Stečeni imunodeficijentni sindromkoji je trajan i ima letalan ishod je AIDS.Izazivač  bolesti je virus HIV koji primarno inficira CD4+Tćelije,makrofage,dendritične ćelije.
HIV(Human Immunodeficiency Virus) pripada grupi retrovirusa.Preko 30 milona ljudi je inficirano hivom,skoro 20 miliona umrlo(2-3 milona godišnje).
Virusna partikula se sastoji  od dva identična lanca RNK (virusni genom) i
enzima reverzne transkriptaze.integraze i proteaze(bitni su za ulazak virusne partikule u ćeliju domaćina,za integraciju u ćel. domaćina i za preživljavanje i funkciju virusa).U sastav genoma ulaze i dva proteina P24 kapsidni protein i P 17 matriks protein koji čine nukleokapsid.Oko nukleokapsida su dva glikoproteina porekla ćelija domaćina GP41 i GP 120 i čine fosfolipidni omotač.Glikoproteini su značajni za HIV  infekciju.
HIV genom se sastoji izgena koji kodiraju:
-integrisanje DNK u genom ćelije domaćina
-strukturne proteine virusa i enzime neophodne za replikaciju
-proteine koji regulišu životni ciklus virusa i odgovorni su za oštećenja ćelija domaćina

Životni ciklus HIVse sastoji od sledećih faza
-infekcije ćelija domaćina
-produkcija virusne DNK i njene integracije  u genom ćelija domaćina
-ekspresija virusnih gena
-produkcija virusnih partikula
GP120 ima visok afinitet vezivanja  za CD4 molekul na T limfocitima i mononuklernim fagocitima.Posle vezivanja HIV partikule za CD4, virus ulazi u ćeliju direktnom fuzijom virusnog omotača i  membrane ćelija domaćina.
Po ulasku u ćeliju ,HIV virion aktivira enzime i započinje replikacija(pomoću enzima reverzne transkriptaze stvara se DNK kopija virusne RNK,virusna RNK se integriše u genom domaćina pomoću integraze) i integriše u ćelijski genom.Ovostanje se zove provirus.
Stadijum provurusa označava inaktivnu formu virusa,koja može da perzistira mesecima,pa i godinama (latentna faza bolesti).Reaktivaciju provirusa u T ćelijama podsticu praktično svioni stimulusi koji i normalno aktiviraju T-limfocite(antigeni,citokini)
Kada dođe do aktivacije inficirane ćelije pokreće se transkripcija ćelijskih gena,ali i virusne RNK i virusnih proteina.
Nova virusna partikula migrira do ćelijske membrane.Obavija se lipidnim omotačem ćelije domaćina i izbacuje se kao kompletan virus spreman da inficira druge ćelije.Virus ubija ciljnu ćeliju.
Najizraženiji znak bolesti je drastično smanjenje broja CD4+ T limfocita,verovatno zato što virus izaziva lizu ćelija,ali i zato što CTL (citotoksični T limfociti) ubijaju inficirane T ćelije.Javlja se i poremećaj funkcije B limfocita(poremećena fagocitoza).Inficirane makrofage ne bivaju uništene i one predstavljaju glavni izvor infekcije u organizmu.Imuni odgovor na HIV infekciju je slab i nedovoljn da se zaštiti organizam.
Bolest prolazi krozdva stadijuma.Akutni HIV sindrom se javlja posle nekoliko nedelja od infekcije i odlikuje ga povišena temperatura.glavobolja,kožna ospa.generalizovano uvećanje limfnih čvorova.U toj prvoj fazimoguće je detektovati virus u krvi i cerebrospinalnoj tečnosti jer se tada intezivno umnožava.Posle ove faze nastupa latentni period bolesti koji traje i po nekoliko godina.Bolest napreduje dalje,virus postoji u makrofagama i dendritičnim ćelijama limfnih čvorova.Česte su povišene temperature,noćno znojenje,gubitak telesne težine,dijareja,promene na koži,generalizovano uvećanje limfnih čvorova.Ovi klinički znaci poѕnati su kao ARC(AIDS-related complex).Dijagnoza AIDC postavlja se na osnovu pojave oportunističkih infekcija,progresivnog gubitka težine,dijareje,čestog nalaza malignih neoplazmi i promena u CNSu(centralni nervni sistem).
Za sada ne postoji efikasna zaštita od HIV infekcije.

daleko bilo pu pu pu