Hitler i Rotsild [samo za ozbiljne] :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Hitler je roden u malom mestu Braunau-am-Inn, na granici Austrougarske i Nemacke i niko u ovom povucenom decaku nije mogao da nasluti buduceg kancelara, diktatora i osvajaca. Ono što se zna o njegovoj mladosti i životu do Prvog svetskog rata, pod teškim je nasledem sovjetske antinacisticke propagande koja je Hitlera predstavljala kao klošara i "molera" (a to je preuzela propaganda i u našoj zemlji), što je samo bukvalno prevedena nemacka rec sa znacenjem "slikar" (dakle, nije bio "soboslikar", što bi rekli Hrvati). Klošari sigurno nemaju šanse da postanu kancelari, a podcenjivati opasne ljude je neoprostiva greška, koju je Evropa krvavo platila. Hitler nije imao formalno obrazovanje, ali je kao svaki autodidakt, ponekad na granici fanatizma, postao ekspert za nemacku srednjevekovnu istoriju, poeziju i ezoteriju. Ezoterija je bila centralna tema njegovog života i politickog rada, a nacizam je prevashodno ezoterijski koncept proizašao iz jednog posednutog uma (zapravo više takvih posednutih umova). Prvi veliki uticaj na njega izvršila je Helena Blavacka, osnivac Teozofskog društva (1875. godine u Njujorku, sa pukovnikom Henrijem Olkotom), koja je, sem što je imala ogroman uticaj na ezoteriju XIX i XX veka, bila i clan mnogih tajnih društava. Istraživaci njenog života otkrili su da je održavala veze sa Karbonarima, tajnim, revolucionarnim društvom iz Italije, koji su imali bliske veze sa Crnim plemstvom, a bila je clan "egipatskog" društva Bratstvo Luksora, koje je kasnije napustila zbog okrenutosti društva ka "sebicnosti, novcu i nemoralu". U svojim knjigama, "Razotkrivena Izis" iz 1877. i "Tajna doktrina" iz 1888. godine, tvrdila je da je u telepatskoj vezi sa Skrivenim gospodarima ili Nadljudima koji žive u Centralnoj Aziji, na Tibetu, i sa kojima se može stupiti u vezu mentalnim putem, ako ste upuceni u tajne ezoterije i naucite odredene magijske rituale. Verovanje u Gospodare i Veliko belo bratstvo koje promovišu ljudi kao što je bila Alis Bejli, teozofska vidovnjakinja iz perioda posle Blavacke, je tema koja danas cini suštinu pokreta Novog doba (New Age) i ere Vodolije. Bejlijeva je tvrdila da "kanališe" poruke entiteta po imenu "Tibetanac" i na osnovu toga napisala brojne knjige, od kojih su najpoznatije "Hijerarhija gospodara" i "Nova svetska religija". Iz njenog "teorijskog rada" nikle su dve organizacije, Lucis Trast (imenovana po donosiocu svetlosti ) i Dobra volja sveta, koje su, interesantno, veliki obožavaoci i uporni promoteri Ujedinjenih nacija, kljucne organizacije Novog svetskog poretka u obmanjivanju covecanstva od kako postoji "pravda" u svetu. Drugi veliki uticaj na Hitlera imala je knjiga "Dolazeca rasa" lorda Edvarda Bulver-Litona (Komitet 300), britanskog ministra kolonija, kljucne licnosti za izvoz opijuma u Kinu. Bio je blizak ljudima iz Engleskog rozenkrojcerskog društva, s kojima je delio strasnu ljubav prema ezoterijskoj magiji. U svojoj knjizi opisao je mocnu civilizaciju koja živi unutar naše planete. Ta civilizacija bila je u posedu sile po imenu "Vril", psihicke sile kojom su mogli da cine neverovatne stvari. Ovi podzemni supermeni ce jednog dana izaci na površinu zemlje i preuzeti vlast nad svetom.

Ova tema se pojavljuje i kod drugih ezoterijskih tajnih društava. Red zlatne zore, osnovan 1888. godine, od strane dr Vejna Vestkota, masona, i S. L. Matersa je takode negovao verovanje u Tajne poglavare. Maters je stvorio niz rituala i inicijacija kako bi clanovi postigli pun psihicki i fizicki potencijal. Verovao je da je to dostupno malom broju pojedinaca, iako su u jednom periodu imali dosta clanova i hramove u Londonu, Edinburgu, Bradfordu i Parizu. I Red zlatne zore je verovao u Vril, a jedan od tajnih znakova reda, ispružena desna ruka, postao je zvanicni nacisticki pozdrav uz uzvik "Hajl Hitler". Red se kasnije raspao na frakcije koje su predvodili Maters, pesnik Vilijem Jejts i zlokobni Alister Kroli. Jedan drugi red, Red orijentalnih templara (O.T.O.) takode je preuzeo ucenje o Vril energiji, a dva nemacka maga, Gvido fon List i Lanc fon Libenfels, u svojim proslavama letnjeg solsticija u prirodi, crtali su na zemlji znak Hermetickog krsta, takode poznatog kao Torov cekic, ili narodski receno – kukasti krst. Lanc fon Libenfels {pravo ime Adolf Lanc) stavio je kukasti krst na zastavu koja se vijorila na njegovom "hramu" i simbolizovala je kraj hrišcanske ere i pocetak arijevskog natcoveka. Za rasno inferiorne narode, koje su List i Libenfels nazivali "mracnim silama", kao što su Jevreji, Sloveni i crnci, preporucivali su kastraciju kao nacin uništenja. Obojica su imali veliki uticaj na Hitlera, a 1932. godine Libenfels je zapisao:

"Hitler je jedan od naših ucenika... Doživecete jednog dana da ce on, i kroz njega mi, biti pobednik, i razviti pokret od koga ce svet drhtati... "

Kukasti krst potice iz vremena kada je Sunce bilo bog. Od vajkada je covek znao da se sve krece u nekom skladu, da svet nije statican, pa je staticni krst zamenio dinamicnim krstom, svastikom. U najstarijim svetim knjigama susrecemo taj simbol kao sveto slovo unakrsne cetvorke: cetiri ukrsnice Sunca - dve ravnodnevnice (21.3. i 23.9.) i dve obratnice (22.6. i 21.12.); cetiri elementa prirode po Empedokleu – vatra, voda, vazduh, zemlja. Kukasti krst se nalazi na svim stranama sveta: na vazama stare Troje, na pecatu starog Knososa pre 3000 godina, na slici Dionisija Zagreusa u Pompeji, na zidu biblioteke u Hongcou u Kini, na macevima japanskih samuraja, na grobnoj ploci iz Zenice iz IV veka. Nalazimo ga zaista u svim civilizacijama sveta, iz raznih vremenskih razdoblja. Nacisti su zaboravili da je sovastika-svastika jevrejski znak: eto ga na sinagogi Kapernauma, eno ga na Josipu i Mariji u manastiru Hora (mozaik Kahrija Džami u Carigradu)... Svi veruju u njegovu snagu; Džingis kan ga nosi na zapad, Hitler na istok, nose ga gnosticke sekte, sekte bogumila, teozofi, rozenkrojceri. Na japanskom se svastika kaže "manji", što znaci vecnost kao i osnovni broj 10.000. U Kini znaci sveukupnost bica i pojavnog, jedan u sveopštem, simbol svejedinstva "Ijnjan". Sloveni su imali sveto slovo u obliku svastike, Svar-rumu, a germanska runa verdandi ima oblik svastike. Sama rec svastika je sanskritskog porekla. Sve sekte i tajna društva imaju samo jedan cilj, da ovladaju nekim tajnim znanjem ali ne sa ciljem duhovnog napretka, jer duhovno znanje ne poznaje zemaljske odnosno materijalne zakone, vec imaju cilj da ovladaju ovozemaljskom vlašcu, te se pravi cilj zaodeva i sakriva misticizmom. Nacisti su to jako dobro znali.

Na mišljenje i verovanja Adolfa Hitlera uticala su i dva Engleza, Alister Krouli i Hjuston Stjuart Cemberlen. Krouli se rodio 1875. godine u Vorvikšajeru, a posle napuštanja univerziteta u Kembridžu ušao je u red Zlatne zore, 1898. godine. Posle raspada reda putovao je u Meksiko, Indiju i na Cejlon gde je upražnjavao jogu i upoznao budizam. To je okupiralo njegovo okultno interesovanje do 1904. godine, do doživljaja u Kairu, kada je posle jednog ezoterijskog rituala pao u trans i svojoj ženi Rouz poceo da kanališe tekst koji mu je "slao" egipatski bog rata, Horus. Dobio je nalog da bude u svojoj hotelskoj sobi u odredeno vreme i tri dana uzastopce komunikator mu je slao tekst koji je Krouli, tehnikom automatskog pisanja, beležio. Tako je nastala "Knjiga zakona". Staro doba Ozirisa bilo je završeno i zamenilo ga je doba Horusa. Staro doba ce se završiti u krvi (i zaista, Prvi svetski rat je to potvrdio), a stari vrednosni sistem religioznosti, demokratije, osecanja i humanosti ce biti odbacen od rase nadljudi. Izdiktirani tekst je pun mržnje prema slabima, bednima i poniženima, podseca na bes drevnih bogova koji se obrušavaju na uplašenu pastvu. Komunikator je Kroulija poistovetio sa Zveri 666 iz Otkrovenja, koja ce uništiti hrišcanstvo, i od 1909. godine Kroli, pod uticajem ovog ucenja, tacnije ove negativne svesnosti (koja vodi i iluminate) u obožavanju Svevideceg oka, postaje vodeci mag u Evropi. Dolazi na celo OTO-a i njegova ucenja sticu sve više pristalica u odredenim krugovima.

