Herceg Novi

На изузетно значајном и атрактивном географском простору између највише планине динарског масива Орјена (1895 m) и улаза у један од најљепших залива свијета  Боку Которску, (посјети сајт  најљепши заливи свијета  у које је, од 1997. године, Бока Которска  и званично уврштена) смјестио се Херцег-Нови, српска творевина из средњег вијека.
Представља административни, привредни и културни центар Општине, која се простире на површини од 235 km2 и има 33.034 становника по попису из 2003. године (види Попис из 2003. - pdf, 168kB). Географске координате града су: 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине.    Херцег-Нови има специфичну микроклиму која је условљена јужном експозицијом, близином мора, кречњачком подлогом и планинским залеђем које спречава продор хладних ваздушних маса.
Због свега тога Херцег-Нови има врло високу просјечну годишњу температуру ваздуха која износи 16,2 C (приближно исту имају медитерански градови као што су Напуљ и Лисабон) и чак просјечно годишње око 200 сунчаних дана. Љети, у јулу и августу, град има просјечно 10,7 сунчаних сати.  Карактеристична су, такође, и мала температурна колебања тако да је просјечна дневна осцилација температуре само око 4 0C. Просјечна дневна температура морске воде током љетњих мјесеци од 22 - 26 0C и приближно иста просјечна дневна температура ваздуха омогућава купалишну сезону у трајању од најмање пет мјесеци.
Салинитет мора износи 38%, годишњи просјек падавина је 1.930 mm/m2, а релативна влажност ваздуха је највиша у јесен и достиже до 80%, а најнижа је љети 63%.
Карактеристицни вјетрови који дувају на овом подруцју су: МАЕСТРАЛ (западни - дува претежно љети), БУРА (сјеверни - дува претежно зими), ШИЛОК (јужни - дува током године), ЈУГО (јужни - дува претежно зими), те ГРЕГО, ЛЕВАНАТ, ТРАМУНТАНА, ОШТРИЈАЛ, ПУЛЕНАТ - мање чести вјетрови.
Херцег-Нови и његова Ривијера посједује изузетно богат и разноврстан хортикултурни потенцијал који је условљен повољном климом, географским положајем, рељефом и конфигурацијом терена. У пејзажима нашег града, поред бројне домаће медитеранске флоре, заступљено је и око 250 врста различитог егзотичног биља поријеклом са свих континената, што му даје специфичну карактеристику и привлачност. Егзотичне врсте попут мимоза, агава, цикаса, камелија, магнолија, еукалиптуса, богумила, аукуба су се веома успјешно аклиматизовалена нашем поднебљу и са аутохтоном вегетацијом чине јединствен украс.
   

 
Кровови старог града
 
Рељефне карактеристике
Изнад Новога се уздиже планина Орјен (1.895 m познат по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима). Околна брда  Добраштица (1.570 m) и Радоштак (1.441 m) . Наспрам града, старог више од шест вијекова,  налази се полуострво Луштица, чији је највиши врх Обосник (586 m). Сам улаз у Бококоторски залив се налази измеду ртова Оштро  и Мириште и ширине је око 2.900 метара. Просјечна дубина воде у заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар.

Uz duzno postovanje prema autoru teme koji sasvim sigurno voli svoj grad (iz ovih ili onih razloga), ostaje pitanje - kako mi nindze da znamo da li je HN spreman za predstojecu letnju turisticku sezonu kada ne zivimo tamo?

Pa spreman je, ipak je to visoki turizam, nema zezanja. Nema mesta paradajz turistima 
Pocece ulice da sredjuju krajem juna.

a zasto si otvorio 2 iste teme? 
...plase se crnogorci jer sada mozemo u grcku bez viza  Grcka...lepsa, bolji put, ljubazniji, ...a cena ista
Bolje reklamiraj crnu goru na stranim forumima, mozda neko dodje, mi znamo kakva je pa se dzabe trudis...

Sjajno   

Nije spreman...niti ce biti spreman-bio dolje za Uskrs...

Nije mi jasno uopste sto se uvek dize dzeva ko Hercega,

jednostavno i prosto receno, tamo nema nista posebno ...

Standard kao i na svakom drugom mestu u CG cak bih licno rekao da je ...

Ajd necu