Hjuman rajts voč: Rusija prednjači u kršenju ljudskih prava
Autor: Blic online | 01.02.2008 - 08:53


Hjuman Rajts Voč naveo je u svom godišnjem izveštaju da je u evropskim zemljama zabeležen niz slučajeva kršenja ljudskih prava i sloboda, uključujući izborne manipulacije, maltretiranje i hapšenje nezavisnih novinara.

U izveštaju, koji prenosi Glas Amerike, izdvaja se Rusija, zbog ograničavanja slobode okupljanja i pristupa javnosti medijima uoči decembarskih parlamentarnih izbora, kao i predstojećih predsedničkih izbora u martu. Takođe se navode slučajevi maltretiranja vojnih regruta i ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući i mučenje, otmice i nezakonita privođenja u ratom pogođenoj Čečeniji.

Organizacija Hjuman Rajts Voč  se osvrnula i na ograničenja slobode medija i opozicionih aktivista u Azerbejdžanu i Belorusiji, kao i na napade na novinare u Ukrajini i stalno odlaganje suđenja policajcima osumnjičenim za ubistvo nezavisnog novinara Georgija Gongadzea 2000. godine.

Takođe se primećuje da su napadi i osujećene zavere uticale na poštovanje ljudskih prava i vladavinu zakona u Britaniji, Danskoj, Nemačkoj i Španiji.

Ratko Mladić i nastavak tenzije na Kosovu
Hjuman Rajts Voč naveo je i neuspeh Srbije da izruči haškog optuženika Ratka Mladića, kao i poteškoće u procesuiranju osumnjičenih ratnih zločinaca u Bosni i Hercegovini. U izveštaju se pominje i nastavak etničkih tenzija na Kosovu dok se, kako je navedeno, albanska većina bori za nezavisnost.

Izvor: Blic

'Sudite samo Srbima, a gdje je Merčep?'



Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava kritizira suđenja za ratni zločin u Hrvatskoj

WASHINGTON - Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch, sa sjedištem u Washingtonu, danas je objavila izvješće o stanju ljudskih prava u svijetu za 2008. u kojem, u dijelu koji se odnosi na Hrvatsku, ocjenjuje da su “2007. ostvarena skromna postignuća u poštovanju ljudskih prava koja su djelomice povezana s kandidaturom za članstvo u EU”.

No snažna kritika upućena je zbog postupaka koji se vode za ratni zločin i odnosa prema srpskim povratnicima.

“Srbi, osobito povratnici, i dalje su izloženi nasilju i zastrašivanju, iako manje 2007. nego prijašnjih godina”, navode. HRW izdvaja i neke incidente, kao što su napad iz srpnja 2007. na oca i sina srpske nacionalnosti nakon povratka u selo Gornji Vrhovci, u kojem su izbjegli da budu živi spaljeni, te napade na imovinu Srpske pravoslavne crkve i Srbe u području Kistanja. 

Sporne reakcije na Haag

U dijelu koji se odnosi na odgovornost za ratne zločine HRW spominje pozitivne reakcije na haašku presudu Milanu Martiću na 35 godina zatvora i negativne reakcije na blage presude “vukovarskoj trojci”.

Navodi se da je 2007. vođeno nekoliko postupaka protiv Hrvata pred domaćim sudovima, koji su privukli veliku pozornost javnosti, kao što je suđenje Branimiru Glavašu te proces protiv Rahima Ademija i Mirka Norca za ubojstva civila u Medačkom džepu.

Ocjenjuje se da Srbi čine golem broj optuženih i osuđenih ratnih zločinaca u Hrvatskoj, “čime se stvara tolika disproporcija da upućuje na pristranost”. Citiraju se i statistički podaci Državnog odvjetništva prema kojima je od 3666 osoba optuženih za ratne zločine od 1991., 3604 kazneno gonjeno za sudjelovanje u agresiji na Hrvatsku, dok su 62 bili pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

Civili u Sisku čekaju pravdu

HRW spominje i da su tužitelji dobili dokaze ICTY-ja koji olakšavaju kazneni progon Tomislava Merčepa za zločine iz 1991. protiv Srba, ali u vrijeme pisanja izvješća suđenje još nije počelo.

Ističe se da “srpske žrtve drugih povreda tijekom rata, uključujući i nestanak više od 100 civila u Sisku, i dalje čekaju na pravdu”.

Ocjenjuje se da su “mnogi kazneni progoni i suđenja Srbima i dalje upitnog standarda”, posebno suđenja u odsutnosti.  U Hrvatskoj i dalje dominiraju suđenja pred sudovima u gradovima u kojima su zločini počinjeni, umjesto pred četiri suda koja su određena kao mjerodavna za postupke u predmetima ratnih zločina.

