Химна Србије :: Politicki ~ Geopoliticki forum

МИСТЕРИЈА СРПСКЕ ХИМНЕ: Да ли вас Боже правде подсећа на немачку химну? (ВИДЕО)
Предлажемо вам да упоредите две химне и сами закључите да ли композиција Словенца Даворина Јенка "Боже правде" и аустроугарска химна "Боже чувај цара Франца" личе онолико колико се некима на прво слушање чини

Многи кажу да их српска химна “Боже правде“, за коју је музику написао Словенац Даворин Јенко, а текст Јован Ђорђевић 1872. године, неодољиво подсећа на химну Савезне Републике Немачке – “Песму Немаца” (позната и по стиху “Деутсцхланд üбер аллес”), која је заправо дериват аустроугарске химне “Боже чувај цара Франца”.

Не улазећи у расправу ове врсте, предлажемо вам да сами упоредите обе химне, а ми вам доносимо оно што је неоспорно и што не подлеже утисцима – историјат обе композиције.

Творац српске химне “Боже правде”, композитор и диригент Даворин Јенко, рођен је у Словенији у малом месту Дворју близу Крања. Студирао је право у Бечу, где је стварао музику у романтичарским оквирима, ослањајући се на традицију немачког раног романтизма.

Све је почело тако што је по налогу кнеза Михаила Обреновића, Љубомир Ненадовић упутио писмо Ђури Јакшићу 1864. које је представљало поруџбину за стихове будуће државне химне.

Како се чувени песник није одазвао, писма сличне садржине су послата и другим песницима, али понуђени стихови, укључујући и оне које је тим поводом написао Јован Јовановић Змај, нису одобрени. Конкурс, који заправо и није био јавно расписан, завршио се скандалом у коме је Ненадовић оптужен за примање мита.

Фото: Архивска фотографијаФото: Архивска фотографија
Након убиства кнеза Михаила Обреновића 1868. године, о химни се више није расправљало, све до пунолетства и ступања Милана Обреновића на престо. За ту прилику тадашњем управнику Народног позоришта у Београду Јовану Ђорђевићу, наручен је позоришни комад који би величао династију Обреновић.

По Ђорђевићевом тексту, ускоро се у Народном позоришту спектакуларно одиграла премијера “Маркове сабље”, за коју је Јенко компоновао музику, а на чијем крају Марко Краљевић и вила Равијојла најављују хор народа који пева:

“Боже правде, ти што спасе, од пропасти досад нас…”

Песма је постала толико популарна у народу да је ускоро почела да се изводи и на самосталним хорским наступима, а након крунисања Милана Обреновића 1882. и званична државна химна.

Конкурс за нову химну поново је расписан за време владавине Петра Карађорђевића, али се новом владару ниједан предлог није допао, те је одлучио да “Боже правде” остане званична химна, уз малу корекцију завршних стихова у “Краља Петра Боже храни, моли ти се српски род”.

Фото: WикипедиаФото: Wикипедиа
По проглашењу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, “Боже правде” је допуњена строфама из хрватске “Лијепа наша” и словеначке “Напреј, застава славе”, коју је Јенко такође потписао.

Даворин се 1912. вратио у родну Словенију, где је и окончао свој живот 1914. У тестаменту који је написао ћирилицом, изразио је жељу да се део његове оставштине употреби за школовање сиромашних српских студената. Као члан Српске краљевске академије и Српског ученог друштва, проглашен је за српског поданика, због чега су аусторугарске власти забраниле да се на гробљу одржи говор.

Од 2006, уз измену дела у којем се спомиње “српски краљ” у – “српска земља”, химна Србије је поново постала Јенкова песма.

“Песма Немаца” (нем. “Дас Лиед дер Деутсцхен”) је немачка химна. Музику је написао Јозеф Хајдн 1797. године као незваничну химну Аустрије на текст “Готт ерхалте Франз ден Каисер” (“Боже чувај цара Франца”). Основа за музику немачке химне је хрватска народна песма из Међимурја “Вјутро се рано стајем”.

Данашњи текст је написао лингвиста и песник Аугуст Хајнрих Хофман фон Фалерслебен, имајући Хајднову мелодију на уму за време свог боравка на острву Хелголанд 1841. године.

Иначе, аустроугарска химна “Боже чувај Цара Франца” била је прва аустријска химна, посвећена Францу ИИ (1792‐1835), Цару Светог Римског Царства, а доцније и Аустрије. Хајдн је написао мелодију одушевљен звуцима британске химне “Год Саве тхе Кинг”, док је текст потписао Лоренц Леополд Хашка.

Фото: Wикипедиа Фото: Wикипедиа
Химна је први пут изведена на рођендан цара Франца 12. фебруара 1797.

Иста химна, с речима које су 1854. деперсонализоване у “Боже чувај нашег Цара / Нашег Цара, земљу нашу”, постала је 1867. године химна новоформиране Аустроугарске монархије. У овој вишенационалној држави сваки народ имао је сопствени препев.

више на

http://www.telegraf.rs/vesti/1302803-misterija-srpske-himne-da-li-vas-boze-pravde-podseca-na-austrougarsku-i-nemacku-himnu-video

*******************************************************************

Међутим Телеграф није пронашао праву верзију према којој је настала наша химна
То је италијанска верзија аустроугарске химне где се спомињу и Срби.

Пазите текст, почиње са ''Serbs God the Austrian kingdom
look at our Imperator! ''

1. Serbi Dio l'austriaco regno
guardi il nostro Imperator!
Nella fé che gli è sostegno
regga noi con saggio amor!
Difendiamo il serto avito
che gli adorna il regio crin
sempre d'Austria il soglio unito
sia d'Asburgo col destin.

4. Siam concordi, in forze unite
del potere il nerbo sta;
alte imprese fian compite,
se concordia in noi sarà.
Siam fratelli, e un sol pensiero
ne congiunga e un solo cor;
duri eterno questo Impero,
salvi Iddio l' Imperator!