Niko ne voli da bude preosetljiv. Prosečnog čoveka, bez obzira koliko se trudio, preosetljivi mnogo nerviraju. Tako da, ne, ne treba niko biti 100% prihvaćen, već svako motivisan da radi na tome da sebe promeni.

Kako li se samo toga nismo setili?

Verujem da su neke karakterne crte i neka odredjena senzibilnost duboko ukorenjene u svakom coveku i da je to deo njegove srzi, shodno tome verujem da retko ko moze u potpunosti promeniti svoj temperament. Verujem da se karakter i nacin na koji delamo i ispoljavamo svoj senzibilitet moze promeniti, ali ono sto je duboko u nama i sto nas definise - jok.

Ja verujem u suprotno, da se mali procenat dobija nasledjem i da se taj procenat vise odnosi na fizicke karakteristike dok se veci procenat karakternih osobina stice vaspitanjem kao i covekovim kretnjama kroz drustvo, tako da cak iako je neko "urodjeno" hipersenzitivan moze da se kroz vaspitanje i drustvene kretnje "promeni"

Tako je i moja mama mislila...nemas pojma sta je sve pokušavala ne bi li me disciplinovala.
Kad pričam o sebi lično...nisam neko neurotičo čudovište koje po ceo dan kmezi i histerše...uglavnom se moja osetljivost ne vidi spolja.Uvredljiva sam i lako me je povrediti, ali razvila sam tehnike u odnosu sa drugim ljudima,razumom ocenim kada treba da se naljutim ili reagujem, svoje probleme uglavnom držim za sebe.
Misliš da je moj izbor da dva dana ne mogu da jedem kad vidim pregažnu mačku na putu?Veruj mi da nije.
Ja sasvim normalno živim, uspešna sam u poslu samo zahvaljujući jakom razumu koji me vodi.Možda bih bila još uspešnija ili imala više para da sam prodornija ili drskija, ali to prosto nisam ja...ne mogu protiv sebe.

Kako si uspela? Način? Možda mi pomogneš da razmišljam u dobrom smeru, jer sve što sam pokušavala ispalo je da sam na kraju samo sebe još više povredjivala

To je to. Estetske korekcije pojedinih osobina i nacina reagovanja su moguce, ali sustina ostaje.

Treba se upustati u sto vise situacija za koje si prilicno siguran da ce ti naneti bol, sto vise toga prodjes - sve se otporniji na probleme koji nailaze. Najgore je cuvati se problema tj biti u izolaciji. Taada stojis u mestu i sve je jedna ravna linija. Ne razvijas sebe i svoje kapacitete. Ja sam misljenja da vecina ljudi poseduje mnogo, mnogo vece sposobnosti nego sto misle.

Inace, slazem se sa Markom da se covek da promeniti tj izmeniti radom na sebi. Ono sto smo dobili rodjenjem ili nasledili nije nesto sto je konacno. Svako treba da se izbori sa losom genetikom, radi na sebi punom parom i od sebe napravi sto bolju podlogu iz koje ce izroditii decu. Moje misljenje je da je jako ruzno i kukavicki kriviti roditelje i nasledje za neke ruzne osobine, ne raditi na sebi i biti ogorcen na nepravdu i celi svet.
A ljudi koji nemaju volju i snagu da se pokrenu i preobrate treba ohrabriti i podrzati , naravno to je nekad jako tesko jer kako pomoci nekome ko ne zeli sebi pomoci - neko se stavrno plasi promene i to one nabolje ?!

Hipersenzitivnost se kod ljudi javlja kao crta, kada je trajnijeg i intenzivnijeg karaktera, kao posledica genetike, nekih trauma ili emocionalnih problema iz prošlosti, nekada i iz svega toga zajedno. Javlja se i kao element u nečijem ponašanju, odnosno reagovanju, kada može biti situacionog, samim tim i prolaznog karaktera.

Obzirom da je u pitanju crta - ona je samo jedna u nizu crta koje formiraju jednu ličnost. Ni počemu nije posebna od ostalih crta ličnosti, stoga ona ne boji ni jednu ličnost, tj. nije dominantna osobina (jer tako nešto faktički i ne postoji). Zato mislim da je prilično nemoguće raspravljati o hipersenzitivcima, jer su to (i pored te zajedničke karakteristike) vrlo različiti ljudi, ništa manje heterogeni od opšte populacije.

No, oni hipersenzitivci koje lično poznajem su obično za moj temperament jako teški i emocionalno iscrpljujući ljudi. Biti emotivan je okej, ali ponekad prosto nemam živaca za svu tu dramu... Naravno, i moj je uzorak prilično bedan; radi se o ličnom i subjektivnom iskustvu.

Primetila sam da nisu SVI 'simptomi' navedeni pa cu malo dopuniti.