Kao negativan primjer takve prakse ističe se treća oslobođajuća presuda za Mihajla Hrastova u Karlovcu za ubojstvo 13 srpskih rezervista 1991. “Od Hrvatske, kao države kandidatkinje za članstvo u EU, očekuje se da ide putem ispunjenja kriterija EU u vezi s poštovanjem ljudskih prava, iako je još u pitanju spremnost EU da pitanjima preostalima iz rata da prioritet”, zaključuje HRW.  (Hina)

jutarnji.hr

HRV: Mali napredak u Srbiji
1. februar 2008. | 08:54 -> 11:53 | Izvor: B92, Beta
Vašington -- Srbija je učinila mali napredak u oblasti ljudskih prava, dok je na Kosovu stanje manjina vrlo teško, ocenjuje Hjuman rajts voč.

U izveštaju se navodi da je učinjen mali napredak po pitanju ljudskih prava - stanje etničkih i verskih manjina i dalje zabrinjava, a nezavisni novinari suočavaju se s pretnjama i nasiljem. Srbija je, ocenjuje HRV, poboljšala saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, ali nije izručila glavnog optuženog, vojnog komandanta bosanskih Srba u vreme rata u BiH, generala Ratka Mladića.

"Ratko Mladić, optužen za ratne zločine, ostao je na slobodi u Srbiji iako je Beograd izrazio spremnost da će ga predati pravdi", kaže se u saopštenju.

Uz podsećanje na suđenja bivšim zvaničnicima jugoslovenske vlade i vojske pred Haškim tribunalom, u izveštaju se ukazuje da srpska javnost veoma negativno gleda na tu instituciju i njen rad.

Sud za ratne zločine u Beogradu nastavlja sa radom i pored ograničenog novca, političke podrške i svesti o njegovom radu, navodi, međutim, američka organizacija za zaštitu ljudskih prava.

"Bilo je izveštaja o mešanju politke u rad tužilaca, ali je presuda za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića pokazala hrabrost tužilaca i sudija koji su i pored političkih pritisaka i pretnji priveli pravdi 12 osoba, a glavni optuženi Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora", piše u izveštaju.

Hjuman rajts voč ocenjuje da je bilo ograničenog napretka u poboljšanju stanja albanske manjine na jugu Srbije i Bošnjaka u Sandžaku, ali i ukazuje na teške ekonomske i socijalne uslove Roma koji su suočeni sa vređanjem i fizičkim napadima.

"Tokom 2007. godine zabeleženo je više od 30 napada na pripadnike manjinskih verskih zajednica. Srpska vlada je obično osuđivala te napade, policija otvarala istrage, ali je mali broj izvršilaca napada kažnjen", napominje se u izveštaju Hjuman rajts voča.

S velikim brojem raseljenih (oko 208.000) i izbeglica (oko 106.000), u Srbiji je najveća proporcija raseljenih u Evropi.

Oko 6.000 raseljenih iz Bosne, Hrvatske i sa Kosova i dalje je u kolektivnim centrima u kojima su često veoma teški uslovi.

Nezavisni novinari suočeni su s pretnjama i napadima, pa se u izveštaju pominje napad na novinara lista "Vreme" Dejana Anastasijevića i pretnje novinarima agencije Beta Dinku Gruhonjiću i televizije TNT Stefanu Cvetkoviću.

Napominje se i da nema napretka u rešavanju ubistava novinara uključujući ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. i Milana Pantića 2001. godine.

HRV ukazuje da je "rešavanje konačnog statusa Kosova bacilo u senku mračno stanje ljudskih prava" u toj srpskoj pokrajini.

Manjine su, i dalje, suočene s nasiljem, uznemiravanjem, diskriminacijom i otežanim pristupom javnim službama, navodi HRV.

Ograničen je napredak u povratku raseljenih i izbeglih, a pravosudni sistem je slab.

Kada je reč o parlamentarnim izborima na Kosovu, veliki broj tamošnjih Srba poslušao je poziv Beograda na bojkot, ocenjuje ta organizacija.

Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su najranjivije zajednice i najmarginalizovanije na Kosovu.

U procesu rešavanja statusa Kosova njihovi politički, ekonomski i socijalni zahtevi su zanemareni.

Nasilje nad manjinama je nastavljeno, žrtve su uglavnom kosovski Srbi, ali i Bošnjaci, Romi, Hrvati i Crnogorci, navodi Hjuman rajts voč.

Broj dobrovoljnih povrataka na Kosovu ostao je mali. U prvoj polovini 2007. zabeležen je povratak 308 osoba.