Slican uticaj imao je i Cemberlen (Komitet 300). Roden je u Engleskoj 1855., a u Nemacku se doseljava 1882. godine. Oženio se Evom, cerkom Riharda Vagnera, a veliku slavu stekao je knjigom "Temelji devetnaestog veka". Svoje knjige je takode pisao u transu, posednut od istih demona kao i Kroli, koji su ga doveli do više nervnih slomova na takav nacin da je u svojoj autobiografiji napisao da se ne seca da je napisao tekstove koje je potpisao kao svoje. Ono što je Hitlera privuklo u Cemberlenovim knjigama bila je teza da sve civilizacije poticu od arijevske rase ciji su najcistiji predstavnici Nemci, a da su Jevreji neprijatelji koji ce zagaditi arijevsku krv.

Nemacki kajzer Vilhelm II, i Hitler, smatrali su Cemberlena prorokom. On je postao savetnik nemackog cara i dosta uticao da ovaj krene u Prvi svetski rat, kako bi se ispunilo "prorocanstvo" o svetskoj vlasti. Cemberlen je dobio gvozdeni krst za svoje "zasluge", a umro je 1927. godine potpuno slomljena duha i tela. Ono što je manje poznato je da je i Hitler heroj iz Prvog svetskog rata i nosilac jednog od najviših nemackih odlikovanja, koje je dobilo samo cetvoro ljudi u toku Prvog svetskog rata, a Cemberlena je upoznao posredstvom Alfreda Rozenberga, izbeglice iz Rusije, Jevrejina poreklom, i sataniste. Rozenberg je Hitleru dao primerak "Protokola sionskih mudraca" (o cemu ce više reci biti u posebnom poglavlju), koji ce u glavi Adolfa Hitlera izazvati ekstaticno oduševljenje i potvrditi njegove najsumanutije ideje.

U predvecerje Prvog svetskog rata, Hitlera je u Becu upoznao doktor Johan Valter Štajn i bio zaprepašcen poznavanjem i analizama "neukog" Hitlera, napisanih u vezi najtežeg i najboljeg nemackog srednjevekovnog speva "Parsifal" Volframa fon Ešenbaha, oko koga su najveci nemacki lingvisti, strucnjaci za poeziju i staronemacki jezik, decenijama lomili strucna koplja. Po Štajnu, koji je morao da pobegne u Englesku kada je Hitler došao na vlast 1933. godine, dubina Hitlerovog uvida u znacenje epa bila je fascinantna i do danas se smatra neprevazidenom, što naravno nije popularno reci. Štajn je uskoro shvatio da je ovo poznavanje postignuto upotrebom droga (meskalina), što je dovelo do proširenja Hitlerove svesti i uvida u više nivoe svesnosti, pa je Hitler sebe prepoznao u liku zlog Klingsora i smatrao da je njegova reinkarnacija. O luciferskoj posednutosti Hitlera pisao je Herman Raušning u knjizi "Hitler govori":

"..Bez ikakve sumnje, Hitler je bio posednut od sila izvan njega - skoro demonskih sila za koje je pojedinac po imenu Hitler bio privremeni nosilac. Mešavina banalnog i natprirodnog stvorila je nepodnošljiv dualitet cega ste bili svesni u njegovom prisustvu... Bilo je to kao da gledate u bizarno lice ciji izraz kao da odražava neuravnoteženo stanje uma, praceno uznemirujucim utiskom skrivene moci."

Hitlerova opsednutost "natcovekom" i njegov strah pred ovim bicem, njegove nocne more i napadi paranoicnog straha govore da je ovaj entitet verovatno bio vidljiv za Hitlera. Engleski ezoterik Trevor Ravenskroft, uz pomoc Johana Valtera Štajna, zakljucio je u knjizi "Koplje sudbine" da je Hitler u magijskim ritualima prizvao mocnog demona Levijatana (biblijskog Satanu, poznatog i kao Uroboros, zmiju koja grize sopstveni rep) i kasnije nije mogao da ga se oslobodi.

Posle Prvog svetskog rata Hitler se doselio u Minhen. Radio je na organizovanju špijunske mreže unutar radnickog pokreta i obracuna sa Vajmarskom republikom. Tu je naišao na malu, pateticnu politicku partiju po imenu Nemacka radnicka partija. Ona je bila "istureno odelenje" ezoterijskog tajnog društva Nemacki red (Germanen Orden), koje je bilo ekstremno nacionalisticko i antijevrejsko. Iz ovog reda nastala su slicna društva, ukljucujuci zloglasno Društvo Tule. To je navodno bila drevna izgubljena civilizacija na severu u kojoj su živeli ljudi plave kose i plavih ociju. Osnivac Društva Tule bio je Rudolf Glauer, astrolog, koji je promenio ime i postao baron fon Zebotendorf. Njegov program je bio revolucija protiv Jevreja i marksista, a za nemacku rasu gospodara. Iz ovog društva nikla je Nemacka radnicka partija, koja ce jednog dana postati Nacional-socijalisticka partija.

Drugi znacajan okultista u Hitlerovom životu bio je Ditrih Ekart, alkoholicar, narkoman, glavni urednik partijskog lista "Folkišen Beobahter", clan Društva Tule, covek koji je u Hitleru prepoznao nemackog "mesiju". On je odgovoran za Hitlerovo uvodenje u magijske rituale i tajna društva, a svom prijatelju u pismu iz 1923. godine, kaže:

"Sledite Hitlera! On ce igrati, ali ja sam taj koji bira muziku. Dali smo mu sredstva komunikacije sa Njima. Ne žalite zamnom: ja sam uticao na istoriju više od bilo kog Nemca."

Hitler je bio clan još jednog ezoterijskog društva, Luminozne lože ili Vril društva. Nemacki naucnik, strucnjak za rakete Vili Lej, koji je pobegao iz Nemacke, otkrio je postojanje Vril društva i verovanje nacista da ce stupiti u kontakt sa rasom nadljudi koji žive u unutrašnjosti zemlje i ovladati Vril energijom. Nekoliko ekspedicija upuceno je na razne tacke zemljine kugle – Brazil, Severni pol, Južni pol, kako bi pronašle ulaz u podzemlje planete. Ostvareni su kontakti i sa nekim sektama na Tibetu, jer se verovalo da lame, i sam Dalaj lama, znaju ulaz u Šambalu, mitski podzemni grad u kome živi Kralj straha, ili Gospodar sveta. Lame iz sekte Zeleni zmaj boravili su sve vreme Drugog svetskog rata u Nemackoj, gde su se bavili magijskim ritualima, i svi izvršili ritualno samoubistvo kada su Rusi ušli u Berlin.

Bilo je evidentno da su nemacki konstruktori aviona i letelica išli ispred svog vremena. Pred kraj rata, nekoliko meseci pre kapitulacije, poceli su probni letovi onih letelica koje danas zovemo "letecim tanjirima". Interesantno je da je jedan model nosio oznaku Vril-7. Da li to znaci da su nacisti otkrili tajnu Vril energije? Ovo je vrlo znacajna tema, ma koliko zvucala neverovatno, pogotovo što su sve konstruktore i prototipove letelica na kraju rata preuzeli Amerikanci, i u najvecoj tajnosti nastavili rad na njima do današnjeg dana.

Clanstvo Tule cinili su najpoznatiji okultisti Nemacke tog doba i nacisti iz samog vrha nacisticke Nemacke, medu njima Hajnrih Himler, Herman Gering, Rudolf Hes, Alfred Rozenberg, Julijus Štrajher, Karl Haushofer, ali i ljudi koje tu niste mogli da ocekujete - Rudolf Štajner, koji se kasnije odvojio, osnovao Antropozofsko društvo i distancirao od nacizma.

Još jedna od Hitlerovih okultnih opsesija vezana je za Koplje sudbine, kojim je po legendi rimski centurion Longin probo bok Isusa razapetog na krst. Ovo koplje ima magijsku moc, po verovanju okultista, i ko je u njegovom posedu vlada svetom u dobru ili zlu. Kada je Nemacka anektirala Austriju 1938. godine, prvu stvar koju je Hitler uzeo iz Hofburga bilo je Koplje. Posle rata Ajzenhauer ga je vratio Austrijancima, a može se danas videti medu kraljevskim nakitom Habzburga u Hofburgu, jer su Habzburzi sam vrh iluminatske piramide prikazane na poledini americke novcanice od jednog dolara (o tome u kasnijem poglavlju), mada neki kažu da je original Koplja kod Rokfelera, a u Bec je vracena kopija. Da ne ulazimo u polemiku oko Koplja, jer to nije bitna tema ove knjige, samo cu reci da je moje mišljenje da je Koplje u Hofburgu pravo, jer potvrduje "svetsku vlast" Kurta Valdhajma, jedno vreme generalnog sekretara UN-a, inace naciste, iluminata i ratnog zlocinca sa Kozare, a Koplje ce potvrditi i buducu svetsku vlast Karla fon Habzburga, o cemu cu takode pisati u jednom od sledecih poglavlja.

