Greška. Ovdje ni najveći tukac ne razmišlja tako. Da neko napakosti Srbiji.On je to morao reći, jer da je to osudio tek bi onda sr.nje napravio. Stvarno si me iznenadila sa ovim 

Zasto?
 Dodik je pragmatik... on ce pristati na sve sto je u njegovom interesu...

A Bilja ga ovako opisuje u svojoj knjizi . . . .

Preneseno sa b92:

. . . . . . . .
. . . . . . . .
Plavšićeva: Nehuman i neodgovoran

Biljana Plavšić bila je potpredsednica Republike Srpske u vreme kada je Karadžić bio predsednik.

On je u svojoj knjizi "Svedočim" optuživala Radovana Karadžića da je rat koristio i za lično bogaćenje.  Ona je iznosila niz detalja, koji su, kako je napisala, ukazivale koliko je Radovan Karadžić bio nehuman i neodgovaran čovek i da mu do naroda uopšte nije bilo stalo.

Prenosimo nekoliko hronološki poređanih citata iz njene knjige:

- "Prvo zasedanje Skupštine srpskog naroda BiH do 25.  10.  1991.  u Plavoj sali skupštinskog zdanja.  Izabran je predsednik Skupštine Momo Krajišnik.  Ali iza pauze podeliše nam neke kartone, vidim da se radi o nekim parama.  Vidim da SDS traži da se ulože devize za otkup hotela Holidej In.  Kada sam pitala Karadžića da mi protumači onaj papir, reče da od nečega stranka mora živeti.

Ako sam u nekom pogledu idealista, ipak nisam izgubila smisao za realnost da se od nečeg mora živeti.  Ali zar ovaj događaj, srpska skupština, ne zaslužuje posebno poštovanje? Zašto se sa zahtevom za pare nije moglo pričekati još koji dan? Već tada je pohlepa bila prisutna.

Tih dana se pričalo o sumnjivim poslovima Ljiljane Karadžić i Miroslava Toholja oko kioska lista ’Javnost’.  Odbijala sam da to slušam.  Mislila sam, što bi se supruga predsednika petljala u nečiste poslove.  Kasnije, kako je vreme proticalo, uverila sam se da upravo ona ima afinitet prema nezarađenom novcu. . . "


Biljana Plavšić u Hagu (Fonet, arhiva)
- "Uveliko se priča o švercu, ali ja to odbijam, ne mogu da verujem da se to prakticira uz blagoslov Radovana i Mome i da oni dele dobit.  Bilo mi je jasno da su po uzoru na komunističko rukovodstvo pribavili sebi sve privilegije jer je to karakteristika svih skorojevića, a takvi su oni, ali ne prihvatam da se bave švercom u ratnim vremenima.

Kakvi su to ljudi? Pa, to nisu Srbi i ja u to ne mogu poverovati.  I dok se ja nadam da Radovan i Momo nisu upleteni u to, na moje pitanje Radovan odgovara:"Treba od nečeg živeti!" Isti odgovor kao i pre rata, kada je bio hotel Holidej In.  A šta je sa nesretnim narodom, i on mora da živi, ja ih pitam, a Radovan kaže svoju omiljenu uzrečicu: 'Neka narod ide u p. . .  m. . . '. "

- "Jedna žena drži u naručju bebicu i kuka, udara se po grudima, jer je na putu koji je prešla izgubila devojčicu od devet godina.  Ovo je samo jedna od priča, a svako od njih koji beže pred neprijateljem ima svoju i svaka je gora od one prethodne.  Imaju pravo što optužuju rukovodstvo, a ja nemam pravo da stojim na kamionu i da ih sa visine gledam, nemam pravo na trun odbrane, bez ikakvog komenatara ih slušam. . .

Na povratku sa Sokoca u bašti vidim Radovana i njegovu suprugu, upravo su ručali.  Ja mu referišem o zbivanjima na Sokocu i o jadnim goraždanskim izbeglicama.  Nakon deset minuta njegova supruga Ljilja traži da odmah krenu jer ona to ne može slušati, a osim toga im se žuri.  Radovan pođe za njom, ne upitavši ništa, ne prozborivši nijednu reč.  Tako je to bilo tada i na žalost ponoviće se još više puta za vreme rata.

