Oštrina i humanost u trci za predsedničku fotelju
Iako neguje imidž „opasne” žene, Hilari Klinton u predsedničkoj kampanji potencira svoju „nežniju” stranu. Da li to znači da se od žene ipak očekuje humanost, pa makar to bilo i samo zbog glasača

Žene koje žele da dostignu visoke pozicije u poslu kojim se bave dugo su bile savetovane da manje iskazuju svoju nežniju, „domaćinsku” stranu, a da ističu svoju snagu i kvalifikacije kako bi ozbiljno bile shvaćene u trci za „muške” poslove. Tako u internim pravilima ženske grupe Demokratske partije, još iz 1988. godine, stoji da žene moraju „da se bore u kampanjama da iskažu svoje vrednosti, moć, snagu i kapacitet, da bi pobedile”. Kandidatkinja koja je pomerila granice – senatorka Dajan Fejnšten, kalifornijski demokrata, nije poslušala ove savete. Kakav je bio akcenat kampanje iz 1990. godine najbolje govori njen naziv – „snažna i brižna”. Nažalost, rezultat nije bio zadovoljavajući. Izgubila je.

Žene na političkoj sceni

Glasači su sve više naviknuti na žene na moćnim pozicijama, kao što su Nensi Pelosi, predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa i Hilari Klinton, nekadašnji stanovnik Bele kuće i ponovni pretendent za useljenje u predsedničku rezidenciju. One su dugo prisutne na političkoj sceni, dobro poznaju igrače u arhitekturi moći i ne moraju svakodnevno da potvrđjuju svoje pozicije. Ipak, da je i za Hilari Klinton važno da pokaže i osećajniju stranu ličnosti potvrđuje i predsednička kampanja koju je počela upravo na klinici, okružena decom. Upravo na tom mestu ona je objavila podršku proširenju zdravstvenog osiguranja najmlađim.

Ono što ovim ženama ide naruku jeste da ovo nije samo strategija formirana za potrebe kampanja. Gospođica Pelosi je podigla petoro dece pre nego što se kandidovala, dok je gospođa Klinton podigla jedno i podržavala rešavanje dečijih problema još od vremena kada je studirala prava.

Kejt O’Birn, urednik vašingtonske „Nacionalne revije”, rekla je da govornik okružen decom glasačima signalizira „ljubazniji, nežniji i mekši pristup”, naročito ženama, koje su zamorene ratnim „igrama bez granica”, koje se neprekidno planiraju iz Vašingtona.

Debora Tenen, profesor lingvistike na Džordžtaun univerzitetu, rekla je da je „slušanje” klasičan način komuniciranja sa ženama, tako da kandidat koji želi da osvoji glasove žena mora da vodi računa šta priča.

Karijera ili porodica

Pripadnice Demokratske partije tokom poslednjih nekoliko godina često su upozoravane da stereotipi partija i pola ojačavaju jedni druge. Državna bezbednost ostaje osnovni problem za glasače, ali više nije tako automatska prednost za republikance, jer su izgubili znatan deo podrške zbog rata u Iraku, što se vidi i na osnovu istraživanja javnog mnenja. U reklamnoj kampanji u Ajovi Hilari Klinton je govorila da su bezbednost, materinstvo i povoljna zdravstvena zaštita deo njenog paketa kao potencijalne prve žene predsednika.

– Tražiću od ljudi da glasaju za mene na osnovu mog života i stečenog iskustva. Činjenica da sam žena i majka deo je onoga što jesam – istakla je Hilari Klinton.

M. S.

Izvor: Politika

Polovina Amerikanaca ne želi da glasa za Hilari Klinton
Autor: Blic online | 23.10.2007 - 09:55

Hilari Klinton je kandidatkinja s najviše negativnih glasova među američkim biračima i to za četiri boda više nego početkom marta ove godine, prenose američki mediji.