Mozda ce vam to bolje pomoci da razumete sta tacno znaci biti hipersenzitivan.  Nije sve tako crno.

Ovo se na engleskom zove HSP - Highly Sensitive Person.

Takodje nas nazivaju i empatama.

- Volite prirodu
- Volite zivotinje
- Volite mir i tisinu
- Ne volite jake i nagle zvukove
- Nervira vas kada neko proizvodi neke zvuke kao sto su mljackanje, grickanje semenki, kasljanje, ali vas ne nervira kada vi to radite.
- Nervira vas kada je tisina a cujete nekog da udaljini prica i kikoce se (uglavnom klinci iza zgrade) :)
- Refresh rate na monitorima - ako je nisko to vas izludjuje.
- Posto smo sposobni da cujemo stvari koje drugi ne cuju onda nas izludjuju zvukovi kao sto su zijanje sijalice u ucionici, konstantno zveckanje, lupkanje, itd.
- Takodje nas nerviraju pokreti koji se ponavljaju (neko trese nogom ili tapka prstima o sto, non stop dira kosu, itd. )
- Kada vidimo nesto predivno mi to mnogo 'dublje' i znacajnije dozivljavamo te se rasplacemo.
- Kod nekih svaka povosena emocija (radost, tuga, uzbudjenje) rezultira u suzama
- Kada gledamo tuzan film placemo, ali nije to samo plakanje.  Mi saosecamo.  Mi patimo zajedno sa likom iz filma.  Recimo ja kao mala nisam mogla da gledam Kalimera jer sam non stop plakala jer ga stalno neko zajebe.  Od bambija i njegove mame imam traume.  Zvuci smesno, priznajem :) Evo recimo uzmimo Bambija za primer.  Kada su mu ubili mamu on je osecao neverovatnu tugu! Srce mu se cepalo na pola, osecao je paniku, osecao se bespomocno. . .  sada, prosecna osoba bi zaplakala jer je to tuzno.  Ali mi placemo ne samo zato sto je tuzno, vec zato sto u tom trenutku mi to sve isto osecamo! Naravno, ne u toj meri, ali osecamo.
- Dobri smo u tome da osetimo kako se drugi ljudi osecaju.  Dobri smo u procenjivanju njihovih osecanja u datom trenutku.
- Jako dobro citamo izmedju redova.  To uvek radimo.
- Sve analiziramo.  Svaki dogadjaj, posebno one neprijatne.  Svako prepricavanje mora da bude u detaljima.
- Kada smo malo vise gladni postajemo nadrndani i pomalo agresivni.
- Posto vidimo stvari koje drugi ne vide mi odmah primetimo ako je nesto novo u sobi ili na osobi.  Neko je pomerio vaznu ili se danas ocesljao na levu stranu.  Primecujemo detalje.
- Imamo izostrenije culo mirisa.
- Volimo samocu.
- Izbegavamo velike skupove.
- Talentovani smo za umetnost.
- Desna strana mozga nam je aktivnija.
- Pamtimo likove ali ne imena.
- Imamo jako aktivnu mastu.  Zbog toga smo dobri umetnici, ali zbog ove maste moze da se desi da cesto odlutamo mislima ili da imamo osecaj da su neke stvari iz te maste stvarne.  Manje vise.
- Osecamo se odseceni od sveta, kao da ne pripadamo ovom svetu, nego kao da smo iz neke druge dimenzije.  Kao da je na ovoj planeti zemlji nama sve cudno jer nas vecina ne razume.
- Lako postajemo opsednuti - vidim dobar film ili igram dobru igricu - ja cu mesecima ili godina da budem zaokupljena time! Pricacu o tome, to ce mi davati inspiraciju, non stop cu razmisljati o tome.
- Osecamo patnje drugih.  Ako vidimo zgazenu macku bicemo potreseni do kraja dana ako ne i duze.  Ako vidimo nesto sto nas obraduje bicemo veseli do kraja dana ili duze.
- Volimo da uzivamo u lepoti umetnosti - muzika, umetnost (art), kreativnost.
- Uglavnom gutamo nesto sto nas nervira kod nekog i onda kasnije (mozda i godinama kasnije) puknemo i sve mu saspemo u facu.  Retko kad cemo odmah kazati da nam nesto smeta kod te osobe.  Za to je potrebno ogromno poverenje.  Mi se plasimo da ako kazemo osobi A recimo da nas nervira sto nas stalno ispaljuje za izlaske da ce osoba A da se naljuti i da ce nas napustiti.  Osobi B govorimo sve sto nam smeta i sve do detalja kako se osecamo jer verujemo toj osobi i znamo da nas nece napustiti ma sta god rekli.
