Orf... daj molim te prati fabulu radnje ...salter ??? uozbilji se... ako treba p. (pa to su najmanji problemi .. ja cu ti sredim ) samo daj pravu informaciju

sta kazu na salteru u cacku... banka, kamata, provizija... ekonomija...

Mrzi me da pratim fabulu radnje a saltere izbegavam vise volim bankomate

kolko vidim-na-temi sve mudo do muda... niko saltere nije video, takva sranja vas se ne-ti-ti ticu ....

oki tu sam kupim, ucim, pamtim... ali sta ce polu-obrazovani seljak, mozda  roka neke bombe  , kopa nek-e institucije, vata neke vlasnike, kolje bivse drugove, sve koji su proziveli ... savata na ivici

kaki- sam poeta, pitam sto me uzmu u ekipu, mada kazu da sam previse militantan 

Matori ja jesam malo pospan i jesam sinoc bio mrtav ko majka pa me jos uvek drzi to al nikako ne mogu da skontam sta hoces da napises

наравно да се могу платити струја,нет,телефон,грејање...

Mrzi me da ti objasnjavam , prati fabulu 

Stiglo i meni danas nesto.Bas to sa aneksom ugovora,i trte mrte... Kao nesto da se ode do ekspoziture i potpise nesto,bla,bla... Oce to. 



Hvala @mosko na ovoj temi i upozorenju. 

Javi sta su 'teli, mislim sta su sad smislii da "zastite" svoje klijente 

Narodna banka Srbije predvidela novčane sankcije za prevare klijenata. Za višu kamatu korisnicima finansijskih usluga bankama prete penali do 800.000 dinara


Ukoliko banke ne postupe po pravilima koje propisuje novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga snosiće posledice odnosno biće novčano kažnjene. Tako, na primer, ako banka nominalnu kamatnu stopu utvrdi drugačije od propisanog biće kažnjena u iznosu od 500.000 do 800.000 dinara, po prigovoru! Za ostale prekršaje kazne dostižu i do dva miliona dinara.

Da su banke ozbiljno shvatile novi propis govori činjenica da sve ovih dana detaljno informišu građane o kamatama na pružene usluge, a mnoge ih i snižavaju. Obaveštenje se šalje čak i klijentima koji koriste obične elektronske kartice kojima se podiže novac na bankomatu ili plaća u prodavnicama i sredstva se odmah skidaju sa tekućeg računa. Tako da će neki građani koji koriste kredit, kreditnu karticu, dozvoljeni minus... dobiti i po nekoliko koverata na kućnu adresu sa preciznim objašnjenjima.

- U aneksima koji građani treba da potpišu konstatuje se da su postojeće kamatne stope, odnosno marže koje se dodaju na referentnu stopu, shodno Zakonu, postale fiksne i da se ne mogu ubuduće menjati jednostranom odlukom banke - kažu u Rajfajzen banci. - S druge strane, klijentima kojima je u toku otplate menjana kamatna stopa, do primene novog propisa biće određena najpovoljnija kamata koju su imali tokom otplate, i takva će biti primenjena do kraja otplate njihovog kredita. Obe odredbe će se primeniti bez obzira na to da li klijent potpiše aneks koji je poslao ili ne, kako propisuje i Zakon, odnosno tumačenje Narodne banke Srbije.


PRIJAVA NEPRAVILNOSTI

- Ukoliko, posle potpisivanja aneksa ugovora, građani smatraju da su njegove odredbe kojima se reguliše struktura i visina nominalne kamatne stope suprotne zakonu, mogu podneti pisani prigovor banci i o tome obavestiti NBS.


STAJU POZAJMICE?

Austrijske banke će obustaviti nove kredite za zemlje srednje i jugoistočne Evrope, a banke-ćerke će odobravati zajmove isključivo iz lokalne štednje. Taj potez austrijske države objašnjave se strahom da bi banke iz ove zemlje mogle biti ugrožene zbog velike izloženosti u zemljama srednje i jugoistočne Evrope. U Srbiji učešće austrijskih banaka u ukupnom tržištu iznosi 18 odsto i za sada nijedna banka nije dospela u problem sa plasiranim kreditima.

Novosti

Šta banke više ne mogu da rade

Od ponedeljka banke više neće smeti da koriste odredbu „kamatna stopa se menja u skladu s poslovnom politikom“, a svaka promena uslova kreditiranja moraće da bude ostvarena uz obostranu saglasnost klijenata i banke. U slučaju da banka želi da promeni neki od obaveznih elemenata ugovora, a korisnik nije saglasan s tom izmenom, banka neće moći jednostrano da izmeni uslove iz ugovora, ali ni da jednostrano raskine ugovor.




