Zbog poplava, kiša i malo zasejanih površina, pšenica će koštati 12 dinara za kilogram

Hleb poskupljuje iznad 30 dinara za veknu

U Žitovojvodini ističu da je kilogram brašna oduvek bio dvostruko skuplji od cene pšenice, a pošto se spominje 12 dinara za kilogram pšenice, brašno će biti preko 20 dinara, sa tendencijom da dostigne 24 dinara za kilogram

BEOGRAD - Poplave, kiše, kašnjenje u setvi i najmanja površina zasejana pšenicom u poslednjih 50 godina na jesen će se obiti o glavu građanima i to kroz poskupljenje hleba. Stručnjaci već procenjuju da će cena pšenica biti 12 dinara po kilogramu i Srbiji ne gine uvoz, takođe, po visokim cenama jer je setva podbacila u Ukrajini i Rusiji.

U Žitovojvodini ističu da je kilogram brašna oduvek bio dvostruko skuplji od cene pšenice, a pošto se spominje 12 dinara za kilogram pšenice, cena brašna će biti veća od 20 dinara, sa tendencijom da dostigne 24 dinara. U tom udruženju mlinara ističu da je ta cena pod pretpostavkom stabilnog kursa dinara i bez promene cene troškova prerade pšenice. Prema njihovim rečima, pekarstvo u ovom trenutku ima izvesnog ekonomskog prostora da izdrži pritisak cene brašna, ali sigurno je da će krajnja posledica biti ozbiljan skok cene hleba, sa čim bi država morala računati da ne bi bila iznenađena kada se to desi. "Zbog toga i predlažemo premiju za pšenicu, što bi u značajnoj meri relaksiralo prenapregnuto stanje odnosa cena pšenice, brašna i hleba", kažu u Žitovojvodini.
      

PROSTRAN: VLADA NEMA SLUHA

Kad bude potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i domaći ratari imaće pristup evropskim fondovima, poput njihovih kolega u Bugarskoj, kojima je lane na taj način pristiglo nekoliko stotina miliona evra, rekao je Pajtić. Sekretar odbora za poljoprivredu pri Privrednoj komori Srbije Milan Prostran je istakao da država očigledno nema dovoljno razumevanja za proizvodnju pšenice i izrazio zabrinutost da ćemo dogodine morati da uvezemo veće količine hlebnog žita. On je naglasio da bi trebalo doneti podsticajne mere kako bismo na jesen posejali 700.000 do 800.000 hektara pšenice, što bi Srbiji omogućilo da dogodine izveze milion tona hlebnog zrna.
      
   
   

Hleb će sigurno poskupeti, ali tek kada se formira cena brašna, potvrđuje i Momir Lazić, direktor Pekarske industrije "Klas".

- Svi troškovi sirovina i energenata su u proseku za 25 odsto veći nego prošle godine. Ne možemo da kalkulišemo tri meseca unapred kolika će biti cena hleba. Kada mlinari izađu sa kalkulacijom brašna i mi ćemo da pravimo cenu hleba. Ako pšenica bude 12 dinara, kao što se sada govori, i ako cene energenata nastavi da rastu, hleb neće biti ispod 30 dinara - najavljuje Lazić.

I predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić zatražio je od nadležnih državnih organa da se za predstojeću žetvu ratarima obezbedi dovoljno dizel goriva po regresiranoj ceni, kao i da se sufinansiraju troškovi skladištenja pšenice. Pajtić je istakao da se zbog nepovoljnih vremenskih prilika i manje zasejanih površina može desiti da dogodine uvozimo pšenicu.

On je obećao ratarima da će i ubuduće najveći deo vojvođanskog budžeta biti ulagan u poljoprivrednu proizvodnju i podsetio da je od ukupno 80 miliona evra, s kojima je u protekle dve i po godine pokrajina raspolagala, više od dve trećine otišlo za nabavku mehanizacije, đubriva, i semena. I novac dobijen od privatizacije vojvođanskih preduzeća biće ulagan direktno u poljoprivredu, rekao je Pajtić i dodao da je podsticanje agrara od države pravi put razvoja, što potvrđuje i primer EU u kojoj se ulaže od 150 do 300 evra po hektaru.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Obradović-Tanjug

VEKNA SKUPLJA POSLE ŽETVE
D. MARINKOVIĆ, 12. jun 2006

BEOGRAD - Neminovno je da će ovog leta poskupeti hleb, jer se zbog nepovolj­nih vremenskih prilika, čestih poplava i kašnjenja setve, očekuje za trećinu slabi­ja ovogodišnja žetva, kažu proizvođači. Ali, ne žele da preciziraju za koliko će poskupeti osnovna namirnica.
Po pekarskoj računici, poskupljenje je opravdano, jer poslednjih godinu dana, uprkos opštem rastu cena na malo i poskupljenju gotovo svih troškova, proizvod­nje, proizvođači nisu menjali cene.
Momir Lazić, direktor beogradskog "Klasa" kaže da generalno gledano, svi proiz­vodni troškovi polako rastu, pa je realno očekivati da se koriguje i cena vekne. Pekarima je sada, kaže, veoma teško.
- U prvih pet meseci ove godine direktni troškovi proizvodnje - sirovine, energenti i izdaci za komunalije porasli su za petinu, tako da je i u ovom momentu oprav­dano povećanje cene vekne - ukazuje Lazić. - Ali, cena će se tek utvrditi kada se "skine" ovogodišnja žetva, utvrdi pošto je pšenica, a potom i brašno. A, sve to ukalkulisaće se sa naraslim troškovima proizvodnje.
I iz Beogradske pekarske industrije ističu da njihove kalkulacije pokazuju da ce­ne ove osnovne namirnice nisu menjali od februara 2005. godine. A, za posled­njih godinu dana čak nekoliko puta su poskupljivali energenti, aditivi, kvasac. Ka­ko ističu ima i drugih razloga za poskupljenje hleba. Lane je prvi put hleb opore­zovan sa osam odsto i to je tada "ugrađeno" u već postojeću tadašnju cenu.


REZERVE
POMOĆNIK ministra poljoprivrede Goran Živkov najavio je da će ove sezone pše­nica biti sigurno skuplja. Cena će porasti jer su prošlogodišnje rezerve iscrplje­ne.

ŽITA DOVOLjNO
VLASNIK mlina "Matejić" iz Mihajlovca, Vladimir Matejić izjavio je da nema još pravih razloga za poskupljenje hleba. Jer, kako kaže, na našem tržištu bez obzi­ra na kiše i poplave, ima sasvim dovoljno pšenice, a u Šumadiji čak i previše.


Izvor: Novosti