Da zaokružimo prvo pricu o nacistickom okultizmu. Sem Hitlera, opsesivni okultista bio je i Hajnrih Himler. Svoje okultno znanje usmerio je u najmracnijem pravcu koji je rezultirao osnivanjem SS-a, a ta organizacija je epitom ukupnog ezoterijskog verovanja nacista. Znak duplog "S" izabrao je licno Himler, a zapravo je rec o sig runi. U clanstvo su primani iskljucivo "rasno cisti", a njihova obuka nije bila samo vojna vec i ezoterijska, gde je citanje runa (bacanje kamencica sa urezanim znacima rune na osnovu cega se citala sudbina) bilo obavezno. SS je bio zamišljen kao tajno, crnomagijsko društvo. Njihovi rituali bili su preuzeti iz drugih vojno-sveštenickih redova, vitezova templara i jezuita. Najviše inicirani clanovi, njih trinaest, cinili su Veliki savet vitezova, na cijem celu se nalazio Veliki majstor Hajnrih Himler, a crnomagijski rituali su obavljani u zamku Vevelsburg u Vestfaliji, kojeg su esesovci kupili 1933. godine i preuredili za održavanje rituala.

U prvom delu knjige spomenuo sam Majkla Akvina, potpukovnika americke armije, osnivaca crnomagijskog društva Hram Seta i clana satanisticke crkve i najbližeg saradnika Šandora Laveja. Akvino je u zamku Vevelsburg izveo ritual prizivanja Princa tame, 1982 godine. Naime, Akvino se divi "magijskom opredelenju" nacistickog Anenerbea, i svoje sledbenike u Hramu Seta smatra magijskim naslednicima svog uzora. Akvino o nacistima piše:

"Vecina nacista je bila u stanju da postigne transfer svesti jedino u zemaljskom smislu, u vrsti ekstaticne nesebicnosti stvorene i održavane propagandom. Ali monasi-vitezovi predratnog SS-a mogli su da prezru, cak voljno prigrle, smrt ljudskog tela, jer je svest bila preusmerena na viši životni oblik, onaj hegelijanske države, i pojedinacno žrtvovanje u pravcu jacanja tog životnog oblika koji ce doprineti njihovoj besmrtnosti. Sve reference smrti pojedinca u SS-u, kao što su simboli mrtvacke glave i ritualno zavetovanje na vernost do smrti, bili su u stvari cinjenica arogantne afirmacije besmrtnosti."

Ovakvo neskriveno divljenje prema navodnoj spremnosti na žrtvovanje "za cast otadžbine" SS-a nije usamljen slucaj u americkoj vojsci i u Akvinovom slucaju vodilo je do identifikovanja sa idealima SS-a. Zato je odlazak u zamak Vevelsburg bio dugo željeni trenutak. Ono što je želeo da poseti bila je Mermerna sala, kružna sala koja je izgradena na mestu nekadašnje kapele. Prema Akvinu, inspiracija je bila Sala Grala, koju je po Hitlerovim instrukcijama realizovao Alfred Roler za opersku predstavu "Parsifala" u Bajrojtu, 1934. godine.

Na podu od crvenog italijanskog mermera nalazi se disk od tamno zelenog mermera, iz koga izlazi dvanaest krakova. Ovaj disk je tumacen kao "solarni simbol", a u stvari je tajni magijski sigil ezoterijskog reda poznatog kao Vestfališen Femgerihte, ili skraceno Vem. Ovo je bilo mesto okupljanja nacista-vitezova koji su verovali da su deo iste magijske tradicije. Ispod Mermerne sale, u tajnoj odaji poznatoj kao Sala mrtvih, Akvino je izveo ritual invokacije Princa tame. To je bio još jedan dokaz da nacizam i satanizam, zajedno ali i odvojeno, žive i danas.

Prikriven kontinuitet nacistickog uredenja Evrope doživljavaju danas svi oni koji ne znaju korene Evropske zajednice. Hitler je osmislio Evropsku ekonomsku zajednicu (Europaische Wirtschaft-gemeinschaft), a ideju je prvi izneo takode Austrijanac, grof Rihard N. Kudenhove - Kalergi 1923. godine, u knjizi u kojoj predlaže stvaranje Ujedinjenih država Evrope. Ime je dobio po kompozitoru Rihardu Vagneru, o kome je Hitler rekao da ko bude razumeo Vagnera razumece i nacisticku Nemacku. Bliski prijatelj grofovog oca bio je Teodor Hercl, osnivac cionizma. Grofova knjiga zvala se "Pan Evropa" i dovela je do stvaranja Pan-evropske unije (zvuci li vam ovo poznato?) sa ograncima širom Evrope. Ovaj koncept podržali su vodeci evropski politicari, izmedu ostalih Vinston Cercil, zatim americki establišment, Džon Foster Dals, Nikolas Marej Batler, predsednik Kolumbija univerziteta i Karnedžijeva fondacija za medunarodni mir, dr Stiven Dugan, osnivac i prvi predsednik Instituta za obrazovanje, koji je u potpunosti kontrolisao Savet za medunarodne odnose. U svojoj autobiografiji grof je napisao:

"Pocetkom 1924. godine dobili smo poziv od barona Luja de Rotšilda. Jedan od njegovih prijatelja, Maks Varburg iz Hamburga, procitao je moju knjigu i poželeo da nas upozna. Na moje veliko iznenadenje (kako da ne!) Varburg je spontano (obavezno!) ponudio 60.000 zlatnih maraka kao podršku pokretu za prve tri godine... Maks Varburg, koji je bio jedan od najuzvišenijih i najmudrijih ljudi koje sam sreo, imao je princip da finansira ovakve pokrete. U toku celog života ostao je iskreno zainteresovan za Pan-Evropu. Maks Varburg je organizovao svoje putovanje u Ameriku 1925. godine, kako bi me upoznao sa Polom Varburgom i Bernardom Baruhom."

Oni koji su finansirali boljševicku revoluciju i obe strane u svetskim ratovima, ukljucujuci Adolfa Hitlera, stajali su iza stvaranja i Evropske zajednice i Ujedinjenih nacija. Prvi korak u stvaranju Evropske zajednice bilo je donošenje odluke o ujedinjenju industrije uglja i celika, u julu 1952. godine, kroz Evropsku zajednicu uglja i celika, cime su ove industrijske grane u Zapadnoj Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu došle pod jedinstvenu kontrolu. Ova organizacija je odredivala cene, odlucivala o investicijama, a odluke donosila glasanjem. Ova zajednica je poznata i pod imenom "Šumanov plan" (nazvan po francuskom ministru inostranih poslova i kasnijem premijeru Robertu Šumanu), ali pravi covek u pozadini bio je Žan Mone, direktor Komisije za planiranje. Mone i njegovi mentori iz Saveta za medunarodne odnose pokušali su da stvore evropsku armiju po istom konceptu. Pozvali su na sveopšte razoružanje i stvaranje jedinstvene evropske armije, ali je to koncept koji tek na kraju ovog veka dobija svoje konkretne obrise.

U Rimu je 25. marta 1957. godine potpisan akt kojim je šest zemalja stvorilo Evropsku ekonomsku zajednicu ili Zajednicko tržište, i Evropsku zajednicu za atomsku energiju (Evratom). Jedinstven evropski akt kojim su ukinute trgovinske barijere u zapadnoj Evropi i ugovor u Mastrihtu 1992. godine, završni su delovi plana za stvaranje Ujedinjenih država Evrope. Ovaj oprezni pristup, od skoro pedeset godina, služio je samo jednom cilju, da evropska javnost neosetno prihvati gubitak nacionalne suverenosti u korist svetske države. Obicni gradani nisu bili u stanju da sagledaju kuda vode pojedinacni, cak nekonzistentni potezi, ali se sada vidi da je skoro svaki delic došao na svoje mesto. Interesantno je da je Josif Staljin, u knjizi "Marksizam i nacionalno pitanje", napisao:

"Podelite svet u regionalne grupe, kao tranzitnu fazu do svetske vlade. Stanovništvo ce lakše odustati od nacionalne lojalnosti, prvo ka neodredenoj regionalnoj lojalnosti, a onda ce prihvatiti svetski autoritet. Kasnije, svi regioni se mogu podvesti pod svetsku diktaturu."

Staljin je ovde govorio o konceptu svetske diktature proleterijata, što nije daleko od generalne ideje zagovornika Novog svetskog poretka, jer su i boljševicka Rusija i nacisticka Nemacka, kao primeri svemocne, korporativne države, prototip buduce svetske diktature sa robovlasnickim uredenjem.

Veliki srpski teolog, dr Justin Popovic nadahnuto je pisao o pitanju Evrope, prelomljeno kroz analizu književnog dela Fjodora Dostojevskog. Na Vidovdan 1940. godine, Justin je o Dostojevskom napisao:

"U Evropi nije bilo ni mislioca, ni filosofa, ni pesnika, koji je kao Dostojevski snažno i svestrano osetio velicanstvenu dramaticnost i jezivu tragicnost evropskog coveka i svih njegovih tekovina."

