Uragan, je izgleda prevideo da se desila i Oluja... Ja zaista ne verujem nikome, ovaj sud je trebalo da nam dokazima kaze i prikaze sta se desilo. Međutim, sve je ispalo suprotno. Ljudi nema mira bez pravde, vidite sta se desava u tim procesima. Objektivno najobičnija svinjarija.
I sad mi Srbi koji smo izručili sve, ali sve rukovodeće ljude, političare, vojskovođe..., treba i pored toga sto smo svesni besmislenosti tog tribunala i dalje da nastavimo sa izručenjima.
Neko će za to platiti

Karadžić pod kontrolom već tri mjeseca



BEOGRAD - Haški optuženik Radovan Karadžić bio je pod punom kontrolom Sigurnosno-informativne agencije (BIA) puna tri mjeseca, 24 sata dnevno, pišu beogradske Večernje novosti.

List tvrdi da je Karadžić bio praćen, prisluškivan i nadgledan, te da su bilježeni svi njegovi kontakti, a neki su i namještani kako bi se došlo do traga ostalim haaškim bjeguncima.

O tome je, tvrdi list, znalo tek nekoliko ljudi u državi, vrh BIA-e i tužitelj za ratne zločine Vladimir Vukčević, ali ne i ministar policije Ivica Dačić, pa čak ni predsjednik Nacionalnog savjeta za suradnju s Haškim sudom Rasim Ljajić, a o drugim ministrima da se i ne govori.

Gotovo cijela Vlada je za to saznala kad i građani Srbije, prošlog ponedjeljka, 21. srpnja navečer, a list pretpostavlja da je Karadžić tad uhićen iz nekoliko razloga: povoljnog političkog trenutka, zbog početka mandata nove Vlade Srbije i promjene u vrhu BIA-e, odlaska Rade Bulatovića, dotadašnjeg "pouzdanika" Vojislava Koštunice, procjene službi da je Karadžić možda shvatio da je u zamci i da se priprema umaknuti, kao i "pucanja" cijele mreže jataka i osiguranja nakon uhićenja Stojana Župljanina.

Večernje novosti se bave i nagađanjem da je Karadžić stvarno uhićen tri dana ranije nego što je to objavljeno javnosti, te da je vrijeme od petka do ponedjeljka iskorišteno za provjeru njegova identiteta i DNK analize. (Hina)

U Karadžićevu stanu dokumentacija Vojske RS

BEOGRAD - Srbijanski ministar unutarnjih poslova Ivica Dačić izjavio da su u pretresu stana u kojem je boravio haški optuženik Radovan Karadžić nađene kopije dokumentacije iz Generalštaba Vojske Republike Srpske.

"Pretres stana obavljen je po naredbi istražnog suca Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, a u stanu su nađeni i rukopisi, rokovnici i fotografije", rekao je ministar Dačić na sjednici parlamentarnog Odbora za obranu i sigurnost i ponovno zanijekao sudjelovanje MUP-a Srbije u lociranju i uhićenju Radovana Karadžića.

Sjednicu Odbora za obranu i sigurnost po hitnom postupku sazvao je predsjednik tog skupštinskog tijela Dragan Todorović, potpredsjednik Srpske radikalne stranke a jedina tema sjednice je provjera informacija koje govore da Karadžić nije uhićen prošlog ponedjeljka, 21. srpnja, kako to tvrde nadležni iz Akcijskog tima za okončanje suradnje s Haškim sudom, već tri dana ranije, u petak, 18. srpnja.

Te je tvrdnje ranijih dana iznosio i Karadžićev odvjetnik Svetozar Vujačić, pozivajući se na izjave svoga branjenika, te je protiv "NN osoba" koje su navodno izvršile "otmicu" i neovlašteno Karadžića držale "na nepoznatom mjestu" podnio i kaznenu prijavu. Prošloga tjedna izjavu o tome istražnom sucu Specijalnog suda za ratne zločine Milanu Dilpariću dao je i sam haški optuženik Radovan Karadžić.

