Ne vec je normalan!

Краљу, из твојих уста у Божије уши.

Opa opet ti,zbog koga sam bio banovan par dana,prosipas cankove fazone!!!

Био бре рат.Прави правцати рат.За разлику од свих претходних ратова где смо гинули само тако,где су исходи тих ратова били неизвесни до самог краја,брат Раша је водио перфектан рат-први рат где смо им јебали кеву од почетка до краја ,све време за те 4 године смо држали 80 % Босне.И тај рат нам је био наметнут као и сви пређашњи,нисмо га ми почели,опште позната ствар.
Значи док је брат Раша ратовао,спасавао свој народ,преговарао,упозоравао пре сукоба већ потенцијалне будуће непријатеље да ће "се тај рат обити само њима о главу",Тадићи и њему слични ,тренутни Властодржци су са поцепаним фармеркама и излизаним старкама таљигали београдским улицама и камчили дваес динара за пиво испред драгстора.

20 година касније имаш ситуацију где ти исти клошари суде и пресуђују човеку који је својом жртвом допринео да наш народ опстане и даље постоји на просторима великих сукоба.
20 година касније имаш ситуацију где малтене пола популације истог народа чак и подржава овај срамни чин издаје..ваљда зато,што су слични медиокритети као и овај тадићи,ваљда се поистовећују са њим,*бем ли га.

Све у свему,мени то није јасно.Мени ништа није јасно.Ја бих био најсрећнији кад бих само на тренутак могао да продрем у ту поданичку свест,само на тренутак да осетим ваша размишљања,да сагледам зашто радите то што радите.

Ne bi se snasao,bolje ne pokusavaj da ti se ne prosire vidici.Uzivaj u tom paralelnom univerzumu.

Đorđe Vukadinović

Haški gajtan i medijska bruka

Kao tipičan Srbin, i Radovan Karadžić je pao nadomak cilja. Takoreći, u zaustavnom vremenu. Da je njegovo, očigledno, vrlo uspešno, skoro trinaestogodišnje skrivanje potrajalo još samo šest meseci, kada je isticao rok za početak novih procesa, Karadžić bi sa razlogom mogao reći da je odneo istorijsku “pobedu nad Haškim tribunalom”. Ne mislim, naravno, da je ovaj njegov neuspeh nešto najgore i najvažnije što nam se desilo. Ali apsolutno sam siguran da bi apsolutna većina Srba, bez obzira na svoju političku pripadnost, onaj drugi ishod dočekala sa radošću i simpatijom. Baš kao što sam siguran u to da apsolutna većina sada oseća makar blagu frustraciju, stid i sramotu. Karadžić već odavno više nije politički faktor u Republici Srpskoj, a kamoli u Srbiji. Ali je njegovo (i Mladićevo) decenijsko igranje žmurke sa Tribunalom isto tako već odavno preraslo real-političke okvire i zadobilo simbolički smisao i mitske dimenzije. I upravo je rušenje tog mita bilo pr(a)vi cilj ne samo njegovog hapšenja, nego i specijalne medijske operacije kojom je ovo hapšenje praćeno.

Neki stranac koji bi kročio u Srbiju u vreme hapšenja Radovana Karadžića i o zbivanjima se informisao samo iz srpskih elektronskih medija teško da bi stekao makar približnu sliku o onome šta se zaista dešava. Naime, predstava koju bi uspeo rekonstruisati bila bi otprilike sledeća: “Radovan Karadžić je, po svoj prilici, neki opasan zlikovac i masovni ubica, koji se, vešto prerušen, godinama krio od ruke pravde, koja ga je napokon stigla, što je dovelo do sveopšteg i razumljivog oduševljenja u zemlji i regionu u kojem su zločini počinjeni”.

Naravno da ovaj opis podseća na lošu karikaturu, ali je, nažalost, upravo to naša (medijska) stvarnost koja, opet, veoma slabo korespondira sa našom političkom realnošću, a još manje liči na ono što građani Srbije zaista misle i osećaju ovih dana – a i šire. Naime, od trenutka kada je objavljeno da je Karadžić uhapšen srpsko javno mnjenje je bilo izloženo besomučnoj, i doslovno danonoćnoj akciji medijskog spinovanja u kojoj su se, kao i mnogo puta u istoriji, preklopili interesi stranih zavojevača i domaćih vlastodržaca. Naime, nije sasvim jasno zašto su se nove srpske vlasti uopšte upuštale u akciju hapšenja Karadžića kojeg, kao što je sama Nataša Kandić priznala, u suštini od nas niko nije previše ni očekivao, ni tražio. Ali kada su ga već uhapsili, bilo im je apsolutno u zajedničkom interesu da iskontrolišu moguće negativne posledice, i da od svega naprave farsu, ili barem operetu.