Dostojevski se bavi ovim fenomennm u svom romanu "Idiot" (1868. godine}, kroz ono što govori glavni junak, knez Miškin:

"Rimokatolicizam je isto što i nehrišcanska vera. To prvo, a drugo, rimokatolicizam je gori od ateizma... Rimokatolicizam veruje da se bez svesvetske državne vlasti Crkva ne može održati na Zemlji, pa vice: Non posumus! Po mom mišljenju, rimokatolicizam nije uopšte ni vera, nego neposredan, odlucan nastavak Zapadne rimske imperije, a kod njega je sve potcinjeno toj misli, pocevši od vere...".

Pitanje Svetog rimskog carstva i dinastije Habzburga razmatracu u jednom od narednih poglavlja, a sada da se vratimo poreklu Adolfa Hitlera. Kroz knjigu se provlaci jedna vrlo jasna linija koja bi mogla uprošceno da se rezimira konstatacijom da su nacizam i Hitlera stvorili Rotšildi! Oni su bili ti koji su aranžirali Hitlerov dolazak na vlast kroz tajna društva iluminata u Nemackoj kao što su Thule-Gesellschaft i Vril-Gesellschaft. Rotšildi su ti koji su finansirali Hitlera kroz "Bank of England" i druge engleske i americke izvore kao što je "Kun i Leb banka" koja je finansirala i revoluciju u Rusiji.

Samo srce Hitlerove ratne mašine cinio je gigant "I. G. Farben", kojeg sam spominjao vec više puta i koji je imao i svoj americki ogranak koji su kontrolisali Rotšildi, kroz svoje "šegrte" Varburge. Pol Varburg je sedeo u upravnom odboru americkog "I. G. Farbena". Zapravo, Hitlerov "I. G Farben" koji je rukovodio robovskim konc-logorom Aušvic, u kome je trošio jedan od svojih kljucnih "proizvoda", Ciklon B, bio je ogranak ogromnog "Standard Oila" (danas "Ekson") ciji su zvanicni vlasnici bili Rokfeleri, ali iza njihove imperije oduvek kao kontrolori stoje, naravno, Rotšildi. U oba svetska rata novinske agencije u Nemackoj bile su u vlasništvu Rotšilda, koji su znali da kontrolišu i filtriraju informacije koje su ulazile i izlazile iz Nemacke i tako doziraju, povecavaju ili smanjuju tenziju, koja je pojacavala ili stišavala ratne operacije, zapravo tok rata, onako kako je odgovaralo ovim "vladarima iz senke". Iluminati su opsednuti "krvnom lozom" i genetskim kodom koji vrlo pažljivo reproduciraju i prate u onima koje guraju na vlast. Svi americki predsednici, ukljucujuci i buduceg, Džordža Buša mladeg, (upravo dok završavam knjigu traju "preganjanja" ko ce biti predsednik, eksponent Iluminata, koji su po nalogu Rotšilda "pustili niz vodu" Izrael i prepustili ga na milost i nemilost Arapa ciju naftu žele, i Jevreja ciji lobi u Americi ulaže poslednje atome snage, novca i uticaja kako bi njihovi kandidati, Gor i Liberman, pobedili i zaustavili propast), a da ne govorimo da su mnogi evropski lideri u vreme Drugog svetskog rata, Cercil i Staljin, takode genetski vezani za "plavu krv". Ona se tako zove jer pripada necemu što nema genetske veze sa vecinom covecanstva u svetu, ali to nije tema ove knjige i o tome cu, možda, pisati nekom drugom prilikom.

Vratimo se Hitleru. Prema psihoanaliticaru Valteru Langeru i njegovoj knjizi "Hitlerov um", Rotšildi su pomagali Hitlera iz jednog vrlo prostog razloga – HITLER JE BIO ROTŠILD! Iz ovog ugla gledano, sve se savršeno uklapa, od podrške nemackih iluminata (zar zaista mislite da "klošar", kako Hitlera opisuje zvanicna istorija i to "naucno", može da postane nemacki mesija), koja je dovela Hitlera do mesta apsolutnog diktatora, gospodara života i smrti, do podrške engleske kraljevske kuce Vindzor (ne zaboravite, oni su zapravo Nemci, iz plemicke kuce Zakse-Koburg-Gota) i njenog clana i ratnog heroja lorda Mauntbatena, koji je delimicno Rotšild (i satanista, što je manje važno, ali karakteristicno). Zato nije cudno što je i nemacko plemstvo, stare junkerske porodice koje svoje poreklo znaju vekovima unazad, vatreno podržavalo Hitlera. Jednostavno, znali su ko je. Langer piše:

"Adolfov otac, Alojz Hitler, bio je nezakonito dete Marije Ane Šikelgruber. Zvanicno se smatra da je otac Alojza Hitlera (Šikelgrubera) bio Johan Georg Hajdler. Ima onih koji su ozbiljno sumnjali da je Hajdler bio otac Alojza... Jedan austrijski dokument pokazuje da je Marija Ana Šikelgruber živela u Becu u vreme kada je ostala trudna. U to vreme je radila kao sluškinja u kuci barona Rotšilda. Cim je porodica otkrila njenu trudnocu poslala je nazad kuci, gde se Alojz rodio."

Langerove informacije poticu iz materijala Gestapoa, jer je 1940. godine visoki oficir Gestapoa, Hansjurgen Keler, napravio službenu zabelešku o istrazi koju je naredio austrijski kancelar Dolfus u vezi porekla Hitlerove porodice. Originalne Dolfusove nalaze Keler je dobio, nekoliko godina pre, licno od Hajdriha, šefa nacisticke tajne službe. Dosije je, piše Keler, izazvao takvu pustoš kao što ni jedan dosije na svetu nije izazvao. Keler dalje piše:

"..Druga gomila u plavoj fascikli sadržala je dokumenta koja je sakupio Dolfus... Njegov zadatak nije bio težak, kao covek na celu Austrije lako je mogao da otkrije sve licne podatke porodice Adolfa Hitlera, koji je roden na austrijskom tlu... Originalne krštenice, policijske kartice za registraciju, protokoli, itd, sve je to bilo u dosijeu, i na osnovu toga je austrijski kancelar sklopio sve pojedinacne delove ove slagalice, stvarajuci manje više logicnu celinu…

Mlada služavka... (Hitlerova baka)... došla je u Bec i postala služavka koja je radila u kucama bogatih porodica. Ali nije imala srece. Pošto je bila zavedena, i trebala da rodi dete, vratila se kuci u svoje selo... Kod koga je mlada devojka bila u službi u Becu? Otkriti to nije bio težak problem. Jako rano u Becu je bio uveden sistem obavezne policijske registracije. I posluga i poslodavac bi bili kažnjeni ako zanemare ovu obavezu. Kancelar Dolfus uspeo je da otkrije ovu registracionu kartu. Mlada, bezazlena služavka radila je u rezidenciji Rotšilda... i Hitlerovog dedu treba tražiti u ovoj velicanstvenoj kuci. Dolfusov dosije zakljucen je ovim dokumentom."

Da li su ova kopanja po prošlosti brinula Hitlera, da li ih je naslucivao, da li je po "anšlusu" Austrije zataškao neprijatnu istinu? Lenger o tome kaže:

"Meni se cini da je Hitler znao za svoje poreklo pre kancelarovih istraživanja. Kao i njegov otac pre njega, kada su okolnosti postale teške, Hitlerovi su prešli u Bec. Hitlerov otac je napustio svoje rodno selo u mladosti, da bi potražio srecu u Becu. Kada je Adolf postao siroce, posle majcine smrti u decembru 1907., otišao je u Bec odmah posle sahrane. Tu kao da je nestao u toku prvih deset meseci boravka. Ovaj period je za istraživace potpuna misterija. Ima smisla, kada je ustanovljeno da je Hitler bio Rotšild, da je pozvan da se upozna sa svojim rodacima i da porodica proceni njegove potencijale za svoje buduce poduhvate."