Uvek je bila prisutna nezainteresovanost za ljudsku muku ili ne samo to nego Radovan daje do znanja da neće dozvoliti da ga neko optereti tuđom tragedijom. "

- "Na jednoj sednici Predsedništva, neposredno nakon mog izlaska na Pale, pitala sam da li imamo novaca da angažujemo neku stranu agenciju za odnose sa javnošću.  Neko je morao saopštavati o tragediji Srba u Sarajevu, o logorima u Hercegovini, masakrima srpskih sela u istočnoj Bosni. . .  Radovan je to sumirao u jednoj rečenici: "Mi nemamo za to para, ali istina će izaći na vidjelo".

Već tada su Radovan i Momo raspolagali velikim novcem koji nije njihovo vlasništvo, a što se tiče istine, i danas se borimo za nju i niko neće da se čuje.  Obojica, ali i Koljević, bili su tada u kontaktu sa našom dijasporom.  Upravo negde u avgustu dođe jedan naš čovek iz Švajcarske, zatekla sam ga kod Krajišnika.  Nisam imala nameru da ih prekidam i htedoh da izađem, ali me Krajišnik zamolio da ostanem.

Čovek je doneo spisak imena Srba koji su dolazili u različitim vremenskim razmacima u posetu našim ljudima u Švajcarsku.  Često su po njima slali novac u otadžbinu da pomognu stranku ili za neku namensku potrebu.

To je bio dugačak spisak onih koji su preuzeli novac i svojim potpisom to potvrdili i nema sumnje da su taj novac predali da se namenski potroši.  Sve je bilo jasno i regularno do jednog, najvećeg novčanog iznosa, koji je preuzeo Radovan Karadžić, a odbio je da potpiše, još ih je izgrdio kako mogu od predsednika da traže potpis. . .

Da mu je to bila navika i praksa pokazao je još jedan slučaj, kojem sam takođe bila svedok.  Mislim da je to bilo 1994.  godine u Bijeljini, gde je održan sastanak humanitaraca, te su se okupili predstavnici mnogih humanitarnih organizacija iz dijaspore.

Među njima i Mićo Kojić iz Frankfurta, čestiti i vrlo požrtvovan čovek.  Ja nisam prisustvovala sastanku humanitaraca u Bijeljini, a Radovan jeste.  Dan posle sastanka došao je Mićo Kojić u moj kabinet zabrinut, moli da mu pomognem i objašnjava da je u Bijeljini dao 150. 000 nemačkih maraka Radovanu i pripremio je potvrdu da mu potpiše.  Ovaj je uzeo pare i rekao da on ne daje potpise na potvrdu. . .

Inače mi je Mićo rekao da mu je poznat Radovanov manir, razgovara dugo sa ljudima, ali kad primi novac, odmah prekida razgovar sa obrazloženjem da mu se žuri.  To su i drugi pričali koji su bili u sličnim situacijama.  Radovan Karadžić je iznad svega voleo novac, ali onaj do kojeg se dođe na lak način.  Na ovu temu ima mnogo sličnih priča, ali ja ovde govorim o onome o čemu mogu svedočiti. "


    
  

haha što ti lupetaš ccc. Savjet bezbjednosti je jedno od tijela UN-a, sa zadacima koji proizilaze iz imena. Ali vjerujem da ti to već znaš

@abide, zemoce ili gricko...

Hit the road Jack...

mile ronhill je prije 3 godine još dok je bio u opoziciji optužio (navodno ima i dokaze) Karadžića da je ukrao 36 miliona DM iz narodne banke RS nakon optužbe iz Haga i njegovog povlačenja iz javnog i političkog života. . . a danas im ronhill daje sadaku. . . jadni karadžići

Pragmatik jeste ali inikad ni u jednoj njegovoj izjavi nisi mogla ni naslutiti nešto protiv Srbije. Namazan je on svim mastima ali ipak parira ovoj bjelosvjetskoj mafiji. Nema šanse da mu je drago!

Da,da. Samo što se u Sarajevu ginulo i tako što su Srbi izvođeni iz stanova,klani i bacani u "kazane".A za to i nije baš odgovoran Karadžić već Izetbegović i ovi oko njega.
A upoznati smo šta su sve muslimani bili spremni uraditi samo da bi izazvali stranu vojnu pomoć i bombardovanje Srba    

Moguce... ali da mu je laknulo... sigurno jeste...

@all

Aman, vise... ne vucite postove iz kante samo da bi odgovorili nekom provokatoru... 

Ima li  bre nekih vesti iz RS o ovom uhicenju? Mudro cute i cekaju dalji razvoj dogadjaja?