Tačno 50 odsto Amerikanaca izjavilo je da ne želi da glasa za demokratsku kandidatkinju za Belu kuću Hilari Klinton, pokazuju rezultati ankete objavljene u ponedeljak.
Početkom marta, 46 odsto ispitanika izjavilo je da neće glasati za senatorku Njujorka, pokazali su razlutati ankete Instituta “Zogbi».
Njenog demokratskog suparnika Baraka Obamu birači mnogo manje "odbacuju". Oko 37 odsto ispitanika reklo je da neće glasati za njega.
Među republikancima, Rudija Đulijanija “odbacuje” 43 odsto ispitanika, a bivšeg guvernera Masačusetsa Mita Romnija 42 odsto Amerikanaca.
Anketa, u kojoj je učestvovalo 9.718 ispitanika, sprovedena je na internetu od 11. do 15. oktobra.



Izvor: Blic

Mozda bi bila bolje resenje od Busha..

Iskreno, ona mi je takva ljiga da nemam reci. Za nas bi sigurno bila gora i od Busa i od Kliktona 
Navijam za Obamu 

Kako kada je u njenom okruzenju Medlin Olbrajt, Richard Holbruk i drugi  Klintonovi jastrebovi. Koga god da izaberu nece biti dobro po nas. Mozda jedino onaj kandidat koji govori da bi SAD trebalo da se okanu svetskog policajca i da se okrenu sebi i svom dvoristu.

Kada bih mogla da glasam definitivno ne bi bila klingonka. 

Mene samo zanima,hoće li opet biti pušenja u ovalnoj sobi,mislim neznam je li to porodična tradicija ili...

a kome ce hilari da pusi......holbruku mozda?

interesantno, a gde je sad mala Monika?

Ја мислим да ће Веља да је нагна.

Republikance ne mogu da smislim a ni demokrate nisu bolje.U svakom slučaju mi se svidja Hilari jer je prilično lepa dama.Neznam ko je manje zlo za Evropu,valjda demokrate.

Najveći problem Hillary Clinton je taj što ju većina demokratskih senatora ne podnosi; a ni 'Williamu - seksistu', i ako kaže da podržava svoju ženu, verovatno nije u interesu postati prvi 'first man' u istoriji Amerike.

Ма кучка лезбијска!
Једино добро у њеној победи може бити што ће у Србији још ојачати антиамериканизам.

 Al slatka je nek ide u majčinu!Ko voli matore koke-ona je vrh 

Наравно, има ко воли

Ма све може код Веље. Прво ако дрмне мало да се охрабри

 

„Фактор икс” за Хилари
Да ли ће глас жена бити одлучујући на председничким изборима 2008. у САД на основу којих би Хилари Клинтон поново могла да се усели у Белу кућу, али овога пута као шеф државе?
Хилари Клинтон, ако победи на изборима, биће прва жена председник САД Фото Бета

Некако у исто време када је некадашња прва дама и председнички кандидат демократа учестало почела грохотом да се смеје, кампања је попримила знатно јаче феминистичке тонове него што је њен тим првобитно очекивао. Хилари је најзад почела да се смеје, што треба да одагна њен имиџ хладне и прорачунате жене која је у стању да пређе преко брачног неверства (глобално обнародоване афере Била Клинтона са Моником Левински) зарад политичке каријере, особине која се овде приписује углавном мушкарцима политичарима. И мада су комитети за узбуну Републиканске странке званично назвали њен телевизијски прасак „неконтролисаним кикотом”, прва жена која има велике шансе да постане председник САД све јаче привлачи феминистички део Америке.

Женска подршка

Док се поздравља и рукује са својим симпатизерима највише је, како је изјавила, освајају две групе људи. Жене старије од деведесет година које траже да се фотографишу са Хилари, како би се на слици овековечила историја (јер жене су на целој територији САД добиле право гласа тек 1920. године) и родитељи са кћеркама који својим девојчицама, рукујући се са Хилари, објашњавају да у овој земљи „свако може да постигне оно што жели”.