Rotšildi, i drugi iluminati, bili su poznati po tome što su imali mnogo vanbracnih potomaka, u okviru svog tajnog programa odgajanja dece, koja su davana lažnim roditeljima koji su ih podizali kao svoju. Zato izgleda cudno kako su "obicna deca" skromnog porekla uspevala da se uzdignu do samih vrhova vlasti, bogatstva i moci. Neki od njih su, ne znajuci, imali programiran uspon. Hitler je takode imao decu, rodenu i odgajanu po ovom principu, iako se zvanicna istorija upinjala da dokaže kako se nije ženio, pa samim tim nije ni imao decu. Njegovi potomci su danas sigurno medu nama, nose druga imena, žive u raznim zemljama, ali se ka vrhovima moci uzdižu sa saznanjem o svom tajnom poreklu. Ovo vam se cini neverovatnim? Hitler je imao problema sa optužbom da je bio u vezi sa svojom rodakom Geli Raubal i da je sa njom imao vanbracnu cerku. Geli to nije mogla da potvrdi (ili opovrgne), jer je misteriozno ubijena 1931. godine, odmah po rodenju cerke. Ostaje da razrešimo koji Rotšild je mogao da bude Hitlerov deda. Uvidom u dokumentaciju ispada da je u vreme rodenja Alojza Hitlera, 1837. godine, jedini Rotšild koji je živeo u Becu bio Solomon Mejer. Njegova žena nije živela s njim, jer je brak bio u takvom stanju da je radije živela u Frankfurtu. Njihov sin Anselm Solomon takode je ceo život proveo u Parizu i Frankfurtu, daleko od oca. Da je Solomon bio jedini kandidat za Hitlerovog dedu potvrduje knjiga Hermana fon Goldšmita, ciji otac je bio Solomonova desna ruka, objavljena 1917. godine, u kojoj o Solomonu piše:

"... da je cetrdesetih godina prošlog veka razvio neoprezni entuzijazam prema mladim devojkama... i ...imao je brojne avanture sa vrlo mladim devojkama, koje je policija zataškavala."

Dokaz da je Hitler bio poreklom Rotšild vidi se i iz nacina kako su se u Nemackoj posle Prvog svetskog rata stvarale politicke i ekonomske okolnosti koje je Hitler direktno eksploatisao u svom usponu na vlast. Jedan od Hitlerovih finansijera, Fric Tisen, izjavio je 1945. godine u istrazi:

"Prihvatanjem Jangovog plana*(* Nemacka se posle Prvog svetskog rata katastrofalno zaduživala, u okviru Dejvisovog plana, kratkorocnim kreditima, tako da je 1929. godine dug Nemacke medunarodnim bankama iznosio šesnaest milijardi dolara(!) što je bila enormna suma u to vreme. Predloženo je novo rešenje od strane Ovena D. Janga, koji je bio eksponent "Morganove banke" i "Dženeral Elektrika". Plan je bio genijalan. Otplata dugova se više nije mogla vršiti robama i sirovinama vec iskljucivo novcem. Nemacka ekonomija je bila uništena preko noci.) i njegovih finansijskih principa sve se više povecavala nezaposlenost, dok se milion ljudi nije našlo bez posla. Ljudi su bili ocajni. Hitler je rekao da ce on rešiti problem nezaposlenosti. Vlada je u to vreme bila slaba, a situacija je bivala sve gora. To je bio razlog ogromnog uspeha Hitlera na izborima. Kada su izbori održani, dobio je 40 % glasova."

Austrijska spisateljica i istraživac Gertruda Elijas identifikovala je Hjalmara Šahta kao glavnog posrednika izmedu nacista i bankarske elite u Londonu. Šaht je bio Hitlerov savetnik za finansije i predsednik "Rajhsbanke". Na dokumentu Šahtovog naimenovanja, 17. marta 1933. godine, nalaze se dva potpisa – Adolfa Hitlera i Maksa Varburga, potrcka Rotšildovih. Šaht je, inace, vrlo cenjena licnost cak i danas u bankarskim krugovima u Evropi, jer je 28. februara 1930. godine osnovao "Banku za medunarodno poravnanje" u Bazelu.* (* U BIS-u (Bank of International Settlements) se nalazi zlato bivše SFRJ vredno šest stotina miliona dolara i ova banka ce presuditi kako ce to zlato biti podeljeno medu bivše republike SFRJ, sada samostalne države.) Osnivacki kapital su obezbedile Belgija, Nemacka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Japan, kao i "Morgan kompanija" iz Njujorka, "Prva nacionalna banka Njujorka" i "Prva nacionalna banka Cikaga". Gde god vidite u naslovu "Prva banka" necega, znajte da tu banku totalno kontroliše Komitet 300. Trenutno u BIS-u cuvaju 192 tone zlata iz oko stotinu zemalja. Ukupan kapital od 120 milijardi dolara koristi se delom za kreditiranje clanica, zaštitu domacih valuta ili za poravnanje platnih bilansa.

Vratimo se Šahtu. U Engleskoj, kljucna figura bio je Montagju Norman (Komitet 300), guverner "Bank of England" (koju kontrolišu Rotšildi) i bliski prijatelj Šahta. Kada je Hitler izabran, ponuden je kredit nacistima. Šaht i Norman su se sreli još jednom, 11. juna 1934. godine u Nemackoj, i dogovorili nove kredite za Hitlera. Posle invazije Cehoslovacke, 1939. godine, Norman je uradio još jednu neverovatnu stvar – prebacio je Hitleru ceško zlato deponovano u Londonu, uz saglasnost Nevila Cemberlena. Neverovatno, ali iz sada poznate perspektive, Rotšildi su pomagali svog rodaka preko "Narodne banke Engleske" i svojih službenika, porodice Norman, koji su bili guverneri "Narodne banke Engleske" kao da je to njihova privatna banka. Jedan deda, Džordž Vord Norman, bio je guverner od 1821. do 1872. godine, a drugi deda, lord Kolet, bio je guverner od 1887. do 1889. godine. Montagju Norman bio je u Americi u Rotšildovoj firmi "Braun braders", a za to vreme družio se sa porodicom W. A. Delana (Komitet 300), rodaka Frenklina Delano Ruzvelta, kasnijeg predsednika SAD.

Gertruda Elijas kaže da je "Narodna banka Engleske" saradivala sa jednim od vodecih cionista, lordom Berstedom iz "Rojal Dac Šela", u prebacivanju novca bogatih nemackih cionista u Palestinu. Ovaj novac, kako piše, pomogao je da se stvori ekonomija u tek stvaranoj državi.

"Oni su bili privilegovana klasa emigranata dok je Jevrejima bez imovine odbijan azil i nestali su u Holokaustu."

Pretpostavka je, ma koliko ovo surovo zvucalo, da je svesno žrtvovanje Jevreja od strane "jevrejske elite" (Rotšilda i drugih) trebalo da posluži odredenoj svrsi.

Rozenberg, zvanicni partijski ideolog nacista, je covek koji je Hitleru doneo "Protokole sionskih mudraca" što je postao osnov nacisticke propagande – nemacka arijevska rasa protiv jevrejske niže rase, iz cega je proizašao snažan ujedinjujuci faktor "nacija protiv zajednickog neprijatelja" i postao osnov snažne kontrole nad nacijom. Ali to su elementi koje su istoricari vec identifikovali. U poslednjih nekoliko godina pojavilo se mnoštvo protivrecnih informacija koje zbunjuju istoricare i sve više remete "utvrdenu dijagnozu" šta je bio nacizam i hitlerizam. Austrijski pisac, Rudolf Komer, napisao je pre pojave nacista da

"... ako se pojavi neka politicka partija sa antisemitskim programom kojom upravljaju jevrejski ili polujevrejski fanatici, moracemo da se pricuvamo."

Ernest Hafštengl, bliski prijatelj Frenklina Ruzvelta, a poznavao je i Hitlera pre toga, vrlo ozbiljno je shvatio Komerovu primedbu:

"Razmišljao sam o primedbi Rudolfa Komera o antisemitskom programu kojim upravljaju jevrejski ili polujevrejski fanatici, i pao mi je na pamet Rozenberg koji je pojavom odavao Jevrejina, iako bi on sam žestoko protestvovao ako bi neko pomenuo njegovo poreklo.* (*Rozenbergovo poreklo danas nije tajna za istoricare, ono je jevrejsko, estonsko i francusko.) Ipak, cesto sam imao priliku da ga vidim kako sedi u zadimljenim kafanama u Brinerštrase ili Augustenštrase, sa madarskim Jevrejinom po imenu Hološi, koji je bio jedan od njegovih glavnih saradnika. Covek je sebi dao ime Holander u Nemackoj i bio još jedan od mnogih jevrejskih antisemita... Sumnjao sam da je arijevsko poreklo mnogih drugih, Štrasera i Štrajhera koji su izgledali kao Jevreji, kao i Leja, Franka i cak Gebelsa, bilo takvo da bi imali teškoca da dokažu svoj pedigre."

Pre nekoliko godina engleski list "Dejli telegraf" objavio je istraživanja Brajana Riga, istoricara sa Kembridža, koji je istraživao istoriju svoje porodice iz koje su mnogi clanovi, kao Jevreji, završili u Aušvicu. Razgovarao je sa mnogim bivšim oficirima i vojnicima Vermahta i potomcima poginulih oficira. Iz istraživanja jasno proizilazi da je Hitler nepobitno znao da su u njegovoj armiji ratovale na hiljade vojnika i oficira jevrejskog porekla, koje je Hitler cesto usmeravao na uništavanje pripadnika upravo jevrejske vere. Licemerno je potpisivao dekrete o "cistoti njihove nemacke arijevske krvi" iako je sedamdeset i sedam generala i visokih oficira Vermahta bilo "mešane" krvi ili su bili oženjeni "cistim Jevrejkama". Medu Rigovim sagovornicima bio je i nekadašnji nemacki kancelar Helmut Šmit, inace oficir nemackog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu, bez obzira što mu je deda bio "cist Jevrejin". I komandant ratnog vazduhoplovstva, rajhsmaršal Herman Gering, falsifikovao je krštenicu svog zamenika, feldmaršala Erharda Milha. U dokumentu od 7. avgusta 1935. godine Gering piše:

"Hitler je Milha proglasio arijevcem, iako je njegov stvarni otac, Jevrejin Karl Brauer, Erhardov ujak."

