Da li neko ikada uspeo da nekog hipnotise....?

Da li neko zna najbezbedniji nacin za to?
           

Ako hoces imam knjigu gde je sve to lepo objasnjeno. To je zaista nenaivna i komplikovana stvar i treba dosta vremena da bi se i sama tema nacela.

Najbolje da ti je posaljem mailom, na srpskom je pa kad te zanima iz nj ces sve shvatiti.
Ja sam koristio samo sugestije u blago opustenom stanju a nisam ni imao potrebu da idem u dublju hipnozu. :

evo ti i ovde mail  ako slucajno private ne prodje  kako treba
hvala unapred

bozazec@gmail.com

sta bi s tom  knjigom?   

 
Knjiga mi je tek skenirana i ispravljam “bagove” u njoj.
Staro je izdanje.
Dosta se može naučiti iz nje, a ja ću isto nešto da napišem:

Ljudi treba da znaju, da postoji nekoliko vrsta hipnoze.
Njena glavna primena je u medicini i tako bi trebalo da bude.
Pošto je jasno da bi takva predstavljla težak udarac farmako industriji, to se sve nekako drži po strani.

Takođe bilo koja religija podrazumeva u sebi dobru dozu hipnoze.

Ono za šta se vi verovatno zanimate to je tzv. “duboka hipnoza”.
Kao u nekim filmovima: uspava te i posle ti kaže šta da radis i sl…
Prava hipnoza i hipnotizeri kao što sam rekao treba da svoje znanje i umeće koriste na dobrobit ljudi i uglavnom u medicinske svrhe.
Pomoću hipnoze možete odvići ljude od duvana ili im sugerisati da ozdrave, može se čovek autohipnozom dovesti u stanje da daje odlične rezultate u oblasti kojoj se bavi: bilo sport nauka i sl….

Otac moderne hipnoze Dr Mesmer, je sprovodio seanse ritualnog karaktera u polumraku sa plaštom na sebi, poput nekog čarobnjaka.
Njegovi pacijenti su uglavnom bili izlečeni od, najčešće, psihofizičkih tegoba…
Tvrdio je da je otkrio tzv. “animalni magnetizam” pa mu je ordinacija bila prepuna, žica, metalnih pločica, buradi punih vode…
Kažem moderne, jer je hipnoza svakodnevna i prisutna pojava tako da kolega koji je pitao “Da li je neko nekoga hipnotisao?”, treba da zna da smo svakodnevno hipnotisani ili smo mi pak ti koji nekoga hipnotišu.
Odjednom stečena, čvrsta i “nepromenljiva ubeđenja” su takođe posledica  hipnoze koja je izvršena na ljude, a kojih hipnotisani uglavnom nisu svesni.
Takođe vremena koja su pred nama će pokazati da su religija, reklame i mnoge druge stvari takođe jedna vrsrta  hipnoze.
Čudesna iscelenja u sakralnim objektima i seanse tzv. Bioenergetičara su okidači za podsvest koji služe da organizam mobiliše sopstvene snage i jesu rezultat hipnoze ništa manje uspešne od one «zvanične hipnoze».

Sad vam je jasno zašto se hipnoza koristi u medicinske svrhe i zašto bi to trebalo da bude njena glavna tendencija, za razliku od npr. «brainwashinga» i sl. Hipnotizerskih metoda koje već koriste pojedine vlade za ostvarenje svojih ciljeva.
Za pomentuti se već zna da ga je koristila i verovatno još uvek koristi vlada SAD-a, što ne znači da ni druge države i ostali sistemi nisu imuni na zloupotrebu hipnoze.

Takođe bih napomenuo na neke od pojedinih biblijskoh «čudesa», kao što je Mojsijevo pretvaranje štapau u zmiju ispred faraona, je u stvari ništa drugo nego jedna kolektivna hipnoza.
Prema tome hipnoza može da bude i kolektivna i ne mora da obuhvata nikakvu «hipnotizersku seansu».



Ako budete shvatali temu doći ćete i sami do nekih sličnih i originalnih zaključaka.

Ja ću vam dati def. Hipnoze iz mog ugla:

Hipnoza je proces gde hipnotisani bilo dobrovoljno, nasilno ili nesvesno gubi deo lične svesti i prepušta je u ruke hipnotizera.
U literaturi se to naziva ulazak u hipnozu, padanje u hipnotički trans i sl...
Tada hipnotizer poruke koje prenosi putem misli (vizualizacijom), slike (poseban ambijent, simboli i odeća kod hipnotizera) i zvuka tj. izrečenih sugestija a, najčešće u kombinaciji ova sva tri načina tj. jakim informacionim poljem, uspeva da ličnost hipnotisanog pretvori u neku vrstu nasnimljenog medijuma. Medijum poput nasnimljenog hard diska ili CD-a reprodukuje hipnotičke naloge i oni se ne mogu «izbrisati», sve dok se ponovo ne uvede u pređašnje stanje, hipnoze (gubitka svesti) gde ti nalozi mogu da se ponište.