UNHCR je, podseća HRV, saopštio da Srbi, Romi i Albanci rizikuju progon ako se vrate u oblasti u kojima bi bili manjina.

Pravosudni sistem je, i dalje, najslabija vladina institucija i pored napora da bude reformisan, ocenjuje HRV i ukazuje da je saradnja međunarodnih i domaćih sudija i turžilaca nedovoljna.

SAD i EU na udaru kritike

SAD i Evropska unija ugrožavaju ljudska prava u svetu, dopuštajući da se države sa sumnjivim izborima poput Pakistana i Kenije smatraju pravim demokratijama, ocenio je Hjuman rajts voč u godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u svetu.

Dok je Srbija dobila delimično pozitivnu ocenu, u Hrvatskoj se poboljšanje stanja ljudiskih prava ocenjuje kao umereno.

Napredak Hrvatske umanjen je činjenicom da i dalje postoje prepreke za povratak i reintergaciju srpskih izbeglica.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice Ujedninjenih Nacija, skoro 1700 Srba se u prvih devet meseci prošle godine vratilo u Hrvatsku, ali su se suočili sa nasiljem i uznemiravanjem.

Ipak, ovogodišnji izveštaj pre svega stavja akcenat na zemlje sa navodnim demokratijama.

Organizacija je navela da se Pakistan, Kenija, Rusija, Nigerija, Bahrein, Jordan i Tajland ponašaju kao da je održavanje izbora dovoljno da bi bile nazvane demokratskim zemljama.

"Svi žele da budu demokratija. Demokratija se smatra ključem legitimnosti, pa tako autokrate, tirani i diktatori širom sveta očajnički pokušavaju da se predstave kao demokrate", ocenio je Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman Rajst Voča.

Oštru kritiku pretrpele su Sjedinjnene Američke Države i Evropska unija za koje Rot ocenjuje da će prihvatiti čak i najsumnjivije izbore, "sve dok je 'pobeda' strateški ili trgovinski saveznik".

A u ime borbe protiv terorizma SAD, Francuska i Velika Britanija, zajedno sa Pakistanom, krše ljudska prava.

"U slučaju administracije američkog predsednika Buša, Sjedinjene Američke Države danas ne mogu sa kredibilitetom da pričaju o promovisanju ljudskih prava, pa mora da se zadovolji blažim konceptom demokratije", ocenjuje Kenet Rot.

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak je rekao da nije video taj izveštaj, ali je naveo kako je promovisanje ljudskih prava "suština" američke spoljne politike.

Mekormak je kazao i da se izbori "različito odvijaju u različitim državama, u skladu s istorijom, vrednostima i kulturom".

Јел знате ону нашу ''нема дана а да не мислим на тебе''. 

pa kad se krse ljudska prava na zapadu, kako ne bi i na post-komunistickom istoku...

kazu smeta im sto rusija prednjaci u "krsenju ljudiskih prava" ,imam osjecaj da njima smeta sto rusija prednjaci u nekim drugim stvarima....

U čemu ? Kriminalu ili možda zaštiti ljudi sa interpolovih poternica ?

Hm, ili možda u pružanju azila porodicama bivših diktatora i
krvopija ?

Ne samo to, iza Rusije tu je naravno, Kina, zatim Iran, Severna Koreja, Venecuela, Srbija... Odnosno svi oni koji se protive demokratskoj politici sa zapada.

Na KiM recimo, nema ugnjetavanja srba, u Turskoj nema ugnjetavanja kurda, u USA nema ugnjetavanja crnaca i indijanaca. U Iraku nema senlucenja americkih civilizovanih vojnika koji i dan danas traze to famozno biolosko oruzje. Nadjose Sadama al od oruzja nista...

Ali rusi su glupi, oni upravo treba da se ponasaju kao amerikanci. Ko malo bolje prati unutrasnju politiku amerike, setice se onih nesretnika koji su poceli da lobiraju za otcepljenje Teksasa, cak su imali brojne tribine po americkim univerzitetima i gradovima unutar iste.

Sta se desilo? Iznenada je "pronadjeno" 59 leseva za koje se tvrdi da su izvrsili masovno satanisticko samoubistvo. Sekta i to bas oni najglasniji za otcepljenje.Tako se to radi. Tako to rade demokratske zemlje.

Eto, cak smo i mi u domacem filmu "strsljen" upotrebili izuzetno demokratsku frazu. Uhapse panduri siptarskog "teroristu" i inspektor ga kulturno i "demokratski" pita:
"Imas dve mogucnosti, da nam ispricas sve sto znas ili da pogines u pokusaju bekstva. Ti izaberi."

i to je sve sto imas reci o rusiji!?

A znate li ko je finansijer ove nevladine organizacije...Imate pravo tri puta da pogađate