Polujevrejin je bio i potpukovnik dr Ernst Bloh koji je bio na celu nacisticke obaveštajne službe u Varšavi. Njegov šef, admiral Vilhelm Kanaris, naredio je 1939. godine da Bloh u Varšavi pronade rabina Jozefa Šmersona, cuvenog vodu sekte ultraortodoksnih Jevreja Lubavihter, i prebaci ga u Latviju, odakle je posle premešten u SAD. Tu je živeo do svoje smrti, 1994. godine, i bio pravi "vesnik mesije" za svoje sledbenike. Abver je sigurno znao ko je Šmerson, ali je verovatno vec tada onima koji su pripremali rat i videli u buducnosti stvaranje države Izrael, ovaj najavljivac Spasioca bio potreban kao veliki propagator države Jevreja i povratka u "jevrejsku svetu zemlju". Rig je takode otkrio da je sedamnaest osoba jevrejskog porekla u toku postojanja nacisticke Nemacke odlikovano Viteškim krstom, najvišim nemackim vojnim odlikovanjem. Takode je dokumentovao da je 2400 rodaka završilo u logorima smrti, a da 1000 onih koji su bili u uniformama nemacke vojske nije moglo da im pomogne.

Nije li to strašno? Od pocetka veka, u toku Prvog svetskog rata i u vremenu izmedu dva rata, odvijao se pakleni, minuciozno razraden plan, pokriven nevidenom manipulacijom i prevarom svetskog javnog mnjenja kako bi se plan ostvario. Stvaranje i negovanje monstruma, Adolfa Hitlera, išlo je nepogrešivom linijom kreiranja uslova za novi svetki rat u kome ce izginuti desetine miliona ljudi kako bi se ubrzali procesi stvaranja svetske vlade, njene politicke strukture na globalnom nivou i svesti kod ljudi, da je to neophodno kako bi se obezbedila "kolektivna sigurnost" kao osiguranje od buducih svetskih ratova koje "niko ne želi". Tajna kampanja išla je vrlo široko, od podsticanja Hitlerovih fanaticnih pretenzija, pocev od knjige "Mein Kampf" (koju je inace za Hitlera napisao Karl Haushofer, koji je priznao da je glavni izvor njegovih ideja za knjigu bio Halford J. Makinder, direktor elitne Ekonomske škole u Londonu), pa do otvorene podrške u engleskim aristokratskim krugovima, od clanova Okruglog stola, Kraljevskog instituta, Komiteta 300, Lajonela Kertisa, Leopolda Ejmerija, lorda Lotijana, Džefrija Dosona, vikonta Hejlšama, vojvode od Kenta, brata kralja Edvarda VIII i kralja Džordža VI. Edvard nije abdicirao s engleskog prestola, posle jedanaest meseci kraljevanja, zbog udovice, vec zbog otvorenih simpatija prema nacistima, i verovatno je da bi bio protiv rata sa Nemackom, koji se vec pripremao iza kulisa.

Iluminati i Rotšildi su konstantnim povlacenjem i glumljenjem slabosti i neodlucnosti ohrabrivali Hitlera da ide iz jedne avanture u drugu. Zato je na celu britanske vlade bio tragicni naivac, Nevil Cemberlen, koji je verovao da zna šta radi, iako su drugi vukli poteze kojih on nije bio svestan i koji ce dovesti Hitlera da napravi grešku posle koje nece moci nazad – invaziju na Cehoslovacku 1939. godine. Koliko je Cemberlen bio van dogadaja svedoci njegova izjava na Radio BBC, da je sukob izmedu Nemacke i Cehoslovacke bio:

"....svada u dalekoj zemlji izmedu ljudi o kojima,ni ne znamo ništa."

Gertruda Elijas piše:

"Ono što je otkriveno je zaprepašcujuce, cak i u današnje vreme, a to je podatak da su postojali aranžmani koji su prethodili prodaji Cehoslovacke od strane Cemberlena 1939. godine, koji su Nemacku pretvorili u vojnu supersilu. Cinjenica je da su zavodi "Škoda", najveca fabrika municije u centralnoj Evropi, koju je kontrolisala francuska firma "Šnajder Kruzo", i najveca celicana kao što je "Vitovic", bili vlasništvo Rotšilda, i sve je to predato Nemackoj... Smrtna presuda (Cehoslovackoj) bila je potpisana u kancelarijama "Unilevera" u Ausigu, sedištu pronacisticke klike."

Kad je okupacija Cehoslovacke okoncana, situacija se promenila preko noci. Lord Halifaks je zapoceo propagandnu akciju koja je stvorila pravu ratnu paniku, poznatu kao "plašenje ratom". Vlada je pustila u promet price koje su sa preterivanjem govorile o snazi nemacke vojske. U narodu je širena panika kako ce Nemci zapoceti rat bacanjem bojnih otrova iz aviona nad Engleskom, pa se pocelo sa deljenjem gasnih maski i kopanjem rovova u engleskim parkovima! Lord Lotijan i lord Astor su iznenada poceli da drže govore ciji sadržaj je bio potpuno suprotan onom što su govorili godinama pre toga. Rat sa Nemackom! – sve je bilo transparentno jasno, jedino što javnost nije mogla cak ni da nasluti prave razloge ove nagle promene. Osramoceni Cemberlen je otišao, novi premijer je postao Vinston Cercil. Kakva slucajnost da Cercilovi imaju bliske veze sa Rotšildima. Vinstonovog oca, lorda Randolfa Cercila, finansirala je kuca Rotšild dok je bio britanski ministar finansija, sredinom XIX veka, a njegov najbliži prijatelj bio je Natanijel Rotšild. Kada je umro, ostao je dug Rotšildima od 65.000 funti, što je za to vreme bila velika suma. Vinston im je takode dugovao, i bio dobar prijatelj lorda Viktora Rotšilda i njegovog glavnog pomagaca u Americi, Bernarda Baruha. Veza se ne prekida ni danas. Porodica Cercil je 1995. godine prodala Vinstonove papire, prepisku i drugu zaostavštinu Memorijalnom fondu za nacionalno naslede za 12,5 miliona funti. Predsednik Memorijalnog fonda, koji je darežljivo odrešio kesu, je lord Jakob Rotšild. Cercilovi su održavali bliske veze i sa Bernardom Baruhom i porodicom Sesils. Sesilsi su kontrolisali mrežu koju su u svetu razapeli jezuiti, i bili na usluzi drugim važnim porodicama evropske elite kao što su Habzburzi i Crno plemstvo u Italiji.

Kada je pre par godina izašla knjiga americkog istoricara Ricarda Brajtmana, "Zvanicne tajne", pocele su žucne polemike oko njenog kljucnog navoda da je britanska obaveštajna služba, pa samim tim i americka, od kraja 1941. godine, kada je provaljen nemacki sistem kodiranih radio poruka "Enigma", znala za masovno uništavanje Jevreja, ali da ništa nije preduzela da to spreci. Vec prilikom napada na Sovjetski Savez pocele su da stižu radio vesti o "cišcenju terena". Izmedu 19. i 22. avgusta vojnici 45-og bataljona ubili su 1059 Jevreja u Slavuti, na južnom delu fronta. U Ukrajini je 320-ti bataljon ubio pocetkom septembra prvo 4200, a onda još 2000 Jevreja. U Kamenec-Podolsku, takode u Ukrajini, nemacka policija masakrirala je dvadeset hiljada Jevreja. Krajem 1941. godine šifrovane poruke postale su vrlo eksplicitne. Sadržale su podatke o deportovanju Jevreja u logore, narucivan je Ciklon B, tražili su se strucnjaci radi dovršenja Aušvica, a onda su u toku sledece tri godine, u bezbrojnim izveštajima, sledile statistike o ubijenima i deportovanima. Zašto Zapad nije reagovao?

Brajtman je trpeo strahovite kritike zbog iznetih podataka. Opravdavanje cutanja cesto je imalo bljutav ukus. Po jednima, Britanci nisu reagovali kako Nemci ne bi shvatili da im je šifra provaljena. Drugi su smatrali da je cutanje posledica iskustava iz Prvog svetskog rata, kada se ispostavilo da su informacije o nemackim zverstvima u Belgiji i Francuskoj bile propaganda, pa su se plašili da i ovog puta ne dodu u istu situaciju. Osim toga, Zapad se plašio reakcije Arapa i njihovog prelaska na stranu nacizma ako se ovaj previše bude zalagao za Jevreje. Kolega istoricar, Džon Kigan, napao je Brajtmana u "Njujork Tajmsu" napisavši da nije uzeo u obzir cinjenicu da su saveznici imali druge prioritete (!) i da su "humanitarni problemi" morali da ostanu u drugom planu. U Londonu je reagovao lord Džener od Braunstona, koji je Brajtmanove teze nazvao "uvredljivim". Nije se našao niko ko bi hrabro izrekao pravu istinu: da je britanska obaveštajna služba MI6, na cijem celu je bio lord Viktor Rotšild, namerno zadržavala sve ove informacije. Razlog za to je, rekao bih, plan Rotšilda i iluminata da se Jevreji u Evropi prorede, i da se ta strašna cinjenica iskoristi posle rata kao jedan od glavnih argumenata za stvaranje države Izrael!