Stranci su želeli da sruše još jedan – nebitno da li autentični ili lažni – srpski nacionalni mit, a domaći da koliko-toliko sačuvaju, ako ne baš obraz, a ono makar život, rejting i vlast. I zato u svim tim beskonačnim satima “specijalnog programa” nije bilo prostora za bilo kakvu ozbiljniju priču o dvostrukim aršinima i selektivnosti Haškog tribunala, sramnim oslobađanjima Nasera Orića i Ramuša Haradinaja, ili političkoj pozadini optužnica protiv Karadžića, Miloševića i ostalih. Ili, na primer, o mentalitetu, moralu i psihičkom stanju nacije koja je, i kada se to od nje traži i kada se ne traži, tako sklona da svojim – uh, hajde da se ne lažemo – neprijateljima izruči praktično sve svoje političke lidere i vojskovođe.

Kao što se i moglo predvideti, prednjačili su američki mediji – s tim što je Foks ipak bio makar za nijansu objektivniji od Si-En-Ena i B92. Samo korak iza američkih, bile su domaće “tajkunske” televizije, dok je žalosni “javni servis” demonstrirao kvaziobjektivan pristup više primeren globalnom političkom događaju koji se odigrava u Zimbabveu, ili, u najboljem slučaju, Rumuniji.

Čega se sve nismo mogli nagledati u proteklih 48 sati i ko sve nije prodefilovao ekranima naših i svetskih medija. Od “nezainteresovanih” posmatrača poput američkog i britanskog ambasadora u UN, koji se u Savetu bezbednosti najviše ističu u podršci i promociji kosovske nezavisnosti, preko “objektivnih analitičara” tipa Ričarda Holbruka i generala Veslija Klarka, do poznate ekspertkinje za globalno TV spinovanje Kristijan Amanpur, u čiji “profesionalizam” i novinarsku objektivnost, bilo da je reč o Bosni, Iraku, ili Kosovu, smo mnoštvo puta imali prilike da se uverimo tokom prethodne decenije. Defilovali su mnogobrojni evropski zvaničnici, portparoli Tribunala i tužilaštva i, razume se, mnoštvo njihovih lokalnih klonova i inkarnacija. O scenama divlje radosti na ulicama Sarajeva, zluradim komentarima zapadnih medija, kao i izjavama bošnjačkih i hrvatskih političara – da i ne govorimo.

A u prvim TV-anketama – da ne bude zabune, govorimo o, barem nominalno, “srpskim” medijima – odnos onih koji se protive i onih koji podržavaju Karadžićevo hapšenje bio je otprilike identičan skoru koji poslednjih godina postižu Crvena zvezda i naša fudbalska reprezentacija u važnim međunarodnim utakmicama (0:4, 0:5, 1:6, 0:6). Razume se da televizijske ankete služe više kao ilustracija vesti i da od njih ne treba očekivati neku apsolutnu tačnost. Ali ipak je prava misterija kako li su to revnosni novinari (ili urednici?) uspeli da postignu ovu “fudbalsku” proporciju, s obzirom na činjenicu da je, prema doslovno svim rezultatima svih agencija koje su se time bavile, odnos pristalica i protivnika Haga i haških izručenja – najmanje – 2:1 u korist ovih poslednjih.

