Američki Nobelovac vrbovan pred odlazak u Kinu
Hemingvej bio saradnik sovjetske obaveštajne službe
Autor: FoNet | 10.07.2009. - 21:54

Američki pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. godine Ernest Miler Hemingvej bio je ruski špijun, odnosno saradnik sovjetske obaveštajne službe, tvrde profesori američkog univerziteta Jejl.

Tu senzacionalnu vest donose Džon Erl Hajns, Harvi Kler i Aleksandar Vasiljev, profesori Jejla, u svojoj knjizi "Špijuni: Uspon i pad KGB u Americi", koja se ovih dana pojavila u američkim knjižarama. Autori se pozivaju na obimnu arhivsku građu KGB koju su proučavali. Prema tim podacima, jedan od najpoznatijih i najznačajnijih književnika prve polovine 20. veka, koji je uticao na rad mnogih američkih i svetskih pisaca, 1941. godine došao je u kontakt sa jednim Rusom koji ga je zavrbovao pred njegov put u Kinu.
Veliki pisac i novinar levoliberalnih pogleda nije se protivio saradnji sa NKVD, pretečom KGB. Avanturista, koji je između stvaranja genijalnih dela voleo da pije, u spisima KGB vodio se pod kodnim imenom "Argo".

Autor knjiga "Zbogom oružje", "Za kim zvona zvone" i "Starac i more", za koju je 1953. godine dobio Pulicerovu nagradu, poznat je i po svojim izveštajima iz Španskog građanskog rata. Prema dokumentima KGB, Hemingvej, strasni ribolovac i lovac sretao se sa sovjetskim agentima tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle rata u Havani i Londonu, sam nudeći svoje usluge.
Svojim brodom El Pilar, osim što je lovio sabljarke, uz američko-kubansku obalu za opšte dobro lovio je i nacističke podmornice.

Međutim, prema dostupnoj arhivskoj građi Ernest Hemingvej očito nije impresionirao kao sposoban špijun, jer nikada od ruskog kolege nije dobio nijedan zadatak niti je za KGB pribavio neku vrednu informaciju, tako da je sa bezbrižnim, ali povremeno i depresivnim velikanom kontakt prekinut već krajem 40-ih godina prošlog veka.
Velikan američke i svetske književnosti uživao je u svojoj slavi na Batistinoj Kubi ispijajući Bakardi, loveći egzotične ribe, da bi se nakon dolaska Kastra na vlast, povukao u rodnu Ameriku gde se omiljenom lovačkom puškom ubio 2. jula 1961. godine, podsećaju autori knjige.

Izvor: Blic

Iako je proslo gotovo pola veka od smrti velikog Hemigveja i bezbroj "pikanterija" vezanih za njegov zivot,apsolutno nista nije moglo da ukalja licnoct genija cijim se delima i danas mnogi rado vracaju

Apsolutno nebitna cinjenica. Hemingvej je jedna legenda od coveka, o cemu svedoce njegove knjige. Meni je to dovoljno.

Pa nije dzaba bio u Spaniji za vrijeme gradanskog rata, ocito mu je lijeva ideja bila bliska kao svakom covjeku slobodnog  duha.

  Čovek je živeo i ostavio nešto po čemu će ga pamtiti.Hemingvej već dugo nije među nama i njegova je veličina skoro olimpijska.Po čemu će ostati upamćeni famozni istraživači i da li će ih neko pamtiti,zna se.

Sve je moguce,slazem se sa @Raven-om...ali da je bio legenda bio je...samo mi se ne svidja sto se ubio kad je onemocao,malo mi je to trulo za jednog takvog coveka,bojao se...vrhunski pisac u svakom slucaju.

Страшно је када озбиљне институције почну да тргују и баве се сензационализмом и тривијалностима.
Ово је вест за таблоиде, жуту штампу.
Безвредна је, не значи ништа никоме.
Било да је вест тачна, било да није - мртва уста не говоре и то поодавно, није он био шпијун прошле недеље па се открило сада, наравно, под условом да уопште то и јесте био.
Но, није ни први пут ове године да се такве иституције показују као бедне и улизичке, имали смо такав један случај баш пре неки дан, из Норвешке.