Heroj 1914. - Hero of 1914 :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Odlično,ako bude novca samo neka nastave i preostale godine... Smile

Drago mi je što su obradili 1300 kaplara pošto o tome gradjani Srbije pojma nemaju,i mogli su malo više vremena da posvete Čevrntiji...

Ili recimo da su imali kao u 20th century battlefields interaktivnu grafiku da nam prikažu tačne položaje armija,artiljerije,divizija,to bi bio pun pogodak.ali to je možda preskupo za njih...

-----------------------------------------------------------------------

Премијера филма Српски сељак "Херој рата 1914"

Од 10 војника српске војске у Првом светском рату, девет су били сељаци, каже аутор пред премијерно приказивање свог дела сутра увече (21.00) на РТС.

Остварење „Херој 1914” од преко 100 минута играно-документарне структуре режирао је Никола Лукић, наратор је Никола Којо. Већ у првим минутима, односно сценама, помиње се плотун који је Аустроугарска војска испалила на Београд, а којим је почео Први светски рат у коме је учествовало 28 држава а однео је 10 милиона живота.

Тридесетак људи окупља екипа која је радила филм, а аутор Филип Шварм за „Блиц” о својим мотивима и приступу, између осталог, каже:

- Пре годину и више дана, у Ноћи музеја, у Војном музеју чуо сам разговор групе младих људи о Првом светском рату. Увидео сам да, жаргонски речено, појма немају. Те ноћи написао сам прве странице, својеврстан кроки и од сутрадан смо Никола Лукић и ја кренули да радимо на пројекту „Херој 1914”. Од првог тренутка интенција је била да то не буде пригодна прича каквима смо склони у време обележавања годишњица историјских догађаја, већ да се уради филм који се тиче и обичног човека. Истражујући сазнали смо да су од 10 војника српске војске у Првом светском рату девет били сељаци. После све грађе коју смо разматрали, разговора с историчарима, познаваоцима војних наука, верујем да, уз све заслуге, хвале, огроман респект Војводи Путнику, Живојину Мишићу, генералима, стратезима, да је Први светски рат добио анонимни српски сељак који је кренуо да брани своју кућу, њиву, село, отаџбину. Тај појединац који је нестао у историји је кључни човек Великог рата.

Редитељ Никола Лукић каже да је било и многих ствари иза које није знао.

- Нисам знао да је српски војник био изузетан и спреман, није имао много, али оно што је имао било је најбоље што је у том времену постојало, да је имао значку са именом и презименом, као данас амерички војници.

Филм је сниман 36 дана на локацијама у Београду, на Авали, у Чачку, Горњем Милановцу, селима Прањани и Леушићи. Буџет износи око 100.000 евра, а помогли су Министарство културе републике Србије, Град Београд, етно-село Конаци, ЕПС и други.

Шта сазнајемо из филма

На почетку филма чујемо да је 97 одсто становништва живело на селу, а да су закони били такви да ни под којим околностима сељак не може остати без средстава за живот, јер ни за какав дуг му се не може узети све, односно мора му се оставити кућа, два хектара земље, пар говеда, „не множе му се отуђити оно од чега живи”. Швајцарски хроничари су забележили да тога нема код њих.

Просечан српски сељак имао је породицу са троје деце, а старосна структура становништва била је веома млада (просек 27 година). У филму сазнајемо да су прве жртве са српске стране били Душан Ђоковић, а с аустроугарске Карло Еберлинг... У филму је приказан и однос државе и официра према војнику, колико дневно маршира, каква му је артиљерија, пушке, чувена Васићева четвртаста бомба, шта сељак једе, где спава.

(Блиц)