History Quiz™ - Mart :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

evo ga sve o njima

У 3. миленијуму п.н.е. простор Анадолије (Мале Азије) насељавала су два племена која су имала одлике Јафетске групе. То су били Прото Хети (Хати) и Палајци. Оштро су се разликовали од племена Неситских Хета и Лувијаца, која су се доселила на тај простор почетком 2. миленијума п.н.е. а која су припадала Индо-европској групи народа. Та разлика је најочигледнија у језику који је код јафетских староседелаца аглутинативан, док су досељеници говорили индо-европским језиком. Постоје и две претпоставке одакле су дошли: по једној, у почетку су насељавали простор око Каспијског језера и дошли су преко Кавказа, а по другој су дошли преко Балкана.

Хатуша, код данашњег Богакалеа (Boğazköy) у средишњој Турској, постаје престоница око 1650. пне., у време владавине Хатушилија I.

Организована држава се појавила око 1800. пне. под краљем (Сунцем) Анитом. Хетити су 1594. пне. заузели Вавилон и проузроковали пад Хамурабијеве династије. Године 1593. пне. Касити су освојили Bавилон. Држава доживљава врхунац за време Шушилулијуме I, a у бици код Кадеша одбијају египатски напад. Хетитска држава се простире од Егејског мора (око 1300. пне. Хетити заузимају Ефес) до близу Библоса.

Око 1200. пне. хетитску државу, која је пре пола века била на још на врхунцу, а сада ослабљену устанцима и проблемима са разбојницима, уништава најезда „морских народа“, народа коме етнички састав и порекло нису утврђени. Још пола миленијума ће постојати мале хетитске државе, државе „хијероглифских Хетита“. Године 717. пне. Асирци под краљем Шарукином (Саргоном II) освајају последњу велику Хетитску државу Каркемиш. Наредних векова Хетити се посемићују и примају језик семитских Јермена. Име Хетита убрзо после тога коначно ишчезава из историје.

Асирске дамкарске колоније и формирање државе [уреди]

Природна богатства хетске државе која се пре свега огледају у великим количинама металних руда(сребро, олово, гвожђе)потребних за занатске производе привлаче становнике околних области, посебно Асирце из Ашура који на овом простору оснивају трговачке (дамкарске) колоније. Регион је претежно пашњачког карактера и богат ситном рогатом стоком. Асирци су имали извесну аутономију у трговини подржани од локалне аристократије која је добро зарађивала тргујући са њима. Обично становништво је услед њихове зеленашке праксе сиромашило и подизало устанке. Постоји предање о интервенцији Саргона (владара сумерско-акадског царства) који је упао у Анадолију позван да заштити асирске дамкаре у Канешу од Бурушханда. Колоније су осниване у сливу реке Халис (Казил Ирмак). Локално становништво је разједињено услег отежане комуникације због географских одлика. Анадолија је висораван без доминантног воденог тока где би се образовало наводњавање, па је интегративни процес био спорији.

U III миленијуму пне. асирска трговачка колонија Канес (Ганис) експлоатише становништво које је расцепкано услед географских одлика територије. Хетити се у том периоду налазе у распадању родовско-племенске заједнице. Постепено се образују први племенски савези који су били ембрионални облици Хетитских дршава. Издавајају се центри у Хатушашу, Неши, Залпуви и Кушару. Уједињавањем племена Прото Хетитa (Хата), Палајаца, Неситских Хетита и Лувијаца, свако племе и даље задржава свој идентитет и свој аристократски слој, вероватно у некој мери и језик и писмо (лувијски хјероглифи су се одржали и после пада царства у XII веку пне.).

U XIX веку пне. настаје једна од првих хетитских држава. Хетско-неситски владар Анита син Пухтане из Кушара побеђује Пијушта иѕ Хатушаша, руши градове Хатушаш и Залпуви. Престоница је у Неши.