Hapsenje i sudjenje haskom optuzeniku Radovanu Karadzicu

Vest da je najtraženiji haški begunac boravio u Austriji odjeknula i u Banatu
Nisam ja Radovan Karadžić već Pera Skener
Autor: S. Trajković | Foto: Mile Radoičić | 28.07.2008 - 08:02

Informacija objavljena u nekoliko austrijskih medija da je Radovan Karadžić tokom skrivanja boravio i u toj zemlji koristeći ime Petar Glumac, posebno je pogodila jednog pitomog starca iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva koji se zove Petar Glumac!

On je, naime, nadrilekar, koji nikom ne garantuje izlečenje „jer se ne može svakom pomoći“, ali podvlači da u svom „isceliteljskom poslu“, posebno kada je u pitanju ženska neplodnost, ima mnogo uspeha.
Čika Peru, kojeg mnogi poznaju i kao Peru Skenera, pozvala je još u petak jedna od mnogobrojnih zahvalnih pacijentkinja iz Austrije i rekla mu da se njegove slike „nalaze u svim novinama i na televiziji“, te da je objavljeno da je „on haški begunac Karadžić“.
- Tačno je da sam hapšen prošlog maja u Beču, ali to je bilo zato što je vlasnik kuće u kojoj sam stanovao ubio čoveka. Priveli su me usred noći, odveli s lisicama u stanicu, a pustili su me vrlo brzo, pošto su uhvatili ubicu - razjašnjava Glumac šta je u temelju dezinformacija koje stižu iz Austrije.
Pera Skener je često menjao mesta prebivališta u Beču jer je „stanovao kod prijatelja, po mesec-dva“, a kako ima hrvatski pasoš, koristio je mogućnost da se u Austriji ili Italiji zadrži najduže do tri meseca.
- U subotu sam razgovarao s gazdaricom stana u kom sam jedno vreme obitavao. Kaže mi da je policija maltretira, pretresa kuću tražeći dokaze da je u njoj boravio Karadžić. Po prijateljima sam poručio tamošnjoj policiji da sam u Novom Selu i da nemam nikakve veze s Radovanom - kaže čika Pera.
Obećao je „pacijentima“ da će doći u septembru u Beč, ali ga je ova situacija nagnala na razmišljanje.
- Ne mogu i neću da promenim svoj lik! Ovakav sam od 1992. Kad se obrijem, dobijem osip po koži, pa to nisam činio godinama. Uostalom, Karadžić je mene mogao da vidi u novinama i da tako uzme moj identitet, kao i bioenergiju. On liči na mene, ne ja njega! - poentira uz mistični osmeh Petar Glumac.

Ispovest travara Vojislava Đudurovića iz Banjaluke
Doktor Dabić mi je bio domaćin u Beogradu
Autor: M. Pilipović | Foto: M. Pilipović | 28.07.2008 - 05:30

Penzioner Vojislav Đudurović (74) iz Banjaluke, koji se bavi alternativnom medicinom i proizvodnjom hrane na bazi prirode, bilja, šumskih plodova i lekovitih trava, još jedan je poznanik Dragana Davida Dabića, koga je šokiralo saznanje da je čovek sa kojim se družio u stvari Radovan Karadžić.

U subotu uveče, u svom proizvodnom pogonu „Kap po kap“ u Mahovljanima kod Laktaša, gde nam je pokazao i poslovni blok sa brojevima telefona i Dabićevom adresom, ovaj vitalni starac opisao nam je susrete sa dr Dabićem. Upoznali su se, kaže on, na Sajmu inovacija, u jesen 2005. u Muzeju u Beogradu.
- Ja sam tu izlagao opremu za preradu kestena, a štand ili dva dalje jedan gospodin koji mi je izgledao kao sveštenik ili monah je pokazivao znatiželjnoj masi neki visak za, kako sam kasnije detaljnije saznao, spiralno izvlačenje fleka na koži. Narod se okupljao. Tu sam se upoznao s njim i mi smo razmenili brojeve telefona. Delovao mi je vrlo uverljivo - priča Đudurović.