Многи се ипак овде питају да ли је земља „спремна” за жену председника. А, Хилари Клинтон је изгледа сада, када према свим анкетама има много већу подршку у односу на све мушке кандидате, у стању да на овај изазов отворено и директно одговори. По резултатима најновијих анкета јавног мњења („Вашингтон пост” и „Еј-Би-Си њуз”), 57 одсто жена подржаће Хилари на изборима који ће унутар Демократске странке одлучити о томе ко ће их представљати као председнички кандидат (крајем августа 2008 у Денверу, Колорадо). Како се предвиђа, Барака Обаму, који би могао да буде први црни председник Америке, подржаће на тој конвенцији само 15 одсто жена, док трећи демократски кандидат Џон Едвардс може да рачуна на 13 одсто женске подршке. Занимљиво је да је 31 одсто бирача, као један од главних разлога за своју подршку Хилари, навело да је то историјска шанса да жена постане шеф државе. Замишљајући теоретску ситуацију у којој би се за председника САД у трци појавили Рудолф Ђулијани, као кандидат републиканаца, и Хилари Клинтон, она би, захваљујући женским гласовима, била изабрана за новог станара Беле куће.

Освета „јачег пола”

Али постоји и друга страна медаље – мушки зазор од удруживања женског „икс фактора”, име које су добиле због хромозома „икс” и делимично због своје непредвидљивости. Страхује се да би он могао да се испољи нарочито у Ајови, држави која је најчешће била показатељ свенародног расположења, а која до сада никада није изабрала женског представника за Конгрес. И главни стратег кампање Марк Пен и сама Хилари Клинтон верују да се мушка суревњивост може превазићи. Планирају да наредних месеци „пораде и по мушком привилегованом делу Америке”.

Има ту доста простора за раст подршке, оценила је стручно некадашња прва дама, када су је питали да ли страхује од освете јачег пола. Пажљиви посматрачи су приметили да неколицина мушкараца на митинзима у великим компанијама, где преовлађују мушки професионалци, уместо да аплаудира њеном наступу и досеткама, само одмахује главом. Не знајући како то да изрази, а да не звучи као мушки шовиниста, један од њих је рекао да му се чини да је Хилари постала сувише „социјалистичка” у својој кампањи.

Хилари признаје да је женски ентузијазам, којем је била сведок на самом почетку кампање у фебруару, и њу понео. Али, феминисткиње се питају да ли је можда Хилари Клинтон, у свом залету освајања срца лепшег пола, пренебегла онај део „икс фактора” који је изабрао да уместо да иде на посао, остане код куће као сервис за децу и мужа. Домаћице које су решиле да се „жртвују” за породицу, и сматрају да је то једина успешна каријера жене, најчешће се, како показују поједине непотпуне анкете, за све информације ослањају на свог супруга. Од њега очекују да им саветује како да гласају.

Каже се да жене на изборима могу бити одлучујући фактор. Али, како пише Линда Хиршман, професор женских студија и ауторка књиге „Манифест за жене света”, оне никада нису одиграле ту улогу. Према њеној теорији, жене нису рационални политички играчи и гласају импулсивно, ослањајући се на многе варљиве факторе. Иако себе назива феминисткињом, Хиршман прозива жене што не изграђују у себи чвршћа политичка убеђења и ставове и што велики део лепшег пола још рачуна на свог мужа да им пренесе или донесе вести и коментаре из политичког света.

Извлачећи лекције из историје, Хиршман саветује женском кандидату за председника да „веселим и шаљивим причама о разлици међу половима” одврати пажњу публике од онога што је главна тема женског питања. То је, по њеном мишљењу, мукотрпан посао довођења жена на руководећи положај. А они који не проучавају историју женског питања осуђени су да понове грешке из прошлости, упозорава професорка. Можда је баш грохотни смех смишљено оружје Хилари Клинтон да се избори са тим непредвидивостима у женској и мушкој природи када бирају новог кормилара државе. Смех који разоружава или који иритира. Зависно од угла из којег се гледа.

Зорана Шуваковић

Izvor: Politika

Веља ради, шта Веља види.