History Quiz™ - Januar :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Западно римско царство је назив за западну половину Римског царства након административне поделе коју је увео цар Диоклецијан 286. године. У ужем, али и раширенијем смислу речи, овај термин се односи на западну половину царства у периоду између смрти цара Теодосија I 395. и свргавања последњег западноримског цара Ромула Августула 476. године које је извео вођа варварских најамника у Италији Одоакар.

У теорији Римско царство је и после 286. односно 395. било једно, јединствено и недељиво. У пракси након 286. царством је управљало по неколико владара, најчешће један на Истоку, други на Западу. Теоретски гледано, последњи владар јединственог царства био је Теодосије Велики који је на самрти 395. поделио царство између своја два сина, старијем Аркадију је оставио Исток, млађем Хонорију Запад. Након тога, цареви Запада су владали прво из Милана, а после 402. из Равене. После 407. почело је убрзано слабљење Западног царства услед навала варвара (Готи, Вандали, Франци...) који су почели да се насељавају унутар граница царства и да га деле између себе на сопствене краљевине. После 455. власт западноримског цара спала је на саму Италију, а 4. септембра 476. Ромул Августул је свргнут. Последњи титуларни цар био је Јулије Непот који је умро у Далмацији 480. године. Након 476., односно 480., варварски владари Запада, попут Одоакра и Теодорика, су признали власт римског цара из Константинопоља, али су у пракси владали као независни владари.

Источноримски (византијски) цар Јустинијан I је покушао у 6. веку да обнови римску власт на Западу и његове војсковође су заузеле Италију, Африку и медитеранску обалу Хиспаније. Међутим, овај подухват јер био кратког века, мада се директно византијско присуство у Италији осећало све до 1071. године. Укратко, после свргавања Ромула Августула римска власт у Западној Европи је била више фиктивна него стварна, тако да се 476. традиционално сматра за почетак нове историјске епохе - Средњег века.