Zapravo, Rasim Qajić je bio prvi koji je na našim televizijama (utorak veče, RTS) javno rekao da “polovina, a verovatno i znatno više od polovine” građana Srbije nije srećno zbog Karadžićevog hapšenja. (I uz put se požalio na ponašanje nekih predstavnika međunarodne zajednice koji u danu kada mi hapsimo Karadžića izjavljuju nešto u stilu – “OK, sve je to lepo, ali ništa bez Mladića”.) Ali ta “najmanje polovina” Srbalja nije imala šta da vidi i čuje u noći i danu kada smo hapsili Karadžića. No to, zapravo, nije nikakva polovina nego najmanje dve trećine, s obzirom da podrška izručenju građana Haškom tribunalu nikada nije prešla tridesetak procenata dok se protivljenje postojano kreće od 52 do 63 odsto. Među simpatizerima svih većih stranaka jedino glasači LDP-a pružaju natpolovičnu podršku izručenjima srpskih građana, dok su demokrate o tom pitanju prilično podeljene, a glasači radikala, narodnjaka i – naročito – SPS-a izrazito i skoro apsolutno protiv. Pa kome su onda bili namenjeni svi ovi “otvoreni studiji” i ovi “specijalni programi” i šta im je bio cilj?

Dugo se verovalo da je negativan stav Srba prema Tribunalu samo “posledica Miloševićeve propagande”, kao i Koštuničinog početnog oklevanja da se izjasni o “neophodnosti ispunjavanja naših međunarodnih obaveza”. No, od vremena Miloševićeve vlasti dele nas već dva puna izborna ciklusa (još malo pa će i čitava decenija), a Koštuničin uticaj na srpske medije i javno mnjenje bajka je u koju valjda ne veruju čak ni oni (LDP i Biljana Kovačević Vučo) koji su je izmislili.

Srbi Haški tribunal većinski ne podnose, smatraju ga ispolitizovanim i nepravednim, produženom rukom SAD i vazda podignutom batinom nad Srbijom i srpskim nacionalnim interesima. (Uz nešto blaže formulacije, ovo mišljenje nije daleko ni od stava nekih ozbiljnih pravnih stručnjaka.) I to, kao što rekoh, uglavnom nema nikakve veze sa političkim opredeljenjima i simpatijama već sa činjenicama i praksom Haškog tribunala.

Interesantno je da teza kako je Koštunica sve vreme znao gde se kriju Karadžić i Mladić, ali nije hteo da ih izruči, predstavlja verovatno jedinu stvar oko koje postoji puna saglasnost između najljućih Koštuničinih protivnika i pristalica – s tim da ga, naravno, jedni zbog toga osuđuju, a drugi hvale. A pri tom je sasvim moguće da ni jedni ni drugi, zapravo, nisu u pravu. No, bilo kako bilo, ako bismo pokušali da ukratko definišemo ovo što se dešavalo i što smo gledali u prethodna dva dana, nameću nam se samo dve formulacije – politička kapitulacija i medijska okupacija. I/ili obrnuto. Uostalom, na kraju mu/nam izađe na isto. Stid i otpor će valjda doći kasnije

nspm
 

MLADIĆ IDE U LEGENDU KARADŽIĆ U HAG
 Nedeljni Telegraf, 11.05.2005; Strana: 18


Zvezde odredile sudbinu VOđa bosanskih srba


Astrolog
Nikola StojanoviA, eitajuai "zvezdane mape" dvojice najtraženijih haških optuženika, predvi?a:
Traganje mnogih javnih i tajnih službi za dr Radovanom Karadžićem i generalom Ratkom Mladićem nije maklo od početka. Niko sa sigurnošću ne zna gde se njih dvojica nalaze, i pored upornih tvrdnji Karle del Ponte, tužioca Haškog tribunala, da se Mladić krije u Srbiji, a Karadžić u pojedinim crnogorskim manastirima.
U međuvremenu, ni akcije policije, specijalnih jedinica i službi angažovanih od strane haških istražitelja nisu urodile plodom.
Koja je sudbina dvojice najtraženijih haških optužnika, gde se kriju i kako će završiti potraga za njima, za NT otkriva Nikola Stojanović, astrolog iz Beograda, tumačeći položaje planeta i sazvežđa u njihovim natalnima kartama.