- Tesko nam je da se otvorimo i pricamo sa nekim.  Mene su oduvek svi znali kao misterioznu osobu.  Takodje mi je tesko da pricam sa mojima o vaznim stvarima jer se uzbudim sto kod mene dovodi do suza (ja ne zelim da placem, ali kao da neko sece luk pored mene) a moji odmah kazu kako cmizdrim non stop.
- Jako smo pedantni.  Ne podnosimo nered i guzvu.  Sve mora da je na svom mestu.
- Ako treba da idemo negde (sa drustvom ili autobusom preko neke agencije recimo *dajem glupe primere*) mi imamo listu uslova koji se moraju ispuniti.  Ja recimo moram da sedim do prozora.  U busu ponekad sednem i na drugo sediste ali mi ne odgovara.  Mnogo se vise radujem kad sednem do prozora.  Ili recimo treba da idemo sa drustvom na adu, ja necu pristati da idem ako nismo negde u hladu.  Mozda pristanem ali cu biti smorena sve vreme.  Znaci male stvari koje nama puno znace.
- Jako nas iritiraju etikete sa unutrasnje stane odece, bockavi dzemperi, itd.
- Smeta nam jaka svetlost.  Jaka je za nas, za ostale je normalna.
- Preferiramo da dobro razmislimo i promislimo o necemu pre nego sto to uradimo.
- Ne volimo mnogo aktivnosti u jednom danu.  Npr, ujutru na posao, posle posla kod zubara, a posle zubara u shopping, a posle toga u goste pa posle toga, bla bla bla.
- Imamo dobro razvijenu intuiciju.
- Ne volimo haos.  Uspanicimo se kada je haos.
- Da li vam se nekada desilo da udjete u butik u kom tresti neka psihodelicna muzika i da uhvatite sebe kako se netvirate zbog toga i da postajete sve nervozniji dok niko drugi ni ne primecuje tu muziku?
- Jako cesto vam odgovara da budete sami sa sobom i da se 'izlecite' iznutra na spolja.  Kao regeneracija energije.
- Volimo da razmisljamo o velikim i zagonetnim stvarima kao sto su; kako je svet nastao? Ko sam ja? Da li Bog postoji? Koliki je univerzum? Da li smo sami? itd.  Nas nerviraju bezvezna caskanja o ekonomiji i tako to.  Mi razmisljamo o vecim stvarima od politicke situacije u srbiji i da li je snizenje u tempu.  Mi vise volimo da pricamo o dubokoumnim stvarima nego o ovim povrsnim.
- Cesto osecamo da ostali ljudi ne vide ono sto mi vidimo - the bigger picture.  Mi smo svesni nekih stvari.  Ja se recimo vise brinem o tome sta ce biti samnom kada umrem (dusa, raj, pakao ili nista) nego da li cu dobiti losu ocenu iz nekog predmeta.  Meni je vazniji zivot i mehanika celog naseg sveta nego ko je na vlasti kod nas.
- Mi se jako potresamo i brinemo za dobrobit nase okoline.  Zagadjenja, ozonski omotac, itd.
- Jako smo organizovani i ljudi to vole kod nas.  Ja sam recimo oduvek imala knjizicu u koju belezim svoje obaveze.
- Jako puno patimo kada nas neko povredi.  Nikada ne zaboravljamo.  Mi ne mozemo da zaboravimo te stvari i kao "ko ga jebe. " Mi mislimo o tome.  Primer; dve odobe, jedna je hsp druga je 'normalna' :) normalnoj kazes "jebi se" ona ce da ti uzvrati i za par dana se nece ni secati tog incidenta.  Nama kazes "jebi se" i vecina nas ce da proba da izbegne konflikt a neki od nas ce da uzvrate.  Nebitno koja je reakcija, sta je bitno je ono sto se sledece desava; mi danima, mesecima, godinama razmisljamo o tome.  Mi ne mozemo da zaboravimo to.  To jedno bedno "jebi se" nas je 20 puta vise povredilo nego normalnu osobu.
- Volimo da analiziramo sami sebe i da razmisljamo o sebi.  Sebi kao osobi.  Volimo da rastemo i da se razvijamo kao osoba i volimo da nam je energija izbalansirana.  Mnogi od nas uzivaju u jogi.
- Na nas kofein mnoooogooo jace utice nego na ostale.  Ne samo kofein vec i druge supstance.
- Imamo alregije - nismo samo osetljivi iznustra, vec i spolja.  Ja sam alergicna na duvanski dim, polen, grinje i prasinu.

Ja mislim da je to to. . .  ako se setim jos necega dodacu.

A imam pitanje za vas.  Da li znate nekog dobrog psihica za ove stvari.  Zelela bih da se malo ispricam sa njim/njom i da mi potvrdi da sam hsp.

Hvala!

Pozz!