Hilari Klinton - "Oštrina i humanost u trci za predsedničku fotelju"

„Фактор икс” за Хилари
Да ли ће глас жена бити одлучујући на председничким изборима 2008. у САД на основу којих би Хилари Клинтон поново могла да се усели у Белу кућу, али овога пута као шеф државе?
Хилари Клинтон, ако победи на изборима, биће прва жена председник САД Фото Бета

Некако у исто време када је некадашња прва дама и председнички кандидат демократа учестало почела грохотом да се смеје, кампања је попримила знатно јаче феминистичке тонове него што је њен тим првобитно очекивао. Хилари је најзад почела да се смеје, што треба да одагна њен имиџ хладне и прорачунате жене која је у стању да пређе преко брачног неверства (глобално обнародоване афере Била Клинтона са Моником Левински) зарад политичке каријере, особине која се овде приписује углавном мушкарцима политичарима. И мада су комитети за узбуну Републиканске странке званично назвали њен телевизијски прасак „неконтролисаним кикотом”, прва жена која има велике шансе да постане председник САД све јаче привлачи феминистички део Америке.

Женска подршка

Док се поздравља и рукује са својим симпатизерима највише је, како је изјавила, освајају две групе људи. Жене старије од деведесет година које траже да се фотографишу са Хилари, како би се на слици овековечила историја (јер жене су на целој територији САД добиле право гласа тек 1920. године) и родитељи са кћеркама који својим девојчицама, рукујући се са Хилари, објашњавају да у овој земљи „свако може да постигне оно што жели”.

Многи се ипак овде питају да ли је земља „спремна” за жену председника. А, Хилари Клинтон је изгледа сада, када према свим анкетама има много већу подршку у односу на све мушке кандидате, у стању да на овај изазов отворено и директно одговори. По резултатима најновијих анкета јавног мњења („Вашингтон пост” и „Еј-Би-Си њуз”), 57 одсто жена подржаће Хилари на изборима који ће унутар Демократске странке одлучити о томе ко ће их представљати као председнички кандидат (крајем августа 2008 у Денверу, Колорадо). Како се предвиђа, Барака Обаму, који би могао да буде први црни председник Америке, подржаће на тој конвенцији само 15 одсто жена, док трећи демократски кандидат Џон Едвардс може да рачуна на 13 одсто женске подршке. Занимљиво је да је 31 одсто бирача, као један од главних разлога за своју подршку Хилари, навело да је то историјска шанса да жена постане шеф државе. Замишљајући теоретску ситуацију у којој би се за председника САД у трци појавили Рудолф Ђулијани, као кандидат републиканаца, и Хилари Клинтон, она би, захваљујући женским гласовима, била изабрана за новог станара Беле куће.

Освета „јачег пола”

Али постоји и друга страна медаље – мушки зазор од удруживања женског „икс фактора”, име које су добиле због хромозома „икс” и делимично због своје непредвидљивости. Страхује се да би он могао да се испољи нарочито у Ајови, држави која је најчешће била показатељ свенародног расположења, а која до сада никада није изабрала женског представника за Конгрес. И главни стратег кампање Марк Пен и сама Хилари Клинтон верују да се мушка суревњивост може превазићи. Планирају да наредних месеци „пораде и по мушком привилегованом делу Америке”.

Има ту доста простора за раст подршке, оценила је стручно некадашња прва дама, када су је питали да ли страхује од освете јачег пола. Пажљиви посматрачи су приметили да неколицина мушкараца на митинзима у великим компанијама, где преовлађују мушки професионалци, уместо да аплаудира њеном наступу и досеткама, само одмахује главом. Не знајући како то да изрази, а да не звучи као мушки шовиниста, један од њих је рекао да му се чини да је Хилари постала сувише „социјалистичка” у својој кампањи.

Хилари признаје да је женски ентузијазам, којем је била сведок на самом почетку кампање у фебруару, и њу понео. Али, феминисткиње се питају да ли је можда Хилари Клинтон, у свом залету освајања срца лепшег пола, пренебегла онај део „икс фактора” који је изабрао да уместо да иде на посао, остане код куће као сервис за децу и мужа. Домаћице које су решиле да се „жртвују” за породицу, и сматрају да је то једина успешна каријера жене, најчешће се, како показују поједине непотпуне анкете, за све информације ослањају на свог супруга. Од њега очекују да им саветује како да гласају.

Каже се да жене на изборима могу бити одлучујући фактор. Али, како пише Линда Хиршман, професор женских студија и ауторка књиге „Манифест за жене света”, оне никада нису одиграле ту улогу. Према њеној теорији, жене нису рационални политички играчи и гласају импулсивно, ослањајући се на многе варљиве факторе. Иако себе назива феминисткињом, Хиршман прозива жене што не изграђују у себи чвршћа политичка убеђења и ставове и што велики део лепшег пола још рачуна на свог мужа да им пренесе или донесе вести и коментаре из политичког света.

Извлачећи лекције из историје, Хиршман саветује женском кандидату за председника да „веселим и шаљивим причама о разлици међу половима” одврати пажњу публике од онога што је главна тема женског питања. То је, по њеном мишљењу, мукотрпан посао довођења жена на руководећи положај. А они који не проучавају историју женског питања осуђени су да понове грешке из прошлости, упозорава професорка. Можда је баш грохотни смех смишљено оружје Хилари Клинтон да се избори са тим непредвидивостима у женској и мушкој природи када бирају новог кормилара државе. Смех који разоружава или који иритира. Зависно од угла из којег се гледа.

Зорана Шуваковић

Izvor: Politika