Drugi svetski rat bio je suštinski bitan za planove o globalnoj kontroli. Posle njega, u kratkom roku, stvoren je citav niz institucija globalne centralizacije, kao što su Ujedinjene nacije, Evropska zajednica, NATO i citav niz drugih organizacija u oblasti finansija, biznisa i medija. Rotšildi su dugo razradivali i ostvarivali plan stvaranja privatnog carstva u Palestini, a jedna od kljucnih karika bilo je ubedivanje Jevreja da se ponovo nasele u "svojoj domovini".

Carlsa Rasela, iluminata koji je stvorio društvo Kula svetilja, poznato kao Jehovini svedoci, inace satanistu i pedofila po tvrdnji njegove žene, finansirali su Rotšildi. Trebao im je ovaj kult kontrole uma, kao što su im trebali mormoni Džozefa Smita, masona trideset i treceg stepena, inace vrlo slicnog ustrojstva jehovistima koje su finansirali kroz svoju americku filijalu "Kun, Leb i Ko". Svi glavni jehovisti i mormoni su bili u isto vreme i masoni. Još 1880. godine Rasel je prorekao da ce se Jevreji vratiti u svoju domovinu. Nije bio vidovit, znao je da postoji plan koji ce se jednom ostvariti.

Podseticu još jednom na 1917. godinu i Balfurovu deklaraciju, koja je predvidala stvaranje Palestine. Naucnici su kasnije dokazali da je pismo napisao, sam sebi, lord Lajonel Valter Rotšild. U tome mu je pomogao Alfred Milner, koji je bio na celu Okruglog stola, jedne od najvažnijih tajnih organizacija XX veka. Iz ideja i planova Okruglog stola nikli su Bilderberg grupa, Savet za medunarodne odnose, Trilateralna komisija i Kraljevski institut za medunarodne odnose. Slucajnošcu, lord Balfur je bio clan tzv. unutrašnjeg kruga clanova Okruglog stola, a Alfred Milner predsednik, a finansijer, ko bi drugi nego lord Lajonel Valter Rotšild.

Dve godine kasnije, 1919., održana je mirovna konferencija u Versaju. Konferenciju su organizovali i vodili "vitezovi" Okruglog stola - Alfred Milner, Edvard Mandel Haus i Bernard Baruh. Jedna od odluka bile su ogromne reparacije koje je Nemacka morala da plati, što je otvaralo put totalnog bankrotstva Nemacke i uzdizalo jednog Rotšilda i Hitlera ka vlasti u Nemackoj. Da ovo nisu moje izmišljotine, potvrduju podaci. Americkog predsednika Vudrou Vilsona "savetovali" su u Versaju pukovnik Haus i Bernard Baruh, Rotšildovi ljudi, lideri Okruglog stola u Americi. Britanskog premijera Lojda Džordža "savetovali" su Alfred Milner, Rotšildov službenik, i ser Filip Sasun, direktni potomak Majera Amšela Rotšilda, osnivaca dinastije Rotšilda. Francusku je predstavljao Žorž Klemanso, a njegov "savetnik" na konferenciji bio je ministar unutrašnjih poslova Žorž Mandel, cije pravo ime je bilo Jeroboam Rotšild.

U americkoj delegaciji, u kojoj su bila braca Džon Foster i Alen Dals, kasnije otvoreni nacisti i podržavaoci Hitlera, o cemu sam vec u ovoj knjizi pisao, kljucna licnost bio je covek Rotšildovih, Pol Varburg iz "Kun Leba" i americke filijale "I. G. Farbena". U nemackoj delegaciji, jedan od clanova bio je njegov brat, Maks Varburg, koji ce postati Hitlerov bankar! Njihov domacin na "mirovnoj konferenciji" bio je baron Edmond de Rotšild, veliki zagovornik stvaranja države Izrael. Ovo naseljavanje Izraela pocelo je upravo 1880. godine, kako je Rasel prorekao, kada je Edmond de Rotšild poceo da finansira ruske Jevreje kako bi došli u Palestinu da osnuju naselja, farme i fabrike, i pocnu nov život. Iako je Edmund de Rotšild nazivan "ocem Izraela" i bavio se ovim projektom do svoje smrti 1934. godine, njegov pravi cilj bio je unapredenje interesa Rotšilda, a prema Jevrejima se odnosio sa prezirom i upravljao gvozdenom rukom farmama i fabrikama u Palestini. Kada su se 1901. godine jevrejski naseljenici požalili na njegove diktatorske manire u upravljanju "Jišuvom", baron Rotšild je odgovorio:

"Ja sam stvorio Jišuv, ja licno. Prema tome, ni jedan covek, bilo kolonista ili organizacija, nema pravo da se meša u moje planove..."

U ovoj jednoj recenici vidi se pravi stav Rotšilda prema jevrejskom narodu. Svi koji su se našli na njihovom putu nemilosrdno su uklonjeni. Cionisticka teroristicka organizacija ubila je grofa Bernadota, medunarodnog posrednika, 17. septembra 1948. godine, zato što je hteo da predloži novu rezoluciju u Ujedinjenim nacijama o razdvajanju zaracenih strana u Palestini. Edmond de Rotšild je bio veliki prijatelj Teodora Hercla, jednog od voda cionistickog pokreta, kao i Haima Vajcmana, drugog velikog lidera ovog pokreta. Jednom prilikom mu je rekao:

"Bez mene, cionizam ne bi uspeo, ali bez cionizma, moj rad bi bio potpuno zaustavljen."

Ovim tezama daje potvrdu izjava P. W. Bote, bivšeg predsednika Južne Afrike, data 1998. godine:

"Imao,sam nekih cudnih poslova sa engleskim Rotšildima u Kejptaunu, kada sam bio predsednik."

rekao je i ispricao mracnu pricu koja sve govori o Rotšildima. Prvo su zatražili sastanak sa njim i njegovim ministrom inostranih poslova Pikom Botom (nisu u srodstvu), inace iluminatom. Na tom sastanku, Rotšildi su mu rekli da se na bankovnim racunima u švajcarskim bankama nalaze ogromne sume novca koji je nekad pripadao nemackim Jevrejima, i da je slobodan za investiranje u Južnu Afriku ako se dogovore o kamatnim stopama. Bilo je to bogatstvo oteto nemackim Jevrejima koji su stradali pod nacistickim režimom, što je nedavno otkriveno i pojavilo se u svetskoj javnosti. Rotšildi su, od kraja rata, taj novac obrtali kao svoj! P. W. Bota je odbio taj novac, ali je Pik Bota napustio sastanak u društvu Rotšilda i moguce je da je neki dogovor kasnije napravljen.

Južna Afrika je inace bila polje širokog delovanja Rotšilda, prvo preko njihovog coveka Sesila Džona Roudsa, kao i Barnija Barneta, Alfreda Bejta i porodice Openhajmer, koji vec dva veka pljackaju Južnu Afriku nemilice eksploatišuci njena prirodna bogatstva. Openhajmeri su toliko veliki i mocni da, recimo, Rokfeleri u odnosu na njih deluju kao siromašni rodaci iz provincije. Openhajmeri su vlasnici giganta po imenu "Anglo Amerikan Korporejšn" koji eksploatiše zlato i dijamante i kontroliše svetsko tržište dijamanata odredujuci kvote i cene, a novac se preko kompanije "Minorko" na Bermudima reinvestira u SAD. Ne može se ni naslutiti koliki je novac u pitanju u proteklih pola veka ušao u SAD, ali se pretpostavlja da je jedna od najvecih svetskih banaka, "Sitikorp", pod njihovom kontrolom. Openhajmeri su preuzeli kontrolu i nad svojim najvecim rivalom u Južnoj Africi, "Konsolidejitid Gold Filds", kupivši 28 % akcija, i diktiraju uslove proizvodnje i prodaje zlata, dijamanata, platine, titana, bakra, gvožda, urana i pedeset i dva druga metala i minerala koji se proizvode u Južnoj Africi. Nije zato cudo što su Openhajmeri kljucni clanovi Okruglog stola i Komiteta 300.

Jedan od najvecih špekulanata na berzama širom sveta, u službi Novog svetskog poretka, je Džordž Soroš, madarski Jevrejin sa americkim pasošem. Na berzama špekuliše milijardama dolara sa ciljem destabilizacije valuta i tržišta stvarajuci enormne profite u tom procesu. Organizacija preko koje idu spekulacije zove se Kvantum grupa i u njoj dominiraju švajcarski i italijanski finansijeri, pripadnici Crnog plemstva. Soroš je zapravo paravan za anglo-francusku bankarsku grupaciju Rotšilda. Jedan od clanova upravnog odbora Soroševog Kvantum fonda je Ricard Kac, predsednik "Rotšild Italija S.p.A." u Milanu i clan upravnog odbora N. M. Rotšild.