Psihijatru preti skora izdaja
Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1945. u podne, u znaku Blizanaca sa podznakom Vage. Blizanci vladaju pisanjem, pisanom reči, a Vaga politikom.
- U prvom polju zodijačkog kruga (prvi izbor, reakcija na bilo šta) nalazi se planeta Neptun, koja u astrologiji simboliše psihu, što ga je i opredelilo da bude psihijatar (Neptun u prvom polju), zatim političar (Vaga) i pisac (Blizanac).
- Neptun (bekstvo) u prvom polju (prva reakcija na bilo koji događaj) u astrološkom smislu naterao je dr Karadžića na stalno skrivanje i bežanje. Vladar njegovog ascedenta (podznaka) - Venera, nalazi se na 12. stepenu (Riba - skrivati se) u znaku Bika (šuma, zemlja, zemunica). Vladar 12. polja (skrivati se) Merkur, nalazi se u znaku Raka (domovina) u konjukciji sa Saturnom (planine, brda), što nam sve govori da dr Karadžić nije napustio zemlju u kojoj je rođen (teritorija bivše SFRJ) i da se skriva u zemunicama, u brdima i planinama.
- On nema tako dobar horoskop za skrivanje i bežanje kao general Ratko Mladić, pa je pitanje dana kad će biti uhapšen. Njegov Merkur (simbol telefonskih razgovora) u kvadratu s Neptunom (prisluškivanje) može odati njegov položaj.
- Njegov Neptun (izdaja) vlada njegovim 6. poljem (njegovi najbliži saradnici), pa je takođe pitanje dana kad će ga neko izdati.
Na pitanje novinara NT - da li će to biti "sračunata" izdaja, astrolog Stojanović odgovara:
- Neptun na 3. stepenu (stepen Blizanaca - telefonski razgovor) govori da do čina izdaje može doći i nesmotrenim telefonskim razgovorom nekog od njegovih najbližih saradnika.
- U godišnjem Karadžićevom horoskopu, gde se vidi šta se dešava u periodu od rođendana do rođendana, za period od juna 2005. do juna 2006, u 7. polju (označava sud, suđenje) nalazi se Jupiter (inostranstvo) u znaku Vage (sud, suđenje), na 9. stepenu (stepen Strelca - u inostranstvu), pa se može očekivati da se dr Karadžić uskoro nađe u Hagu.
- U trenutku hapšenja on će biti pred iskonskom dilemom: Postati legenda ili haški zarobljenik! Moguće je da se opredeli za prvu opciju.

Generala euva širina Rusije
General Ratko Mladić rođen je u znaku Riba, sa podznakom Vodolije (12.03.1943. u 4 sata i 30 minuta ujutro). Jedna od osnovnih osobina znaka Riba jeste bekstvo, zametanje tragova, skrivanje - biti nevidljiv.
- Veoma je teško uhvatiti osobu rođenu u tom znaku. Podznak Vodolije daje mu ljubav prema slobodi, pa on nikako neće dozvoliti da bude u ropstvu. Ova astrološka kombinacija jasno govori o tome da se general Mladić ni po koju cenu neće dobrovoljno predati Haškom tribunalu. Pre će otići u legendu nego u Hag.
- Najbolji aspekt u njegovom horoskopu jeste trigon (odličan aspekt) Sunca (simbol života) u znaku Riba (bekstvo, spasavanje života) i Jupitera (inostranstvo), što govori o njegovoj spasonosnoj odluci: da bi ostao slobodan, morao je da ode u inostranstvo. Ovaj aspekt (trigon Sunca i Jupitera - stranci) u astrološkoj natalnoj karti generala Mladića obezbeđuje mu stalnu pomoć od stranaca, u inostranstvu, uz veliku zaštitu, veliku sreću, i uspešno bežanje.
- Suvladar ascendenta (podznaka) - Neptun (maska, maskirati se) u 8. polju zodijačkog kruga (operacija), u znaku Vage (estetika), daje mogućnost i promene izgleda plastičnom operacijom, tako da će general Mladić promeniti i svoj lik.
- Sunce (život) u njegovom prvom polju (on lično) otkriva da odluku o svom životu uvek donosi sam, odnosno da niko ne može uticati na njega. Vladar 8. polja (smrt) u 1. polju, kao i suvladar 1. polja (on lično) u 8. polju (smrt), govori o tome da će pre sam sebi oduzeti život nego dozvoliti da bude uhapšen. To potvrđuje dalja analiza njegovog horoskopa: u njegovom 8. polju (označava smrt) nalazi se Neptun (otrov) u trigonu sa Marsom (pištolj) u znaku Vodolije - samoubistvo.
- "Čitanjem" astro-pokazatelja može se i odrediti gde je on sada. Njegovo Sunce (život) u trigonu s Jupiterom (inostranstvo) u znaku Riba (horoskopski znak Rusije) govori nam da se Ratko Mladić izgubio u ogromnom ruskom prostranstvu. I teško ga je uhvatiti.
- O toj mogućnosti su početkom ove godine govorili i pripadnici britanske obaveštajne službe, čije su analize prikupljenih dokumenata došle do istih podatka - da se general Mladić krije u Rusiji. O tome je govorio i bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri.
A na pitanje NT - da li je general Mladić tamo bezbedan, astrolog Stojanović odgovara:
- Položaj planete Mars, na najjačem 2. stepenu, u trigonu s Neptunom u 12. polju (hapšenje, progonioci) njegove natalne karte, otkriva da će ga juriti pripadnici elitnih tajnih službi iz raznih zemalja. Međutim, u njegovom 1. polju (označava njega lično) nalazi se planeta Merkur (komunikacija, razgovor telefonom, e-mail, pošta) u znaku Riba (prisluškivanje, špijuniranje), što znači da postoji mogućnost da bude otkriven nesmotrenom upotrebom mobilnog telefona. Naime, Merkur vlada njegovim 5. poljem (njegovo dete) i u kvadratu je sa Saturnom (Nova godina), što znači da u opuštenom raspoloženju, recimo na proslavi Nove godine, može nesmotreno dugo razgovarati sa svojim detetom i tako odati položaj.