Primetimo da se hipnotisani u literaturi zbog ovoga zove medijum!

«Gubljenje dela lične svesti» može se ostvariti dobrovoljno npr. kada dobrovoljno idete na seansu kod hipnotizera, ili pak nasilno, kao kod tzv. «ispiranja mozga».
Može biti i nesvesno, kao što je gledanje reklama i kao rezultat toga neodoljiva potreba za nekim artiklom.
Ta nesvesna hipnoza pored nasilne je najčešći oblik manipulacije sa ljudima i ogleda se u zloupotrebama tipa ubačene 25-te slike u film ili TV!

Pitanje za vas!
Da li ste sigurni da nikada niste bili hipnotisani?

U definiciji namerno kažem, dela lične svesti jer u hipnozi čovek ne mora u potpunosti da bude nesvestan, ali to jeste osnovni preduslov koji se ostvaruje kroz ulazak u hipnozu.



Ulazak u hipnozu pogotovu ako se čovek hipnotiše prvi put je najteži.
Ukoliko je ranije hipnotisan u pređašnjoj hipnozi se može dati sugestija tipa “Kada čujete tu i tu reč, koja je obično komplikovana, da je ne bi neko drugi izgovorio, pašćete u hipnotički san.
Ta reč služi kao “okidač” za ulazak u hipnozu, da ne bi svaki put prolazili korz fazu opuštanja---padanja u polusan--- i sugestija tipa “ti ceš biti hipnotisan”.
(Da ne kažem “ti spavaš, ti spavaš” kao parodija u Kustinom filmu “Sjećaš li se Doli Bell”).
   Posle ulaska u hipnozu, obično ide produbljivanje hipnoze, koji ima za zadatak da čovek još više izgubi svoju svest a sa druge strane bude prijemčljiviji na hipnotizerove naloge/sugestije.

Znači, posle «gubitka dela lične svesti» nastupaju hipnotizerski nalozi ili sugestije, koje mogu biti dobronamerne ili zlonamerne.

Razlozi zašto se o hipnozi malo zna i zašto je ljudi malo primenjuje, je upravo u tim nalozima.
Ako bi se hipnoza koristila za dobrobit ljudi,  ljudi bi postali nezavisni, samostalniji i oslobođeniji od stega «elite».
«Elita» i vlast upravo zbog toga, drži ljude zatočene u svojoj davno razrađenoj hipnotizerskoj «matrici» (pogađate sličnost sa filmom matrix tj. Sa Programom u kome se nalaze ljudi!)

Hipnoza podrazumeva dva subjekta:Hipnotizera (jedan ili više njih) i hipnotisani (jedan ili više njih).
1.   Hipnotizer uvodi hipnotisanog u stanje (hipnotički trans) gde se isključuju njegova čula, a podsvest se otvara za primanje sugestija tj. naloga.
2.   Najvažnija osobina hipnoze je da hipnotisani u momentu hipnoze nije svestan i da je njegova svest, ovisno o dubini hipnoze, u većoj ili manjoj meri u rukama hipnotizera.

Za samo razumevanje i dobru primenu dovoljno da čovek samog sebe hipnotiše-takozvana autohipnoza.




Ovako ugrubo to izglada tako, međutim skoro svaki ritual je jedan deo gubljenja «lične svesti».
O religiji, npr. ulasku u crkvu, možemo govoriti kao o delu hipnoze gde je hipnotisani svestan ali je otvoren za sugestije.
Slična stvar je sa gledanjem TV-a reklama i političke propagande.


I još dve reči o prvim modernim hipnotičkim seansama DR Mesmera:
Iako dotični nije znao da je reč o hipnozi, ljudi su otkrili da je ta strahovita vera njega samog, i njegovih pacijenata u taj tzv. “animalni magnetizam” predstavljala ključni okidač i tačku s kojima su pacijenti upadali u hipnotički trans, što i jeste cilj svakog hipnotizera.
Hipnoza---Znači uvesti u trans, zatim produbiti isti i davati sugestije.

Mi danas pod hipnozom uglavnom podrazumevamo, nekakav trans, hipnotički efekat totalnog gubljenja svesti ne shvatajući da smo svi na ovaj ili onaj način hipnotisani i da bi prvo trebalo da krenemo od sebe, pa zatim da hipnozu koristimo na dobrobit najbližih ljudi i saradnika a zatim i za opšti prosperitet.

