjuješ opsesiju i strah. Da  budeš u stanju kažeš sebi ,, pa šta ako sam peder,, a da ne osećaš nelagodnost i osećaj gutanja knedle. Jer ako si rođen strejt onda si strejt ako si peder onda si peder i ne vredi se boriti protiv toga. Kad to shvatiš tvoja opsesija će nestati. Ponavljam najbolji dokaz da nisi peder je činjenica da te to toliko plaši i da ti je odbojna svaka pomisao na tebe sa muškarcem. Zato kad ti se opsesivne misli jave ti preusmeri tok misli tako što kažeš sebi ,, ovo je samo opsesija,,. Vremenom će te misli slabiti i ubrzo potpuno nestati. Potrebno je samo da istreniraš i opustiš mozak. Isto tako moraš da radiš na sebi, jer morao je postojati uzrok nastanku tog stanja, Moraš izgraditi samopouzdanje, više izlaziti i družiti se sa ljudima a ne da se povlačiš u sebe. Ako si strejt ubrzo ćeš upoznati neku devojku koja će ti pomutiti razum na pozitivniji način i postati tvoja slatka opsesija i tada će ti sve ovo biti smešno. Na neki način to je sve i normalno, proces upoznavanja i otkrivanja sebe u tim godinama. Šta je najgore što ti se može desiti, to je da shvatiš da si gej, ali ako jesi onda ćeš biti srećan da te neko guzi ili ti njega pa si opet na dobitku.

Druže nisi gej, opusti se i nemoj brinuti, ubrzo ćeš se vratiti na pravi kolosek. Samo počni da radiš na sebi i nemoj dozvoliti da imaš nisko samopouzdanje.  Nadam se da sam ti pomogao, pozdrav

Mlad si i tripujes se, ako te jednostavno ne privlace muskarci(tj. ne zamisljas ih gole i nemas erekciju na iste) onda jednostavno nisi gej.

Posto se osecas lose(i vec imas OCD), poseti psihologa ili psihijatra pa razgovatraj o tome, posto te to mozda malo smiri.

Inace, mislim da je problem vise u ovome

i u tome da se pitas da li nesto nije u redu sa tobom zbog toga. Ne brini se, to obicno dodje na svoje mesto vremenom tako da ce biti devojaka koliko god ti dusa iste.  

 

od tripova sve pocinje bio sam i ja mlad..jbg...pa se nisam tripovao...weirdface:

..homoseksualni kompulsivni poremecaj....

koliki dug naziv za pederluk....

ja to vala nista ne razumijem..kako se nekom muskarcu moze dici cuna...na nekog muskarca
samo kad pomislim...ona guzica cupava ruzna muska......dole ona rutava jaja vise i to da dodirnem i u to da stavim cunu..? bljaaak...
pa ...ni mrtav:? a cure onako lijepe guze imaju...nogice...sise...lice...kosu...mirisljavu...usne slatke...

dobro je on rekao..siguran sam da je to neki poremecaj...
jer samo nekom poremecenom se ne dize cuna..na ovo sve sto imaju cure...



sve to treba pohapsit...

Stvar fetisa... nisu samo zenske guzice lepe... nekome su i muske.. niti su sve dlakave, kao sto nisu ni sve zenske glatke...

Me too. Samo što mene nervira što nisam gej, ja hoću da budem gej!

Interesantno drustvo na ovom forumu, nema sta 

Resenje tvojih problema je - Jebi nesto! (zensko, normalno  )
Moze i da bude gabroka i da ti se ne svidja (cisto da bi sto pre nesto jebo), to sad nije bitno, kao sto nije bitno dal je lek gorak i grozan, ako ce da te izleci