Susret u pošti
On je doktora Dabića, sasvim slučajno, potom sreo u pošti u blizini Knez Mihailove ulice:
- Nekako zajedno smo ušli na vrata i stali u red prepoznajući se istovremeno. „Drago mi je da vas opet vidim“, rekao sam, na šta je on vrlo ljubazno uzvratio da je takođe impresioniran mojom inovacijom. Bio je impresioniran saznanjem da ja od lekovitog bilja, meda, cveta divljih plodova proizvodim desetak preparata, čajeva i sirupa širokog spektra, prvenstveno za jačanje srca, imuniteta, krvotoka... Tada mi je ponudio da se učlanim u Akademiju alternative, pitao me kada opet dolazim u Beograd. Kada smo predali poštu, na rastanku me pitao gde boravim. Ja sam rekao da spavam u hotelu, a on mi je ponudio konačište kod njega.
Đudurović se, kaže, začudio takvoj predusretljivosti od čoveka kojeg je samo dan ranije upoznao.
- On je uzvratio da je u meni prepoznao odličnog sagovornika i čoveka istih interesovanja i uverenja - priča Đudurović.
Prvu ponudu da prespava kod doktora Dabića nije prihvatio, ali je posle dvadesetak dana prilikom boravka u Beogradu pozvao doktora Dabića na brojeve koje mu je ostavio.
- Na prvi poziv na mobilni telefon mi se javio. „Izvolite, kako vas se ne bih setio“, rekao mi je. „Slobodno dođite kod mene kući“, odgovorio je, mada sam ja planirao da se vidimo u nekom restoranu ili kafiću. Ipak, godio mi je njegov poziv i nakon što mi je objasnio gde stanuje, lako sam ga pronašao. Kada sam bio u prizemlju one iste zgrade koja je sada u novinama, mislim da je to Ulica Jurija Gagarina u Novom Beogradu, pozvonio sam na ime Maksimović. On je sišao, dočekao me i poveo sa sobom na jedan od gornjih spratova - kazuje Đudurović.
Bilo je oko 21.30 kada smo ušli u stan. Znam da sam se izvinjavao kako je to već kasno za posete, a on je odgovorio: „Za prijatelja nikada nije kasno!“, priseća se naš sagovornik i opisuje stan u koji je ušao.
- Desno iz hodnika je kupatilo, pravo je dnevna soba, a levo mala kuhinja. Ta dnevna je izgledala i kao radna, bilo je tu puno knjiga. Upadljiva su bila dva instrumenta, frula i sintisajzer. Ne znam da li je ovo drugo bilo njegovo, ali je na frulu tokom večeri zasvirao. Gusle nisam video. U kuhinji je bio stočić i kauč na kojem sam ja kasnije spavao. Sve skupa nije odisalo nikakvom raskoši niti nekom preciznom i perfektnom urednošću, bilo je vidljivo da tu ne zalazi ženska ruka.
Dabić ga je poslužio čajem od šumskog bilja.
- Objašnjavao je načine svoje ishrane koji su vrlo slični mom izboru. Pitao me šta ima u Banjaluci, kako se živi, ja sam rekao da su bogati sve bogatiji, a sirotinja sve sitromašnija, na šta je on samo dodao: „Da, tako je to, šta se može“. On je govorio o svojim klijentima, uspesima kod omladine, budeći u meni veliko poverenje. Čak sam mu predložio angažman kod mog prijatelja koji ima kliniku za neplodnost - navodi Đudurović i nastavlja:
- Stekao sam utisak da ga zapravo ništa drugo i ne interesuje.
Pitao sam ga jedino koliko plaća kiriju za stan, na šta je on odgovorio da mu to nije neki problem jer je prethodno živeo u Americi i da ima nešto ušteđevine. Kada smo popili čaj, ponudio me i večerom, onda smo još malo razgovarali i oko 22.30 sam ja otišao na spavanje u kuhinju, na onaj kauč, a on je ostao budan u dnevnoj sobi.