Radovan Karadžić nalazi se u pritvoru Specijalnog suda, a u ponedjeljak još nije poznato je li u taj sud stigla žalba njegovih odvjetnika na rješenje o ispunjenim uvjetima za izručenje Haaškom sudu, koju su oni predali prije samog istjecanja zakonskog roka, u petak navečer.

Nakon što u sud stigne žalba, izvanraspravno sudsko vijeće o njoj mora odlučiti u roku tri dana, a konačno rješenje o izručenju potpisuje Ministarstvo pravosuđa Srbije. (Hina)

jutarnji.hr

Cudna je Istorija,bas posjecivanje ovog foruma me je motivisalo
da malo vise istrazujem Istoriju...
Zamisli od one vase stare da smo mi Muslimani Srbi,bliza
istorijski dokazana varijanta je da ste vi BIH Srbi vecinom bili
Bosnjaci(pravoslavci) prije nekoliko stoljeca....

Koja glupost!   

Pa gde su to postojali "Bošnjaci" kao nacija u prošlom, ili u bilo kom veku 

P.S.

"Istorijski dokazana varijanta"    

U Hagu je krsticu dokazano da je za masakr na markalama kriwa granata sa srpskix polozaja...a prijedor i logorasi...ma jok,kakaw logor to je otworeni kamp a ljudi su tu zatworeni usljed okolnosti rece jednom priliko karadzic na nekoj stranoj tw...

Ексклузивно: Истина о Радовану
У Радовановом склоништу
Репортери „Правде" у последњем изнајмљеном стану Радована Караџића пронашли хрпе књига, часописа и новина, кутије пуне крстића и вискова, фотографију Радовановог оца Вука, гитару, бицикл, два тикета из кладионице, наочари, шешире, размештен двосед...
У саксије са цвећем углавио је флаше са водом, да не увене пре него што се врати из бање
Да свира гитару учио је уз књижицу с текстовима и акордима песама Бијелог дугмета
Понекад је уплаћивао јефтине тикете у кладионици „Моцарт", а на Лоту једном је погодио петицу
Кад га је супруга Љиљана јавно позвала да се преда, Радован је по њеним покретима схватио да је на то натерана
Умео је и волео да кува, посебно рибу и тестенину, али искрено је мрзео да пере судове
Слушао је класичну музику, али и Бору Дугића. Имао је и књигу Косте Чавошког

Хаос у стану у коме је живео Радован Караџић, настао полицијском преметачином, ипак не може да сакрије све трагове његовог једногодишњег боравка у том простору.
Ипак, мучан утисак оставља поглед на хрпе књига, часописа и новина, кутије пуне крстића и вискова, фотографију Радовановог оца Вука, гитару, бицикл, два тикета из кладионице, наочари, шешире, размештен двосед и гардеробу извучену из плакара.
Цвет „Љиљана"

Стан се налази на Новом Београду у Улици Јурија Гагарина 267, на трећем спрату. Радован га је лично изнајмио и месечно је плаћао кирију од 250 евра. Иако је у тих 50-ак квадрата имао све што му је потребно, морамо да нагласимо да је то више него скромно намештен, неокречен стан. У дневној соби су два кауча, две фотеље, комода са телевизором и двд, синтисајзер и десетак саксија цвећа. Један телевизор је смештен и у кухињи, а једини модеран апарат у тој просторији је микроталасна пећ. Фрижидер је празан. Најтраженији хашки оптуженик спавао је на старом двоседу, а у минијатурној спаваћој соби налази се још један телевизор. Неколико белих кошуља и пар нераспакованих кравата није се нашло на поду, а у ормару поред кревета стоји само поменута фотографија Радовановог оца Вука.
Цвеће је баш неговано, а колико се бринуо о њему говори податак да је у саксије ставио флаше са водом и наместио их тако да полако цуре како би биљке остале свеже до његовог повратка из бање у коју је кренуо у ноћи у којој је ухапшен. Један цвет је назвао „Љиљана", по својој жени за коју је јако везан. Ово нам је открио Драган Караџић, Радованов братанац и једини члан његове породице са којим је контактирао у последњих шест година колико је, иначе, Радован у континуитету боравио у Београду.
Драган за „Правду" открива многе детаље из живота свог славног стрица:
- Радован се тек од пре две године почео појављивати у јавности. Станове пре овога изнајмљивао сам ја. Селидбе сам највише мрзео због огромних количина књига од којих мој стриц није хтео да се одвоји. Ни једну нигде нисам смео да заборавим. Видите и сами да је он више него скромно живео и зато су ме до лудила доводиле приче о томе да је он узео силне милионе из неке банке у Бања Луци. Добро се сећам колико смо се нас двојица својевремено нервирали што немамо пара за нови компјутер, а и сами видите да ту нема ништа скупоцено. Сад су код мене његов златан сат и велики крст које је својевремено добио од Руске православне цркве и то је све. Па, он је као Драган Давид Дабић, доктор алтернативне медицине лечење деце наплаћивао по један динар, а одрасли су му плаћали колико су могли и хтели. Страшно се нервирао што је наша комплетна породица била спречена да ради и зарађује за живот, а сам је био скроман и прескроман.
Бијело дугме