Već je sada jasno da ličnost hipnotizera mora da bude visokomoralna osoba, jer hipnotizeri verovatno rade u velikim eksperimentima nad ljudima ako je verovati žrtvama tzv. “Greenbau programiranja” link:???????????????

I još jedan link:!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Baš iz gore navedenih razloga se odlučujem da o hipnozi govorimo javno i na ovom mestu, a da vam knjigu ne šaljem pojedinačno na mail adrese ili da je uploadujem na server, već da je u “delovima” stavljam na ovu temu, tako da kada nešto bude nejasno ljudima, ovde mogu pitaju ili da prodiskutuju.
Tako ćemo svi napredovati i biti međusobno povezani a razne ideje ostvarenja i iskustva će ostati za svakog potonje zainteresovanog na ovom forumu.

Sa takvim pristupom ova tema će se pretvoriti u jednu malu “radionicu za hipnozu”, što bi podrazumevalo da svaki rezultat bude trajno dostupan zainteresovanima a gde će svako moći da objavi svoja iskustva, rezultate i predstavi napredak zajednici na forumu.

Prenošenje znanja i objašnjavanje drugima je vrlo bitna stvar, koju bi svako ko želi da napreduje u nečemu morao da upražnjava.
Reči jednog od mojih profesora sa fakulteta su glasile: “Nešto ćete naučiti kada to budete drugima znali da objasnite!”
Tako da ako neko krene u oblast hipnoze, moraće kad-tad da bude sposoban i da druge uputi u istu i što je po meni, najvažnije da ih usmeri da pravilno koriste stečeno znanje i ukaže na zloupotrebe, osposobi druge da se bore protiv zloupotreba u hipnozi.

Moja iskustva nisu išla do duboke hipnoze, ali sam ovladao nekim tehnikama vizualizacije i opuštanja, o kojima ćete saznati iz literature koja sledi.
Uspešno sam ih primenjivao i primenjujem.
Rezultati su izvrsni i o njima ne bih stigao a ni mogao u celosti da govorim.
Moja je želja da neko od vas koji ste zainteresovani pokuša sa tim tehnikama i da o tome piše na ovom forumu.

Svoje iskustvo delim sa najboljim namerama, a u interesu napredovanja u ovoj oblasti najbolji način jeste da pažljivo pročitate sledeće i potpuno se pridržavate svega napisanog.
Pošto sam uglavnom opterećen i drugim obavezama neću stići celu knjigu da pošaljem već samo onaj početni deo, ali jako bitan.
Takođe ko bude savladao taj deo moći će mnogo da radi na sebi.

Dalje sve zavisi od interesovanja publike gde će se završiti ova tema.

Za ovu temu ti malo kasnjenje nista nece znaciti
Knjiga mi je tek skenirana i ispravljam “bagove” u njoj.
Staro je izdanje.
Dosta se može naučiti iz nje, a ja ću isto nešto da napišem:

Ljudi treba da znaju, da postoji nekoliko vrsta hipnoze.
Njena glavna primena je u medicini i tako bi trebalo da bude.
Pošto je jasno da bi takva predstavljla težak udarac farmako industriji, to se sve nekako drži po strani.

Takođe bilo koja religija podrazumeva u sebi dobru dozu hipnoze.

Ono za šta se vi verovatno zanimate to je tzv. “duboka hipnoza”.
Kao u nekim filmovima: uspava te i posle ti kaže šta da radis i sl…
Prava hipnoza i hipnotizeri kao što sam rekao treba da svoje znanje i umeće koriste na dobrobit ljudi i uglavnom u medicinske svrhe.
Pomoću hipnoze možete odvići ljude od duvana ili im sugerisati da ozdrave, može se čovek autohipnozom dovesti u stanje da daje odlične rezultate u oblasti kojoj se bavi: bilo sport nauka i sl….

Otac moderne hipnoze Dr Mesmer, je sprovodio seanse ritualnog karaktera u polumraku sa plaštom na sebi, poput nekog čarobnjaka.
Njegovi pacijenti su uglavnom bili izlečeni od, najčešće, psihofizičkih tegoba…
Tvrdio je da je otkrio tzv. “animalni magnetizam” pa mu je ordinacija bila prepuna, žica, metalnih pločica, buradi punih vode…
Kažem moderne, jer je hipnoza svakodnevna i prisutna pojava tako da kolega koji je pitao “Da li je neko nekoga hipnotisao?”, treba da zna da smo svakodnevno hipnotisani ili smo mi pak ti koji nekoga hipnotišu.
Odjednom stečena, čvrsta i “nepromenljiva ubeđenja” su takođe posledica  hipnoze koja je izvršena na ljude, a kojih hipnotisani uglavnom nisu svesni.
Takođe vremena koja su pred nama će pokazati da su religija, reklame i mnoge druge stvari takođe jedna vrsrta  hipnoze.
Čudesna iscelenja u sakralnim objektima i seanse tzv. Bioenergetičara su okidači za podsvest koji služe da organizam mobiliše sopstvene snage i jesu rezultat hipnoze ništa manje uspešne od one «zvanične hipnoze».