Banke će ubuduće imati i obavezu da ističu obaveštenje o kretanju vrednosti ugovorenih promenljivih elemenata (euribor, libor, indeks) u svojim prostorijama. Novina je i da više neće biti diskriminacije prema starijim klijentima, kao što je do sada bio slučaj, jer su banke limitirale gornju starosnu granicu prilikom odobravanja zajmova. To su samo neke od odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji stupa na snagu 5. decembra, što će biti prvi zakon ove vrste u poslednjih 10 godina.


Prethodnih nedelja banke su počele da šalju obaveštenja o primeni zakona i anekse ugovora, a one koje su primenjivale promenljive kamatne stope koje nisu imale iskazane jasne elemente na osnovu kojih se menjaju kamate trenutno ih usklađuju. Ovo usklađivanje mora da bude takvo da ni u kojem slučaju ne sme da se primeni nepovoljnija kamatna stopa od one koja je prvobitno bila ugovorena. To znači da, u slučaju da je prvo bila ugovorena kamatna stopa koja je viša od one koja je u međuvremenu utvrđena naknadnim aneksom, primenjivaće se ona koja je povoljnija. Takođe, ne postoji obaveza usklađivanja tamo gde je kamatna stopa fiksna ili gde je promenljiva, ali neophodno je da budu jasno iskazani njeni elementi.


- Uz aneks ugovora ili obaveštenja o promeni kamatne stope, banka ima obavezu da korisniku kredita dostavi i novi plan otplate. Kako je usklađivanje sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga u interesu korisnika, nemojte izbegavati potpisivanje aneksa ugovora - izjavila je juče Mira Erić Jović, viceguvernerka Narodne banke Srbije.


Klijentima banaka se sugeriše da pažljivo čitaju osnovni ugovor i uporede ga s ponudom iz aneksa ugovora, s posebnim osvrtom na nominalnu stopu i to kako se ona formira. Nejasnoća ne sme biti.
- Ako smatrate da je aneks ugovora sačinjen suprotno zakonu, i dalje možete da uputite pisani prigovor finansijskoj instituciji i obaveštenje Narodnoj banci - ukazala je viceguvernerka.


Zabranjeno je i korišćenja izraza kojima se finansijska usluga označava besplatnom ako je uslovljena zaključivanjem nekog drugog ugovora ili bilo čime što predstavlja trošak za korisnika.


Banke će i ubuduće moći da reklamiraju kreditne kartice ili kredite s kamatnom stopom od nula odsto, ali samo ako naznače sve uslove po kojima se ona odobrava (korišćenje neke druge kartice ili naplaćivanje kamate posle određenog perioda). Takođe, u slučajevima kada banke primenjuju automatsko produžavanje oročenih depozita, banke će štediše morati da informišu 15 dana pre isteka roka oročenja o roku na koji se produžava ugovor, kao i o novoj kamatnoj stopi. Štediša ima pravo da ugovor raskine najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tog obaveštenja.


Ovaj zakon neće se odnositi samo na banke već će obuhvatati i lizing kuće. Takođe, njime su predviđene veće kazne. Oni koji prekrše ovaj propis moraće da izdvoje i do 800.000 dinara.

 

Procedura za žalbu klijenata
Građani koji smatraju da su oštećeni prvo podnose prigovor banci ili lizing kući koje moraju na njega i da odgovore u roku od 30 dana. Uz to, obaveštavaju i Narodnu banku, koja od banke zahteva da se o prigovoru izjasni u roku od osam dana. Klijent dobija odgovor s mogućim predlogom da u sporu posreduje i NBS. Ako je prigovor bio opravdan, NBS donosi rešenje kojim nalaže otklanjanje nepravilnosti i propisuje novčanu kaznu banci. Može da propiše i dvostruku novčanu kaznu i da natera banku da postupi po zakonu.

Kako novi zakon štiti klijenta banke

Posle deset godina tokom kojih su banke bile 'malo više ravnopravne od klijenata' u ugovornom odnosu koji su uspostavljali, danas na snagu stupa Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

 


Zakon je, kako je obrazloženo, donet kako bi se klijenti zaštitili od diskriminacije i obezbedio ravnopravan odnos ugovornih strana.

