Мањине у Словенији траже уставно признање :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Мањине у Словенији траже уставно признање
Захваљујући аутохтоности, Италијани и Мађари имају статус мањина, док народи бивше Југославије нису признати Уставом.
Народи из бивше Југославије нису мањина у Словенији - Ал Јазеера Балканс
Паусе
Муте
Цуррент Тиме 0:06
/
Дуратион Тиме 3:48

Фуллсцреен
Словенци у недјељу бирају новог предсједника, који је, између осталог и сукреатор вањске политике, а на том подручју, Љубљана има многа неријешена питања са сусједима.

Како из Љубљане извјештава репортерка Ал Јазеере Мартина Кисељак, неријешени су спорови Словеније и Хрватске по питању граница, као и штедишта Љубљанске банке, који оптерећује однос Љубљане и с Босном и Херцеговином.

Осим тога, Словенија није признала статус националних мањина својим становницима који долазе из земаља бивше Југославије.

Чланице бошњачког друштва Љиљан уз игру и пјесму упознају обичаје из Босне и Херцеговине, а својој традицији уче и дјецу.

Не брани им то Словенија, али им и не помаже, извјештава Кисељак.

Без финансирања

Бошњаци немају статус националне мањине, па немају ни сталан извор финансирања. Да им се Уставом призна тај статус, били би ријешени многи њихови проблеми.

"Да имамо могућност учења материнског језика, да имамо приступ медијима, да имамо могућност финанцирања. Јер, ми плаћамо порез овој држави и очекујемо од ове државе да нам кроз наше културно дјеловање то врати назад", каже предсједник Бошњачког културног савеза Словеније Фахир Гутић.

Исто је и Хрватима. Мила Влашић је књижевница, а у Словенији живи више од пола стољећа. Иако су јој 84 године и даље пише на хрватском.

"Моја домовина је Хрватска, разумљиво, јер сам у дјетињству расла уз заставу хрватску приликом сваког благдана, али моја друга домовина је Словенија, јер ту сам сазријевала, настављам свој стваралачки рад", каже она.

Тај рад словенска држава финансира повремено, од пројекта до пројекта, али много више хрватским друштвима помаже матична држава.

"Као непризната мањина, у Словенији немамо финанцијских могућности да финанцирамо наше дјелатности у оквиру друштава, односно удруга", каже предсједник Савеза хрватских друштава Словеније Петар Антуновић.

Према подацима посљедњег пописа становништва, Бошњака је у Словенији 40.000, Срба готово 39.000, Хрвата више од 35.000. Црногораца, Македонаца и Албанаца је укупно још готово 13.000.

Важна аутохтоност

Но, у удружењима кажу како је припадника националних мањина с подручја бивше Југославије и више. Укупно, тврде, близу 250.000, или између 10 и 14 посто укупног становништва Словеније.

С друге стране, Мађара је у Словенији 6.200, а Италијана 2.200 и једини имају своје заступнике у словенском Парламенту.

"Статус националне мањине по словенском Уставу имају Мађари и Талијани. Њих је далеко мање него националних мањина с подручја бивше Југославије, али код израде словенског Устава критериј није била бројност, него аутохтоност", појаснила је Кисељак.

У изради Устава судјеловао је професор Миро Церар са Правног факултета у Љубљани.

"То [аутохтоност] значи да имају заједницу што бива на овом територију десетљећима, или чак стољећима. Значи, ту је неки територијални хисторијски принцип. Што се тиче права, они имају нашим Уставом призната права у великом обиму, чак надстандардно", казао је он.

Бошњаци, Срби, Хрвати и други основали су заједничко вијеће које тражи да их се призна Уставом.

Но, за промјену Устава потребна је двотрећинска већина у Парламенту, што у Словенији не иде нимало лако.

Извор: Ал Јазеера
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/manjine-u-sloveniji-traze-ustavno-priznanje