Sad vam je jasno zašto se hipnoza koristi u medicinske svrhe i zašto bi to trebalo da bude njena glavna tendencija, za razliku od npr. «brainwashinga» i sl. Hipnotizerskih metoda koje već koriste pojedine vlade za ostvarenje svojih ciljeva.
Za pomentuti se već zna da ga je koristila i verovatno još uvek koristi vlada SAD-a, što ne znači da ni druge države i ostali sistemi nisu imuni na zloupotrebu hipnoze.

Takođe bih napomenuo na neke od pojedinih biblijskoh «čudesa», kao što je Mojsijevo pretvaranje štapau u zmiju ispred faraona, je u stvari ništa drugo nego jedna kolektivna hipnoza.
Prema tome hipnoza može da bude i kolektivna i ne mora da obuhvata nikakvu «hipnotizersku seansu».



Ako budete shvatali temu doći ćete i sami do nekih sličnih i originalnih zaključaka.

Ja ću vam dati def. Hipnoze iz mog ugla:

Hipnoza je proces gde hipnotisani bilo dobrovoljno, nasilno ili nesvesno gubi deo lične svesti i prepušta je u ruke hipnotizera.
U literaturi se to naziva ulazak u hipnozu, padanje u hipnotički trans i sl...
Tada hipnotizer poruke koje prenosi putem misli (vizualizacijom), slike (poseban ambijent, simboli i odeća kod hipnotizera) i zvuka tj. izrečenih sugestija a, najčešće u kombinaciji ova sva tri načina tj. jakim informacionim poljem, uspeva da ličnost hipnotisanog pretvori u neku vrstu nasnimljenog medijuma. Medijum poput nasnimljenog hard diska ili CD-a reprodukuje hipnotičke naloge i oni se ne mogu «izbrisati», sve dok se ponovo ne uvede u pređašnje stanje, hipnoze (gubitka svesti) gde ti nalozi mogu da se ponište.

Primetimo da se hipnotisani u literaturi zbog ovoga zove medijum!

«Gubljenje dela lične svesti» može se ostvariti dobrovoljno npr. kada dobrovoljno idete na seansu kod hipnotizera, ili pak nasilno, kao kod tzv. «ispiranja mozga».
Može biti i nesvesno, kao što je gledanje reklama i kao rezultat toga neodoljiva potreba za nekim artiklom.
Ta nesvesna hipnoza pored nasilne je najčešći oblik manipulacije sa ljudima i ogleda se u zloupotrebama tipa ubačene 25-te slike u film ili TV!

Pitanje za vas!
Da li ste sigurni da nikada niste bili hipnotisani?

U definiciji namerno kažem, dela lične svesti jer u hipnozi čovek ne mora u potpunosti da bude nesvestan, ali to jeste osnovni preduslov koji se ostvaruje kroz ulazak u hipnozu.



Ulazak u hipnozu pogotovu ako se čovek hipnotiše prvi put je najteži.
Ukoliko je ranije hipnotisan u pređašnjoj hipnozi se može dati sugestija tipa “Kada čujete tu i tu reč, koja je obično komplikovana, da je ne bi neko drugi izgovorio, pašćete u hipnotički san.
Ta reč služi kao “okidač” za ulazak u hipnozu, da ne bi svaki put prolazili korz fazu opuštanja---padanja u polusan--- i sugestija tipa “ti ceš biti hipnotisan”.
(Da ne kažem “ti spavaš, ti spavaš” kao parodija u Kustinom filmu “Sjećaš li se Doli Bell”).
   Posle ulaska u hipnozu, obično ide produbljivanje hipnoze, koji ima za zadatak da čovek još više izgubi svoju svest a sa druge strane bude prijemčljiviji na hipnotizerove naloge/sugestije.

Znači, posle «gubitka dela lične svesti» nastupaju hipnotizerski nalozi ili sugestije, koje mogu biti dobronamerne ili zlonamerne.