Rekao mi je da ima obaveza u Srbiji
Na naše pitanje da li je Dabiću doneo nešto na poklon, Đudurović kaže:
- Doneo sam mu eliksir za srce i još nekoliko proizvoda od divljeg kestena, meda, brusnice i borovnice, čemu se on izuzetno obradovao. Sledećeg jutra prvi sam ustao, istuširao se i namazao jabukovim sirćetom, što sam i Dabiću preporučio kao odličan jutarnji stimulans. Opet smo popili čaj i ja sam otišao oko 7.30 časova.
Đudurović kaže da je još nekoliko puta prespavao kod doktora Dabića:
- Razgovarali smo o načinu i mogućnostima plasmana mojih proizvoda po Srbiji, a ja sam ga pozvao da bude moj gost u Banjaluci, da vidi moju proizvodnju. Rekao je da ima obaveza u Srbiji i da nije siguran kada će doći u Banjaluku. „To ćemo tek videti“, odgovorio je.
Đudurović dodaje da se godišnje dva-tri puta viđao s Dabićem, a najmanje pet puta kod njega spavao.
- U maju ove godine kod njega u stanu sam zatekao i Milu, gospođu koju sam sada prepoznao u novinama. Doktor mi je nju predstavio kao svoju saradnicu, a ja sam je pitao da li je studentkinja ili negde radi. „Zar vam ja tako dobro izgledam da bih bila studentkinja. Hvala vam na takvom komplimentu“, rekla je vrlo prijatno i nismo nešto posebno razgovarali. Pozvao sam ih da sledećeg dana budu moji gosti na jednom brodu na promotivnoj vožnji Dunavom, što su oni prihvatili. Mila je ubrzo otišla, opet smo ostali nas dvojica, priča se opet vrti oko alternative, ishrane, tretmana, on mi je demonstrirao svoj visak, a ja njemu pire od kestena kao izvor zdravlja. Ujutro sam otišao za svojim poslom, a njih sam oko podneva sačekao na Dunavskom keju gde smo se ukrcali na brod gde je bilo ukupno stotinak putnika - priseća se ovaj Banjalučanin.
- Znam da su svi posluženi mojim kuglicama od kestena, svi smo bili opušteni i pravoslavno nastrojeni. Tu smo i slavili verski praznik, ja sada više ne znam koji jer ja nisam bio domaćin, ali znam da je doktoru Dabiću, valjda zbog njegovog monaškog izgleda, pripala čast da preseče slavsku pogaču. Svi smo se predstavili. On je rekao samo: „Doktor“, a ja odmah za njim za sebe da sam majstor! Veselje je potrajalo nekoliko sati, u sumrak sam gospodina Dabića i Milu ispratio s broda i više se nismo sreli - zaključuje svoju nesvakidašnju priču Vojislav Đudurović.

Žao mi je Dabića, Karadžića nisam ni upoznao
Kada je otkriveno da je doktor Dabić zapravo Radovan Karadžić, Vojislav Đudurović, koji je sve saznao dva dana kasnije, bio je vrlo iznenađen:
- Sedeo sam kod suseda i vidim u vestima nešto se pominju Karadžić i Dabić i ja se onda mislim kakve veze imaju njih dvojica. Taman htedoh pozvati doktora Dabića na one brojeve koje mi je ostavio da pitam o čemu se radi, kakva je zbrka, kada mi susedi objasniše. Ma, trebalo mi je dugo da ja to shvatim i sada mi je žao doktora Dabića, a Karadžića skoro da i nije, kada njega nisam ni upoznao.