Драган каже да је његовог стрица све занимало и да је сваки дан користио да нешто ново сазна. Поред гитаре, коју је учио да свира, пронашли смо и књижицу са текстовима и акордима за песме Бијелог дугмета:
- Ето, хтео је да научи да свира гитару и није му лоше ишло. Свирао је и синтизајер, а гусле је узео у руке у сада већ чувеној кафани „Луда кућа", која је ту у комшилуку. Опуштао се уз класичну музику али само кад мене није било. Заједно смо гледали утакмице - Радован, иначе, навија за Звезду - вести нисмо пропуштали. Уопште није бурно реаговао док би слушао приче о себи и пошто је изузетно духовит на сваку вест о томе да се приближава дан његовог хапшења само би одмахнуо руком у стилу - „Аха, важи".
Међу Радовановим стварима приметили смо ЦД са Хајдновом музиком, ДВД Боре Дугића „Игра духа и даха" и касету са сахране његове мајке Јованке:
- Радован је тешко поднео смрт своје мајке. Пар дана пред њену смрт кренуо сам у Никшић и питао сам га да ли хоће нешто да јој поручи. Рекао ми је само да је поздравим. Кад сам дошао кући, баби је било јако лоше, али ја сам пришао да је пољубим и шапнуо сам јој: „Поздравио те је Радован". Ништа није рекла, само су јој сузе кренуле. Умрла је те ноћи. Кроз праву агонију смо прошли кад је Саша отет, а након шока који је доживео кад га је стрина Љиљана јавно позвала на предају, брзо се опоравио јер је схватио да је она на тај чин приморана и да то није била њена жеља. То је укапирао из неког њеног геста, покрета који су само њих двоје разумели. Њему је породица светиња и зато је најсрећнији био кад бих му донео фотографије Љиљане, Саше, Соње и унучади.
Драган је имао телефон са кога је комуницирао само са Радованом и то искључиво смс порукама и један другом смо се обраћали у женском роду. Радован је био „тетка" а Драган „Анчи".
- Били смо у свакодневном контакту. За сваког члана породице имали смо, да тако кажем, шифру. Примера ради, пошто његов Саша воли фудбал, звали смо га „Бекам". Кад год је била фрка или бих ја приметио да ме појачано прате написао бих му: „Нећу долазити пар дана, имам вирус". Много сам се нервирао кад је пре две године одлучио да као Драган Дабић почне да излази у јавност, а посебно кад је почео да држи предавања. Међутим, нисам успео да га уверим да му је то опасно. Узалуд сам причао. Одем код њега са својим, а вратим се са његовим мишљењем. Он ме лако убеди да то није много опасно и ја му поверујем. Говорио ми је: „Људи те у старту питају како се зовеш а онда их то више не занима, не баве се тиме". Тачно је да му је циљ био да га не ухапсе до краја ове године јер у том случају не би га послали у Хаг. Сви смо сведоци да је то суд само за Србе и много му је било жао свих наших људи који су тамо испоручени, без обзира шта је приватно о њима мислио и у каквим су некад били односима. Болела га је та неправда, каже за „Правду" Драган Караџић.
„Правда" од петка