Drugi direktor Kvantuma je Nils O. Taube, partner Rotšilda u firmi "Sv. Džejms Pleis Kapital". Jedan od Soroševih partnera u nekoliko njegovih poduhvata bio je ser Džejms Goldsmit, rodak Rotšilda. Poznato je da je Soroš izvršio pravi monetarni udar na englesku funtu, što je u jednom trenutku izazvalo jake poremecaje u evropskom monetarnom sistemu, pa su posle toga naglo porasli zahtevi za uvodenjem jedinstvene evropske monete.

Valutne špekulacije niti su špekulacije, niti su slucajne. One se pažljivo planiraju i sprovode kako bi izazvale odredene efekte. Zato treba biti oprezan kada se Sorošev fond pojavi sa "humanitarnim" programima u nekoj zemlji. Pomoc i stipendije su samo prašina u oci. Cilj je miniranje bankarskog sistema te zemlje i otimanje milijardi kroz špekulacije.

Da zakljucimo o Rotšildima (nekada Bauersima). Od dana kada se pre dva i po veka, 24. februara 1744. godine, rodio Majer Amšel u getu Frankfurta, u kuci koja je nosila broj 148, svet više nije bio isti. Majer Amšel je bio veoma obdaren, bio je trgovac vinom i štofovima, i kako je raslo njegovo bogatstvo i veze, dobijao je podršku mocnih i uticajnih iluminata iz vladarske kuce Hese (Gijoma d' Asi Kasel Vilhelma IX), nastavljajuci i ukljucujuci se u jednu od najozloglašenijih crno okultnih krvnih loza srednjevekovne Nemacke. Njihovo novo uzeto ime "crveni štit" (rotes-schild), koji je stajao na fasadi kuce, zapravo je heksagram – Davidova zvezda ili Solomonov pecat, i drevni je ezoterijski simbol, a sa Jevrejima je povezan preko Rotšilda koji su se nametnuli svetu kao "najznacajniji Jevreji" novog doba. Rotšildi su kljucna krvna loza Iluminata i za Jevreje u svetu su zainteresovani samo onoliko koliko to odgovara njihovim potrebama. Pošto je postao sitni menjac novca, a daleko od toga da je bio bankar, ostalo je nejasno kako je Majer Amšel u vrlo kratkom periodu, posle Napoleonovih ratova, podigao novu bankarsku dinastiju u Evropi. Neki ezoterici tvrde da je Majer Amšel potpisao "ugovor sa davolom" i prodao duše svoje dece i svih svojih potomaka u zamenu za novac i svetsku moc, ali u domenu materijalnog sveta jasno je da je Majer Amšel svoje sinove, "pet strela kuce", ujedinjene duhom odgovornosti prema porodici, vredne, uporne i sposobne, poslao u Evropu, kako bi stvorili bogatstvo i stekli moc. Vrlo brzo stvoreno je pet banaka: u Becu (Solomon), Napulju (Kalman), Parizu (Jakob), Londonu (Natan) i Frankfurtu (najstariji sin koji se takode zvao Amšel). Sinovi su sledili ocevu filozofiju, da je brojna porodica osnov snage, pa su akcionari uvek bili sinovi i bliski rodaci. Iako je finansijska imperija rasla iz generacije u generaciju, moc i bogatstvo je ostajalo u porodici, a "dodoši" sa strane su pažljivo birani i bracnim vezama uvodeni u osnovni tok.

Rotšildi su svoj politicki uticaj gradili kroz imidž spasilaca domovine, jer su u zemljama u kojima su živeli spremno priskakali u pomoc vladarima ili narodnim bankama spasavajuci ih bankrotstva u kriticnim trenucima. Naravno, tada je teško bilo uociti ono što je osnova njihove politike, da iza kulisa stvore krizu, a onda se javno pojave da je reše, vukuci za sebe korist. Jedna od njihovih vrhunskih podvala, tipicna za taktiku koju primenjuju dva veka, su "Protokoli sionskih mudraca" za koje je ljaga bacena na jevrejski narod, koji tobože priprema osvajanje sveta. "Protokoli" su stvoreni u radionici Rotšilda, govore o njihovim sopstvenim planovima, a protureni su u carskoj Rusiji pocetkom veka, jer su tu spremali revoluciju, rušenje pravoslavne carevine ogromnih potencijala koji se nisu smeli aktivirati u ovom veku. Dimenzija koja je zaprepašcujuca je da su Rotšildi ovo kukavicije jaje podmetnuli jevrejskom narodu i zamenom teza pretvorili u svoj odbrambeni štit, jer se Jevreji i njihove organizacije ceo ovaj vek pravdaju i bore protiv kleveta iznetih u tom pamfletu, štiteci pritom interese Rotšilda, što jeste glavni cilj ove neverovatne diverzije. Ono što je posledica ove tragicne zablude jeste da ce, jednog dana, ako Rotšildi i njihovi pomagaci zavladaju svetom, jevrejski narod platiti žestoku cenu svojoj istorijskoj zabludi i naivnosti, što se uostalom vec vidi, jer je Bilderberg grupa donela odluku 1998. godine da državu Izrael prepusti na milost i nemilost muslimanima pošto im treba njihova nafta.

Trenutno se na celu dinastije Rotšild nalazi Gi de Rotšild iz francuskog ogranka. Ajk ga u svojoj knjizi naziva jednim od najgrotesknijih eksponenata trauma bazirane kontrole uma, koji se njima aktivno bavi kako bi potcinjavao druge. On je, po Ajku, licno odgovoran za smrt miliona ljudi, bilo direktno ili preko svojih pomagaca. Lažna je slika pateticne žrtve koju je hteo da odglumi pocetkom osamdesetih godina kada je francuska vlada nacionalizovala njegovo sedište u ulici Lafajet, i kada je sebe nazvao "Jevrejinom pod Petenom i obespravljenim covekom pod Miteranom". Daleko od toga. Svet se nalazi na ivici sloma koji su, izmedu ostalih, programirali i Rotšildi. Najpogrešnija stvar je liti suze saosecanja nad njihovom sudbinom, dok i dalje rade na svom osnovnom planu – pokoravanju sveta i ljudskog roda u korist onog koji stoji iznad njih i daje im demonsku snagu. Njihov povratak u Frankfurt, posle pedeset godina, i ponovno otvaranje banke u Nemackoj, potvrduje samo jednu stvar koja se desila na samitu Evropske zajednice u Nici – Nemacka postaje vodeca zemlja Evrope i formalno, za buduci Evrokorpus, Nemacka ce dati šezdeset hiljada vojnika, najviše od svih zemalja zajednice, a glavnokomandujuci je nemacki general. Vermaht ponovo maršira, a Rotšildi ce pomoci iz senke.

Bibliografija:

– "Trance-formation of America", by Cathy O'Brien
– "The Immaculate Deception". by Russel S. Bowen (America West)
– "First draft: Overviw of investigation of the Group 1983-1992" by David E. Rosenbaum
– "Who's who of the Elite, by Robert Gaylon Ross, Sr. (New York, 1995)
– "Dirty Little Secrets of the Vietnam War", by James F. Dunnigan & Albert A. Nofi (St Martin's Press, 1999)
– "Conspirators' Hierarchy: The Story of the Committee of 300" by dr John Coleman (America West Publishers, 1992)
– "Banditska Rusija", by Andrej Konstantinov (Moskva, 1997)
– "And the Truth Shall Set You Free", by David Icke (Bridge of Love, 1995)
– "Between Two Ages: Americas Role in the Technotronic Era", by Zbigniew Brzezinski (Viking Press, 1970)
– "Inside the Company: CIA Diary", by Philip Agee (1975)
– "Gideon's Spies - The Secret History of the Mossad", by Gordon Thomas (St.Martin's Press, 1999)
– "George Bush, The Unauthorised Biography', by Grifin Webster Tarpley Ž Anton Chaitkin (Executive Intelligence Review, 1992)
– "From the Shadows", by Robert M.Gates (Simon&Schuster, 1996)
– "Spider's Web", by Alan Friedman (Faber & Faber, 1993)
– "Spies without Cloaks", by Amy Knight (Princeton University Press, 1996)
– "Abu Nidal: A Gun for Hire", by Patrick Scale (Random House, 1992)
– "A Spy for All Seasons: My Life in the CIA', by Duane R.Clarridge (Scribner, 1997)
– "The Kennedys in Hollywood", by Lawrence J. Quirk (Taylor Publishing, 1996)
– "The Walking Dead" by John Parker (Simon & Schuster, 1995)
– "The New World Order", by Ralph Epperson (Publius Press, 1991)
– "Sleeping with the President", by Gennifer Flowers (Anonymous Press, 1998)
– "Je suis un Ferayin", by Mahmoud Issa & Huquette Chuchet-Cheruzel (Editions Stock, 1976)
– "Geheim gesellshaften und ihre macht in 20. jehrhundert", by Jan van Helsing (Ewertverlag, 1993)
– "Operation James Bond", by Christopher Creighton (Simon & Schuster, l996)
– "The Spear of Destiny", by Trevor Ravenscroft (Samuel Weiser, 1973)
– "The History of Magic in the Modem Age", by Nevill Drury (Cons table, 2000)
– "A Rumor About the Jews", by Stephen Eric Bronner (St.Martin's press, 2000)
– "The Prince and the