ГАЗИМЕСТАН

СПОМЕНИК ЗА СВЕ НАРАШТАЈЕ

* Векови натопљени историјом и легендама. На Косову пољу исписана је једна од најпотреснијих и најславнијих страница српске историје

Пише: ДРАГИША СПРЕМО

     Уз све поделе, подозривости, па и очигледне конфронтације које карактеришу садашње стање и односе на Косову и Метохији, сасвим је извесно да данас није лако и једноставно, а ни безопасно, доћи ненајављен на ове просторе, доћи као путник и намерник, као у оним мирним и спокојнијим временима.
Споменк српским јунацима      Можда и због тога човек осјети истинско задовољство када се нађе на Газиместану, у самом средишту Косова поља, ту где је свака стопа ове српске земље натопљена историјом и живим легендама. То задовољство прожето је сазнањем да корачате простором на коме је исписивана једна од најпотреснијих, а свакако и најсветлијих страница српске историје.
       На Газиместану, десетак километара северно од Приштине према Вучитрну, ту где је било само средиште Косовске  битке, године 1953. подигнут је велики и леп споменик посвећен успомени на косовске јунаке. Споменик својим обликом подсећа на средњовековне куле и утврде. Грађен је од тесаног камена по нацрту академика Александра Дерока, који је био инспирисан градитељством средњовековних српских неимара.
     Споменик је висок 25 метара и доминира над пространом косовском равницом. У његовој унутрашљости су бронзаним словима на каменим плочама исписани стихови из епских народних песама у којима је опевано јунаштво учесника у Косовском боју и њихова погибија.
Заветна порука на споменику косовским јунацима        На највишој коти споменика, у самом врху спомен-куле, налази се барељеф на коме је ликовно изражен план и дат детаљан опис битке.
     У пратећем тексту се каже:
       ,,На Косову пољу, у долини реке Лаба - између Ситнице, Грмеч планине, реке Самодреже и потока Бутовца - 15. (28.) јуна 1389. године вожена је историјска битка између средњовековне српске кнежевине и турске царевине. Српска војска, која је бројала око 35 хиљада бораца, била је распоређена на десној обали Лаба, тако да јој се десно крило ослањало на Ситницу, а лево крило на планине; штаб кнеза Лазара налазио се у средини. Турска војска, која је бројала око 100 хиљада људи, заузела је положај према српској, на левој обали Лаба, наслањајући се левим крилом на Ситницу, а десним на планине. Штаб султана Мурата био је постављен у средини.
       Тога дана, око 8 часова ујутру, Турци су предузели напад, прешли Лаб левим крилом и заметнули жесток бој око брежуљака на десној обали. Српско десно крило одбијало је све нападе и пребацило Турке поново на леву обалу. Затим је српска војска предузела напад, прешла десним крилом Лаб, пребацила турско лево крило и набацила га на резерву. Срби су на тај начин дошли у непосредну близину турског штаба што је, у критичном моменту по Турке, искористио војвода Милош Обилић који је напао самог турског заповедника, султана Мурата, и смртно га ранио.
Муратово турбе      Тада, око 10 часова, заповедник турског десног крила принц Бајазит, да би утицао на критичан развој битке, а пошто према њему није постојала озбиљна опасност, јер Срби на његовом правцу нису могли знатнијим снагама прећи Лаб, са већим делом својих трупа и општом резервом бочно напада српско десно крило и замеће најкрвавији бој око брда Мазгита и Газиместана.
      Око подне, у решавајућем моменту по целу битку, кнез Лазар нареди српској резерви да уђе у бој. Али, док је српска резерва кретала у бој, одељења на крајњем десном крилу подлегла су турском обухватном маневру и бројној надмоћности свежих трупа, те цело српско десно крило попусти и почне се повлачити.
     Да ли је српска резерва интервенисала па није успела, или уопште није ушла у бој - не може се утврдити. Тек, повлачење десног крила пренесе се на цео фронт, чиме је битка изгубљена...
      У Косовском боју погинула су и оба државна поглавара: турски султан Мурат и и српски кнез Лазар.
У ниши, на предњој страни споменика, такође бронзаним словима, исписана је порука у којој се каже:

Ко је Србин и српскога рода
а не дош,о на бој на Косово
не имао од срца порода
ни мушкога ни девојачкога
од руке му ништа не родило
рујно вино ни пшеница бела
рђом кап,о док му је колена.*

       Ту, у непосредној близини Споменика косовским јунацима, налазе се и два историјски значајна турска споменика: Муратово турбе, подигнуто на месту где је Милош Обилић усмртио турског султана Мурата и где га је његов син Бајазит одмах после боја сахранио, а други споменик - маузолеј је Газиместан турбе (зову га Барјактарево турбе), где је гроб неког високог турског команданта - барјактара, који је погинуо у бици која је 1448. године во|ена на овом пољу.

Све ово казује да је на овом локалитету, крај Газиместан турбета, у време Косовског боја погинуо и Југ-Богдан са својих девет синова.

Истина

Kakav, bre, Jug Bogdan? Jug Bogdan nije istorijska ličnost...