Међу књигама у Радовановом стану пронашли смо и ону Синише Ђорђевића „Радован Караџић и Ратко Младић нису ратни злочинци" и збирку песама „Радоване српски сине чекамо те с обе стране Дрине" за коју је песме скупио Јован Лакићевић. Ту је и књига Косте Чавошког „Бандигова против Бандигове", али и „Мали принц", „Велики народни сановник", „Историја лепоте" Умберта Ека, „Вештина цртања и сликања" и још стотине и стотине књига. На сталку за лаптоп, који је сам направио, нашли смо „Правду" од петка, 18. јула.
- То је још један доказ да је то последњи дан кад је он боравио у овом стану јер је Радован ваш стални читалац, каже Драган и открива да његов стриц одлично игра шах и да га је редовно побеђивао. Заједно су попуњавали и листиће за лото и тикете за кладионицу:
- Колико се сећам, једном смо имали чак петицу на лотоу, а тикете смо рекреативно уплаћивали да би нам утакмице биле занимљивије. Па, на ова два што сте ту пронашли, уплатио је по сто динара.
Поред свега што је волео да ради нашло се и нешто што је мрзео:
- Мој стриц највише на свету мрзи да пере судове и због тога сам га стално зезао. Одличан је кувар и најслађе сам јео оно што он спреми. Стално је експериментисао са зачинима, рибу је врхунски спремао као и шпагете у сосу од туњевине. Пошто већ две године не једе месо баш се извештио у спремању посне хране.
Драган не крије да се изузетно потресао кад је први пут видео ухапшеног стрица:
- Последњих месец дана нисмо се видели јер сам ја био у Никшићу. Можда сам наиван, али осећам грижу савести због тога. Размишљам да сам био ту да се ово не би десило, успео бих да га спасем. За све ове године много смо се зближили, све што знам научио сам од њега и зато нико не може да замисли како ми је било кад сам га посетио у згради Специјалног суда. Уместо ја њега, он је тешио мене. Убеђен сам да ће све што га чека достојанствено поднети, јер је он такав човек, јак, стабилан и храбар.
Кад смо изашли из зграде у којој је последњих годину дана живео Радован Караџић, видели смо да на згради преко пута пише - „Улица Радована Караџића".
Далиборка Поповић

Izvor: Правда

Čoveku koji za života više puta promeni svoju nacionalnu svest treba verovati.
Tu istraživanje istorije ne pomaže, ko zna šta je sledeće. Živi bili pa videli.
Meni te je iskreno žao, nije lako priznati ne da si ti konvertit, već da su to oni koje si voleo, otac, majka, deda,... I ja ti ne zameram, zovi se kako hoćeš. Samo ne očekuj da poverujem u te gluposti. Inače imam mnogo prijatelja druge vere i nacije.

Jos uvijek mi nije jasno sta zelis da kazes ... sam prvo odgovaras pa onda postavljas pitanja  ...
Sam si rekao 08. Jun 2008 - "Zasto je u Bosni doalskom Turaka u velikom broju stanovnistvo
prelazilo na Islam.....dok takav slucaj nije bio u Srbiji...."

Sta ? Bili smo pravoslavci, pa onda malo turci, pa onda opet pravoslavci ... ?

I morales sve zna, ma da samo ne zna šta je radio Orić. Jes ga čeko, ba, na aerodromu, aa?
E tebi ću isto sve da verujem. Deluješ onako prefinjeno, mora da si i ti brao višnje preko leta kod mene u Sremu.

Sto se tice proslog vijeka,postojali smo kao Muslimani(nazalost)
I bili smo zatupljeni maksimalno,nasi prvaci su bili dno dna...

Na nasu srecu sad sve ide svojim putem kako je davno trebalo biti...

Probaj naci nesto sto su Srbi pisali(Posto nikom drugom nevjerujes...svi drugi lazu)
u 16,17,18, stoljecu o Bosni.....sve ce ti biti jasno...
Za pocetak procitaj oco:

http://img407.imageshack.us/my.php?image=letopismaticesrpske1825jw7.jpg