Заштитнику грађана Саши Јанковићу, који се код надлежних интересовао за коришћење службених возила, послали – бољи аутомобил

Заштитник грађана Саша Јанковић, који се прекјуче обратио јавности саопштењем у коме је навео да му органи владе нису доставили податке о броју службених аутомобила и њиховом коришћењу, каже да је само донекле изненађен таквим односом према институцији коју представља. Било је то први пут да заштитник грађана у поступку који води, и након поновног обраћања, није добио тражену информацију. С друге стране, како напомиње, свестан је колико отпора може изазвати нечији покушај да промени начин на који је рађено годинама, па и деценијама.

– Да не буде неспоразума: државни функционери сасвим сигурно треба да имају, не само право, већ и обавезу да се зарад службених потреба превозе службеним аутомобилима, пре свега из разлога безбедности и ефикасности. И мени је на располагању аутомобил и возач Управе за заједничке послове. Али је неопходно да то буде прописано како би се онемогућила самовоља – каже Јанковић за „Политику”.

Он на чињеницу да није добио тражене информације гледа као на отпор бирократизованих нижих структура извршне власти које нису навикле на контролу и очекују да, пошто обезбеђују услове рада за највише државне органе, прећутно уживају и њихову заштиту. Контрола се, за њих, увек односи на „неког другог”, а питањима су просто, нашалио се Јанковић, „изненађени и увређени”.

– Интересантно је да сам, након што сам покренуо овај поступак, без образложења, добио новији и бољи службени аутомобил на коришћење. Сасвим сам сигуран да ниједан високи државни функционер нема ништа против увођења правила у овој области, јер је коришћење службених аутомобила неопходно и легитимно, јер ће они који треба и даље се возити у њима. Али не можемо унедоглед показивати разумевање за државне службенике који не познају Устав и законе, нити желе да их прочитају. Понављам, нисам изненађен: у нашим временским категоријама заштитник грађана институција је још нова институција, па зато у јавност и излазе овакви случајеви који мењају однос управе према својим обавезама и контроли којој подлежу – истиче Јанковић.

Први српски омбудсман, односно заштитник грађана почео је да ради пре годину дана. Његов је задатак да контролише да ли државна управа, јавне службе, локална самоуправа и други који непосредно одлучују о правима и обавезама грађана у свом раду та права поштују или не. Овај независни државни орган не може никоме ништа да нареди или да преиначи решење другог органа, али када установи непоштовање права и слобода грађана може да упозори, да упути препоруку, сугестију или иницијативу како би грешка била исправљена и, још важније – да се не би поновила.

–Заштитнику грађана се обратило више од четири хиљаде грађана, највећи број телефоном, неки дођу лично, а примили смо и 1.053 писане притужбе. О свакој притужби водимо евиденцију, а у овом периоду окончана су 444 случаја – сумира једногодишњи учинак рада омбудсман Саша Јанковић.

Државне институције уважавају сугестије омбудсмана, па до сада, како каже, само једна препорука није прихваћена: уочи последњих парламентарних избора јавно је препоручио Електротехничком факултету да одложи испите како би студенти из других градова могли гласати и тако остварити своје Уставом предвиђено активно бирачко право, али факултет се о то оглушио.

– Посао омбудсмана је да снагом аргумената увери орган да је погрешио и да треба да ради другачије, а не да га принуди на то. Неки ће рећи да аргументи и препоруке нису довољни да се стање промене, али мислим да су ефекти који се њима постижу дугорочно већи него ако се то чини принудом. Мој задатак није да заменим друге државне органе, већ да им укажем на пропусте у пракси. Резултат мог рада и рада мојих сарадника у овој институцији требало би да буде усађивање свести код органа управе да не само да су дужни, већ и да је у њиховом најбољем интересу да раде добро – објашњава Јанковић.

Ни после годину дана чекања служба заштитника није дочекала усељење у зграду у Ресавској улици у Београду коју је влада одредила за нову институцију. Из ње не може да буде исељен Врховни суд, јер нови простор за највиши судски орган, иако су рокови одавно истекли, још није припремљен. У међувремену, служба омбудсмана ради на два пункта. Један је на Новом Београду, у Улици Милутина Миланковића 106 (у приземљу стамбене зграде). Други, у згради Српске академије наука у центру Београда, управо напуштају, и селе се на нову привремену локацију омбудсмана – у Палату „Србија”. Због недовољног простора, нису попуњена ни сва радна места, тек четвртина од 68, колико је уз сагласност Народне скупштине предвиђено.

Izvor: Politika