Razlozi zašto se o hipnozi malo zna i zašto je ljudi malo primenjuje, je upravo u tim nalozima.
Ako bi se hipnoza koristila za dobrobit ljudi,  ljudi bi postali nezavisni, samostalniji i oslobođeniji od stega «elite».
«Elita» i vlast upravo zbog toga, drži ljude zatočene u svojoj davno razrađenoj hipnotizerskoj «matrici» (pogađate sličnost sa filmom matrix tj. Sa Programom u kome se nalaze ljudi!)

Hipnoza podrazumeva dva subjekta:Hipnotizera (jedan ili više njih) i hipnotisani (jedan ili više njih).
1.   Hipnotizer uvodi hipnotisanog u stanje (hipnotički trans) gde se isključuju njegova čula, a podsvest se otvara za primanje sugestija tj. naloga.
2.   Najvažnija osobina hipnoze je da hipnotisani u momentu hipnoze nije svestan i da je njegova svest, ovisno o dubini hipnoze, u većoj ili manjoj meri u rukama hipnotizera.

Za samo razumevanje i dobru primenu dovoljno da čovek samog sebe hipnotiše-takozvana autohipnoza.




Ovako ugrubo to izglada tako, međutim skoro svaki ritual je jedan deo gubljenja «lične svesti».
 O religiji, npr. ulasku u crkvu, možemo govoriti kao o delu hipnoze gde je hipnotisani svestan ali je otvoren za sugestije.
Slična stvar je sa gledanjem TV-a reklama i političke propagande.
 

I još dve reči o prvim modernim hipnotičkim seansama DR Mesmera:
Iako dotični nije znao da je reč o hipnozi, ljudi su otkrili da je ta strahovita vera njega samog, i njegovih pacijenata u taj tzv. “animalni magnetizam” predstavljala ključni okidač i tačku s kojima su pacijenti upadali u hipnotički trans, što i jeste cilj svakog hipnotizera.
Hipnoza---Znači uvesti u trans, zatim produbiti isti i davati sugestije.

Mi danas pod hipnozom uglavnom podrazumevamo, nekakav trans, hipnotički efekat totalnog gubljenja svesti ne shvatajući da smo svi na ovaj ili onaj način hipnotisani i da bi prvo trebalo da krenemo od sebe, pa zatim da hipnozu koristimo na dobrobit najbližih ljudi i saradnika a zatim i za opšti prosperitet.

Već je sada jasno da ličnost hipnotizera mora da bude visokomoralna osoba, jer hipnotizeri verovatno rade u velikim eksperimentima nad ljudima ako je verovati žrtvama tzv. “Greenbau programiranja” link: http://www.galaksija.com/ispiranjemozga.htm

I još jedan link: http://www.galaksija.com/planeta/kontrola_uma.htm

Baš iz gore navedenih razloga se odlučujem da o hipnozi govorimo javno i na ovom mestu, a da vam knjigu ne šaljem pojedinačno na mail adrese ili da je uploadujem na server, već da je u “delovima” stavljam na ovu temu, tako da kada nešto bude nejasno ljudima, ovde mogu pitaju ili da prodiskutuju.
Tako ćemo svi napredovati i biti međusobno povezani a razne ideje ostvarenja i iskustva će ostati za svakog potonje zainteresovanog na ovom forumu.

Sa takvim pristupom ova tema će se pretvoriti u jednu malu “radionicu za hipnozu”, što bi podrazumevalo da svaki rezultat bude trajno dostupan zainteresovanima a gde će svako moći da objavi svoja iskustva, rezultate i predstavi napredak zajednici na forumu.

Prenošenje znanja i objašnjavanje drugima je vrlo bitna stvar, koju bi svako ko želi da napreduje u nečemu morao da upražnjava.
Reči jednog od mojih profesora sa fakulteta su glasile: “Nešto ćete naučiti kada to budete drugima znali da objasnite!”
Tako da ako neko krene u oblast hipnoze, moraće kad-tad da bude sposoban i da druge uputi u istu i što je po meni, najvažnije da ih usmeri da pravilno koriste stečeno znanje i ukaže na zloupotrebe, osposobi druge da se bore protiv zloupotreba u hipnozi.

Moja iskustva nisu išla do duboke hipnoze, ali sam ovladao nekim tehnikama vizualizacije i opuštanja, o kojima ćete saznati iz literature koja sledi.
Uspešno sam ih primenjivao i primenjujem.
Rezultati su izvrsni i o njima ne bih stigao a ni mogao u celosti da govorim.
Moja je želja da neko od vas koji ste zainteresovani pokuša sa tim tehnikama i da o tome piše na ovom forumu.