Dragan Dabić pao posle anonimnog poziva
Karadžića odao glas
Autor: M. I. | 27.07.2008 - 00:01

U jednoj od kancelarija BIA zazvonio je telefon, uobičajeno kao i mnogo puta ranije. Ozbiljan muški glas s druge strane rekao je da nekakav alternativac s belom bradom i sedom kosom putuje po Srbiji i drži predavanja o zdravom životu. "Proverite, meni njegov glas mnogo liči na Karadžićev", rekao je anonimni dojavljivač i spustio slušalicu, saznaje "Blic nedelje" u krugovima bliskim istrazi.

Uredno zabeležena dojava, niko na nju u početku nije obraćao naročitu pažnju, bilo ih je, tih dojava, tušta i tma, sve su proverene, ali ništa. I ovo je, kako se očekivalo, trebalo da bude ono rutinsko: provereno, nema ništa, stavljeno ad akta. Ali, usledio je šok. To je to, operativci BIA su sa terena doneli potvrdu. Jeste Radovan Karadžić. Šest nedelja pre nego što će haški optuženik biti uhapšen trajale su provere i nadzirano je kretanje iscelitelja Dragana Davida Dabića. O tome je znalo samo nekoliko ljudi, obavešten je naravno i šef BIA, u to vreme Rade Bulatović.
Da li je Bulatović o otkriću Davida Dragana Dabića obavestio i Koštunicu? Po službenoj dužnosti je morao, po partijskoj je svakako želeo.
Anonimna dojava daje i odgovor na pitanje ko će dobiti obećanih pet miliona dolara za informacije o Karadžiću. Očigledno niko, pitanje je samo iz kojih krugova je taj anonimni dojavljivač.
Kada je u ponedeljak uveče Karadžić priveden u zgradu Specijalnog suda, predstavnicima domaćih pravosudnih organa se u prvi mah slika čoveka sa sedom kosom, bradom i brkovima nije uklapala u predstavu o najtraženijem haškom optuženiku.
- Za razliku od Stojana Župljanina, Karadžić je prvim rečima odmah razvejao sumnju u svoj identitet. Na pitanje istražnog sudije "ko ste vi", odmah je odgovorio "ja sam Radovan Karadžić" i izneo sve podatke iz svoje biografije" - iznosi za "Blic nedelje" izvor blizak srpskom pravosuđu.
Karadžić je, dodaje naš izvor, rekao da je dugo u Srbiji, da se sam izdržavao i da je tri dana pre nego što je doveden u Specijalni sud uhapšen i zatvoren u nekoj prostoriji.
- Nikoga nije optuživao, ni na koga nije bio ljut. Samo je rekao da njegovo hapšenje predstavlja početak kraja Republike Srpske - navodi izvor "Blica nedelje".
Naš sagovornik kaže da niko Karadžića nije prisiljavao da se odrekne svog imidža kojim se godinama uspešno skrivao od potere.
- Sam je tražio frizera da ga obrije i ošiša. Prihvatio je i predlog da se podvrgne lekarskom pregledu. Došao je zatvorski lekar, izmerio mu pritisak, puls i konstatovao da je u izvrsnoj psihofizičkoj kondiciji. Inače, Karadžić se sam leči pomoću dva metalna viska koje je sam napravio - otkriva naš izvor.
On dodaje da je Karadžić tražio sve dnevne novine i flaširanu vodu, koju je kasnije platio svojim parama. Njegovim željama je udovoljeno - otkriva naš izvor.
Uz ličnu kartu na ime Davida Dabića, Karadžić je na saslušanju predao i platnu karticu Rajfajzen banke, povlasticu GSP-a sa markicom za mesec jul, izvesnu sumu dinara i evra, burmu i lančić.
- Karadžić je dosta religiozan. Čita Bibliju, nosi krst oko vrata i ima dve ikonice s likovima Isusa Hrista i Device Marije - kaže izvor "Blica nedelje".
Na pitanje kako je odreagovao kada su mu uručena prva, druga i treća objedinjena optužnica, naš sagovornik odgovara:
- Samo ih je uzeo bez reči, u stilu sve mi je poznato.
Jedinu emociju Karadžić je pokazao kada je saznao da visoki predstavnik EU za BiH Miroslav Lajčak nije dozvolio njegovoj porodici da dođe u Srbiju da ga poseti.
- Ništa nije rekao, ali se po očima izrazu lica videlo da ga je ta informacija pogodila - kaže naš sagovornik.