Banke i lizing kompanije bile su dužne da pre početka primene zakona vrate kamate na kredite na nivo incijalne kamate koju su potpisali kada je klijent uzeo novac. Zakon stavlja tačku na „samovolju“ banaka koje su do sada „dizale kamate“ kako im ustreba novca, i nameće im poduži spisaka obaveza, sve u cilju zaštite klijenata.

Formulacije poput „kako sve banke, tako i mi”, a pre svega poslovna politika kao razlog za poskupljenje zajma, strogo su zabranjene Zakonom koji dozvoljava da se kamata menja samo u skladu sa zvaničnim elementima poput Euribora, Libora, referentne kamatne stope, indeksa potrošačkih cena i slično.

Ubuduće banka neće moći da promeni nijedan značajniji uslov iz ugovora (poput načina otplate ili visine kamate) ako se klijent s tim ne složi. Ako ne pristane, banka neće smeti ništa da menja iz ugovora, niti da ga zbog toga raskine.

Pre nego što se odluči za pozajmicu klijent treba da proveri kolika je efektivna kamatna stopa kod više banaka jer su one sada u obavezi da je obračunaju uključujući sve „sporedne troškove” koje plaća klijent, a ranije ih nije video.

Klijent svakako ne bi trebalo da potpisuje ugovor dok predugovor ne ponese sa sobom, što Zakon omogućava, a prilikom izbora banke obavezno treba obratiti pažnju na informacije koje objavljuje Narodna banka Srbije. Ona će na svaka tri meseca obaveštavati da li je neka banka prekršila zakon.

Čak i ako su zajmili novac, uzeli kola od lizing kuće ili novac sa dozvoljenog minusa, klijenti imaju pravo da se u roku od 14 dana predomisle bez objašnjenja.

Banka više ne sme da naplaćuje troškove izdavanja platne kartice i PIN koda, ako na primer klijent odustane od kartice. U slučaju neovlašćenog korišćenja platne kartice, klijent je dužan da to prijavi banci, a maksimalni gubitak koji možete snositi je 15.000 dinara. Ako ne obavesti banku, sav gubitak je klijentov.

Gašenje računa ubuduće će biti besplatno, baš kao i naknada za podizanje gotovine. Kako bi destimulisale klijente da kredite ranije otplaćuju, banke trenutno naplaćuju proviziju od tri do pet odsto za prevremenu otplatu. Novi zakon definiše da se naknada poslovne banke može kretati između 0,5 i jedan odsto kredita koji se otplaćuje, odnosno njegovog ostatka.

Klijenti mogu i da prevremeno otplate kredit uz smanjenje ukupne cene za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja  ugovora, a banka nema pravo da naplati naknadu kod kredita sa promenljivom kamatom, osim kod stambenih kredita.

Kod oročenih štednih uloga koji imaju automatsko produženje oročenja, banka ima obavezu da korisnika 15 dana pre isteka  obavesti o uslovima i kamatama na koje se ulog oročava, i korisnik na osnovu toga može da odluči da li će produžiti ugovor.Na kraju, ako ni posle svih promena klijent ne bude zadovoljan, uvek mu ostaje da promeni banku koja mu ne sme naplatiti potvrdu o ugašenom računu i zatvorenom kreditu.

Za kršenje odredbi Zakona predviđene su kazne od 500.000 do 800.000 dinara za banke i lizing kompanije.

U oktobru su inače, prema podacima Udruženja banaka Srbije, građani u Srbiji bankama dugovali 535,7 milijardi dinara, pri  čemu su obaveze po osnovu potrošačkih i stambenih kredita smanjene u poređenju sa septembrom, dok je rast gotovinskih  kredita bio 0,8 odsto, a kredita za refinansiranje 1,6 odsto.

Krediti čija otplata kasni imali su udeo od 3,7 odsto u ukupnom kreditima koje su uzeli građani.

Centar za korisnike finansijskih usluga NBS je za devet meseci ove godine primio 820 prigovora građana, od čega 622 na rad  banaka. Broj prigovora bio je za 9,3 odsto veći nego u istom periodu 2010.

Najveći broj prigovora na banke odnosi se na kredite - 54,3 odsto, tekuće račune - 18,8 odsto i platne kartice - 17,7 odsto. Najviše
prigovora - 38,8 odsto, upućeno je na rad četiri banke, ali NBS ne objavljuje na koje četiri.

Izvor: Novimagazin