Svoje iskustvo delim sa najboljim namerama, a u interesu napredovanja u ovoj oblasti najbolji način jeste da pažljivo pročitate sledeće i potpuno se pridržavate svega napisanog.
Pošto sam uglavnom opterećen i drugim obavezama neću stići celu knjigu da pošaljem već samo onaj početni deo, ali jako bitan.
Takođe ko bude savladao taj deo moći će mnogo da radi na sebi.

Dalje sve zavisi od interesovanja publike gde će se završiti ova tema.

UVOD
Hipnoza spada u najstarije fenomene koji su ljudima poznati, o njoj je napisano mnoštvo knjiga, bila je predmet izučavanja mnogih blistavih umova, a ipak, nismo došli ni blizu toga da sa sigurnošću odgovorimo šta je prava priroda te fascinantne pojave ljudskog duha.
Pisati knjigu posle svih onih knjiga koje su izdate uposlednjih sto godina izgleda na trenutak kao jalov posao jer nema trenutka a da se eventualni pisac ne zapita ima li njegov posao ikakva smisla. Pažljivim pregledom literature, međutim, lako je ustanoviti da, i pored svih knjiga koje su napisane, nije ni izdaleka ispričana velika priča o hipnozi i da svaki pisac može dati svoj doprinos razumevanju i proširenju znanja o ovoj oblasti za koju nikada nije ponestajalo intereso-vanja čitalaca. Svaki pisac, a pogotovo hipnotizer željan pisanja, ima, dakle, šta novo da kaže i tako, bar za trenutak ublaži žeđ čitalaca, koji, po pravilu željno očekuju svaki novi naslov o hipnozi.
Cilj ove knjige je, pored toga što proširuje opšti fond znanja, da pruži PRAKTIČNE informacije svima onima koje hipnoza interesuje i koji bi i sami želeli da se jednog dana ogledaju kao hipnotizeri.
Tezu da se kompleksne stvari poput hipnoze teško mogu naučiti iz priručnik zastupaju još samo oni koji dovoljno ne poznaju materiju. Iz dobrog priručnika se mnogo može naučiti, mada ostaje kao preka potreba da se naučeno iproveri upraaksi. Međutim, bez osnovne podloge nema se štaproveravati i uvežba-vati.
Iz udžbenika ovog tipa može se, dakle, steći dovoljno znanja da se pokuša i sa praktičnom prime-nom naučenog. Hipnoza je u ovom udžbeniku tretirana kao i svako drugo gradivo, koje, samo po sebi, nije ništaa komplikovanije ni jednostavnije od bilo kog drugog gradiva. Nravno, uspeh će brže postati očigledan ako se knjiga koristi uz praktične lekcije iskusnog učitelja ali tako nešto retko ko može sebi da priušti.
Svako ko želi da nauči kako se izvodi hipnoza i da sam postane hipnotizer mora sve vreme imati na umu da je ova knjiga jedinstveni kurs koji su prošli brojni učenici od kojih su neki nastavili sa profesionalnim bavljenjem hipnozom. Potrebno je s toga imati puno poverenje u date lekcije jer su sve proverene U praksi bezbroj puta i, svima koji su ih upražnjavali, jasno je da se njihovom primenom dolazi do rezultata.
Svaku lekciju pažljivo pročitajte. Najbolje je da pre početka vežbanja ćelu knjigu pročitate čisto infor-mativno i da posle toga počnete sa proučavanjem i upražnjavanjem svake vežbe ponaosob. Ukoliko budete bili pažljivi i uporni prve rezultate možete očekivati već posle dva do tri meseca.