Lajčak: Suđenje Karadžiću nije suđenje RS
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak izjavio je da suđenje bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom neće biti suđenje Republici Srpskoj.
"Niko ne sudi, niko nema pravo da sudi RS. Njeno postojanje je definisano Dejtonom, a Dejton nije potpisivao Radovan Karadžić..."

Protest na Palama
U više gradova RS juče su održani mirni protesti zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića. Oko 1.500 ljudi okupilo se juče na Palama na protestu zbog hapšenja Radovana Karadžića, a potom su u lokalnoj crkvi zapalili sveće za njegovo zdravlje.
Predsednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosić izjavio je da mirne protestne šetnje koje je u svim opštinama RS organizovala ta stranka "nisu protest građana protiv bilo koga, već hrišćanska molitva za Radovana Karadžića i sve žrtve ovog neverovatnog lova na čoveka".

Karadžić živeo 18 meseci u Beču
Bivši predsednik RS Radovan Karadžić živeo je od sredine 2006. do kraja 2007. u Beču, tvrdi dnevnik "Esterajh". Bečki list ističe da je tokom boravka u Beču živeo na adresi Mercštrase 148 u 14. okrugu, gde je ujedno radio i kao nadrilekar Pera od juna 2006. do kraja 2007. "Plaćao sam po tretmanu 100 evra, i on je radio sa toplotom tela, stavljao je magnete i masirao me je nežno i dugo", rekao je jedan neimenovani pacijent Karadžića. Karadžić u Beču nije radio kao nadrilekar Dragan Dabić, imenom pod kojim je uhapšen u Beogradu, već je imao hrvatski pasoš na ime Petar Glumac, s kojim je ušao u zemlju. Taj pasoš je koristio jer je bez vize mogao da putuje po EU. Policija trenutno proverava kakve veze je Karadžić imao sa ženom u čijem stanu je boravio, kao i da li je on dolazio češće u Beč, ili je na duže vreme živeo u ovom gradu. "Esterajh" takođe tvrdi da je Karadžić bio redovni gost restorana "Lara" koji se nalazi u zgradi u kojoj je boravio. On je do kraja 2007. dva, tri puta nedeljno posećivao ovaj objekat, tvrdi vlasnik. "On je uvek naručivao turska jela od piletine", objasnio je on. Karadžić, to jest "Pera", dobio je krajem 2007. zabranu ulaska u restoran, pošto se sve glasnije i emocionalnije "politički angažovao", tvrdi neimenovani vlasnik lokala. "Zabranio sam čoveku koji je uvek bio odeven u crno da ulazi u restoran zato što je sve više i žešće podsticao političke debate. On je pokušavao da u restoranu posvađa Kurde i Turke. Ja ne želim nikakve političke svađe i zbog toga sam mu zabranio ulazak", ispričao je ugostitelj. Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je sinoć da je u kontaktu sa srpskim i hrvatskim vlastima i da ispituje svedoke kako bi proverilo da li je čovek koga su prošle godine policajci u Beču legitimisali kao Petra Glumca u stvari bio haški optuženik Radovan Karadžić. Portparol austrijskog ministarstva Rudolf Golia potvrdio je za austrijsku agenciju APA pisanje lista "Kronen cajtung" da je Karadžić boravio prošle godine u Beču i da su ga specijalne jedinice austrijske policije "Kobra" slučajno legitimisale, tokom potrage za jednim osumnjičenim čovekom u jednom stanu u Beču 4. maja 2007, ali da u njemu nisu prepoznale bivšeg predsednika Republike Srpske.

Izvor: Blic