Protestujemo, ne treba ti v  . Deluje mi da varnicis malo, opusti se  . Zakon je podrzao i Kostunica, covek koji ce da se pridruzi protestima. Paradoks, zar ne?. Ako bi Natasa Kandic nesto slicno izjavila greskom, i to biste nosili na protestu. Kako da ne. A za potpis ne znam kako da ti objasnim, jednostavno mi je smesan post i sam taj nacin razmisljanja. I nisam zut, beo sam, nisu ti ovo Simpsonovi.  

Karadžić radio kao doktor Pera

RIM/BEČ, 25. jula 2008. (Beta) - Haški optuženik Radovan Karadžić radio je kao specijalista alternativne medicine i u Italiji i Austriji, gdje se predstavljao kao "Pera", piše danas italijanski list "Korijere dela sera".

"Karadžić je pod imenom Dragan David Dabić radio u Beogradu, a pod lažnim imenom Pera i s hrvatskim pasošem liječio je 2006. godine i jednu ženu u Beču", piše italijanski list na svom internet sajtu prenoseći navode austrijskog dnevnika "Kurir".

Bivšeg lidera bosanskih Srba, uhapšenog u ponjedeljak u Beogradu poslije 11 godina bjekstva, prepoznala je, navodno, jedna austrijska porodica zahvaljujući fotografijama objavljenim u medijima u toj zemlji.

"Ne može se isključiti mogućnost da je bivši predsjednik RS ušao u Austriju sa lažnim dokumentima", rekao je za agenciju APA portparol ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Rudolf Golija, navodeći ipak da "za sada nema informacija koje bi to potvrdile".

"Korijere" precizira da državljanima Hrvatske, za razliku od državljana Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Albanije, nije potrebna viza za ulazak u strane države.

Jedan bračni par iz Burgenlanda u Austriji navodno je prepoznao je iscjeljitelja "Peru" sa fotografija objavljenih na televiziji. Žena, za koju se navodi da je porijeklom Srpkinja, izjavila je za "Kurir" da se 2006. u jednom bečkom naselju podvrgnula kurama "doktora Pere" kako bi ostala u drugom stanju. Karadžića su, navodno, prepoznali i roditelji i drugi rođaci tog para.

"Korijere dela sera", pod velikim naslovom "Karadžić radio u Italiji pod imenom doktor Pera", prenosi da je Karadžić navodno radio kao specijalista alternativne medicine u privatnim stanovima u vlasništvu nekih srpskih porodica i da se nije zadržavao više od tri dana na istom mjestu.

Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umješanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u u Bosni i Hercegovini.

RTRS

Mogu radikali i da predskazuju i da izvrse atentate.
Ne znam koliko ce im se isplatiti neka Ivicina sablja?
Ako ne misle da jednim udarcem skunu sve sto im smeta: Tadic, Ivica,Papa, ,Soros, Bush, Merkelova, Dodik, i jos nekoliko hiljada koji se nalaze na njihovoj crnoj listi.
Sablju druga Ivice ce tek da osete.
Imaju ljudi preca posla. Sada dolazi Mladic.Treba i tu zabu progutati.