Kratak istorijski pregled fenomena hipnoze

Hipnoza spada u one fenomene koji su ljudskom rodu bili oduvek poznati. Na osnovu drevnih zapisa moguće je zaključiti da su istaknuti pojedinci na ju speSnijih civilizacija poput Egipta, Mesopotamije, Kine i Grčke savršeno vladali izuzetno preciznim metodama hipnoze. Hipnoza je u tim vremenima najčešće koriSćena za stvaranje iluzija pred Sirim narodnim masama. Moj sije je pred faraonovim svećenicima na egipatskom dvoru, prema Bibliji, pretvorio Štap u zmiju i učinio još mnoga čuda. Za upućene to nisu, međutim, nikakva čuda već praktične manifestacije hipnoze u reži j i vrsnog hipnotizera.
Indijski fakiri su, takode, od vajkada koristili hipnozu, bilo u cilju dočaravanja moći ili u cilju ličnog  usavršavanja i postizanja super moći. Na vašarima fakiri i dan danas prikazuju iluziju u kojoj fakir (hip-notizer) na licu mesta zasadi biljku koja na očigled posmatrača raste i cveta. Radi se, zapravo, o grupnoj hipnozi koja može da obuhvati neograničen broj posmatrača.
O hipnotskom umeću prastarih civilizacija, ipak, ne znamo mnogo sem toga da su preduzetni pojedinci izuzetno dobro vladali tim umećem.
Savremena istorija hipnoze i njene primene počinje pojavom Franca Antona Mesmera (1734-1815) mada se u njegovo vreme još nije upotrebljavao termin hipnoza. Mesmerov učenik markiz Pijsegir upotrebioje ime "veštački somnambulizam", koje će se održati sve do polovine XIX veka kada je škotski hirurg Džejms Brejd stvorio naziv koji se i danas koristi-HIPNOZA.
Mesmer je 1766.god. objavio knjigu "O uticaju planeta" u kojoj je razradio svoju teoriju "animalnog magnetizma" • Po njemu na čovekovo zdravije i ponašanje značajno utiču planete svojim kretanjem. Da bi se proizveo efekat ozdravljenja od telesne ili duševne bolesti bilo je potrebno da terapeut uskladi potencijale planeta i ljudskog organizma. U te svrhe Mesmerje na svojim seansama koristio razna pomagala od kojih je to najčešće bio magnet u koga je on imao neograničeno poverenje,
Mesmer je u svojim ogledima utvrdio da se različiti metali mogu «namagnetisati» i da se time može uveliko poboljšati njihov lekoviti efekat. Najefikasniji metal, po njemu je bilo gvožde, a po lekovitosti su se izdvajali i zlato, olovo, srebro...
U grupnim seansama Mesmer je svoje pacijente dovodio do transa blagim fizičkim dodirom ili verbalnim kontaktom. Na taj način dolazilo je do ozdravljenja od raznih psiho-fizičkih oboljenja. Sam Mesmer je verovao da do izlečenja dolazi na taj način što između terapeuta i pacijenta struji "animalni ma-gnetizam" izjednačavajući potencijale i proizvodeći ravnotežu energija, što se sve ogleda u poboljšanju zdravstvenog stanja.
Mesmerova objašnjenja svodila su se na posmatranje živog organizma kao "bio-fizičko-hemijskog sistema" što je u njegovo doba dosta bilo u modi. Psihičke faktore on, međutim, nije uzimao u obzir. Izlečenja je smatrao kao posledicu kretanja nekog imaginarnog fluida. Kasniji razvoj nauke pokazao je da je "mesmerizam" zapravo psihičko delovanje a ne fizičko-hemijsko. Francuska Akademija nauka je pri ispitivanju Mesmerovog rada došla do zaključka da njegovi radovi "ne vrede mnogo" jer je na njegovim seansama dolazilo do izlečenja i onih ljudi koji nisu dodirivani rukama ili magnetima pa je tako ceo proces izlečenja pacijenata sveden na njihovu "bujnu maštu". A ta "bujna mašta" postaće osnov na kojoj će se kasnije razviti moderna psihologija. Mesmerov učenik Delson je 1870. godine pisao da Akademija nije ni izdaleka bila objektivna prilikom ocenjivanja Mesmerovog rada i njegovih doprinosa medicini već da je njihov ishitreni zaključak naneo dosta štete ne samo Mesmeru već i medicini uopšte. Jer, bez obzira šta je "stvarni" uzrok izlečenja ogromnog broja Mesmerovih pacijenata, dužnost lekara je da se posveti tom problemu i prizna uspešnost metode kao celine. Upućujući jetku poruku Akademiji i medicinskim krugovima Delson je izrekao, za to vreme, čuvenu rečenicu: "Ako je medicina mašte svemoćna, pa, bavimo se onda medicinom mašte!"
Od polovine prošlog veka počelo se sa pažljivijim proučavanjima psihičkih fenomena i kritičkih posmatranja i Mesmerovih radova. Njegova teorija o animalnom magnetizmu potpuno je odbačena kao neosnovana i kao neadekvatno objašnjenje svih onih efekata i izlečenja koja je postigao u svojoj dugogodišnjoj praksi. Ta su izlečenja, međutim, objektivna pojava bez obzira što Mesmer nije za to imao adekvatno obrazloženja. Mi danas znamo da je on udario kamen temeljac savremenoj psihologiji i sugestologiji a samog Mesmera možemo lako svrstati u onu grupu ljudi koji su načinili nekakvo otkriće a sami nisu bili svesni svog dela, poput Kolumba koji do kraja života nije shvatio da je otkrio Novi svet već je smatrao da je pronašao novi put za Indiju.
Seanse Dr Mesmera
Mesmerove seanse sastojale su se od niza, za nas, vrlo čudnih rituala. U salonu u kome se sprovodilo lečenje po metodu "animalnog magnetizma" vladao je polumrak da bi se pojačao mistični doživljaj pojedinac. Učestvovalo je ponekad i više desetina ljudi a sam Mesmer igrao je ulogu VELIKOG MA-GA, obučen u dugački ogrtač poput čarobnjaka Merlina. On je davao instrukcije koje su svi bez pogovora slušali.
U prostoriji su se nalazila drvena burad napunjena vodom i raznim žicama, metalnim pločicama i raznim predmetima koji su imali za cilj da izvrše prikupljanje "animalnog magnetizma." Pacijenti su stajali oko tih buradi i u rukama držali metalne elektrode povezane sa rastvorima koji su se u njima nalazili. Mesmer je u toj neverovatnoj i potpuno nerealnoj situaciji koju je sam stvarao ostavljao neverovatno snažan utisak, što je, videćemo kasnije, osnovni preduslov da bi neko mogao da bude hipnotizer.
Učesnici Mesmerovih seansi (koje su često trajale satima) dobijali su grčeve, tresli su se, i zapadali u čudna duševna stanja, govorili stvari koje pri punoj svesti nikada ne bi izgovorili... Mnogi od njih bili su izlečeni od svojih, najčešće, psihofizičkih tegoba.
Kada danas posmatramo Mesmerove seanse lako možemo primetiti daje on, i pored toga što ni sam nije našao pravo objašnjenje za ono što je sprovodio, zapravo, radio je po svim pravilima modernih hipnotskih tehnika. Jer, on nije bio vašarski teatralan zbog, kako su to govorili njegovi protivnici, želje za sirovim egzibicionizmom, već zbog preke potrebe hipnotizera da dominira situacijom koja mora izaći iz okvira običnog a sve to u cilju lakšeg proboja u čovekove nesvesne slojeve psihe.
Seansa markiza Pijsegira
Markiz Pijsegir je bio Mesmerov učenik i iskreno je verovao u učenje svoga učitelja. Pored eksperimenata sam je sprovodio i mnogobrojne tretmane lečenja po istom principu kao i Mesmer. I on je, takode, verovao da je po sredi "animalni magnetizam". Koristeći Mesmerovu metodu "magnetskih dodira" u kojoj se pacijentu pažljivo prelazi rukama preko tela i tako ostvaruje "magnetski kontakt", Pijsegir je zapazio da jedan pacijent na kome je upravo sprovodio seansu, nije dobio grčeve niti je počeo da se trese, kao što se, po teoriji, moralo dogoditi već je utonuo u dubok san! Pijsegir je pokušao da ga probudi ali nije u tome uspeo. Slučajno, već na kraju živaca, markiz je rekao pacijentu da ustane i ovaj je, iako u snu, odmah izvršio njegovu naredbu. Zapravo, sve naredbe koje mu je Pijsegir izdao izvršavao je istog trenutka bez pogovora. Bila je to klasična hipnoza i posle izveštaja koje je objavio dolazi do naglog razvoja hipnoze u savremenom obliku u kome je i mi danas poznajemo.
Proizvođenje hipnotičkog sna putem verbalne sugestije prvi put pominje Liebo u svom radu o zoomagnetizmu krajem prošlog veka. Ni on, kao ni Mesmer, ne pronalazi prvo teorijsko objašnjenje za postignute efekte.
U ovom veku hipnoza je naučno dosta proučavana i data su relativno zadovoljavajuća objašnjenja kako do nje dolazi. Ipak, treba imati u vidu da se ni sve današnje naučne škole ne slažu u svim pojedinostima oko ključnih pitanja hipnoze.
Hipnoza u svom praktičnom smislu, uzdignuta je danas na najviši mogući nivo. Za razliku od prvih istraživača više nema dvoumljenja kako se proizvode efekti hipnotskog sna već je pažnja kod novih istraživanja usmerena na mogućnosti primene. Možemo zbog toga slobodno reći da je posao današnjeg hipnotizera sveden na zanat koji svako može izučiti bez većih problema ako ima afiniteta za tako nešto.
*

U ovom kratkom, da ne kažemo minijaturnom, pregledu istorijskih aspekata hipnoze obradili smo par najvažnijih momenata značajnih za razvoj umeća hipnotisanja. Pošto je cilj knjige da čitaoca poduči praktičnim tehnikama smatrali smo da istorijskom pregledu nije potrebno posvetiti više pažnje sledeći narodnu mudrost koja kaže: "ne mora se znati istorija muzike da bi bio virtuoz na violinini".