Hapsenje i sudjenje haskom optuzeniku Radovanu Karadzicu

Javnost: Dobra vest
22. jul 2008. | 00:43 -> 16:10 | Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Beograd -- Predstavnici domaće javnosti, bivši državni funkcioneri, NVO i analitičari uglavnom se slažu da je za Srbiju hapšenje Karadžića dobro.

Posledica promene u BIA, smatra Zoran Živković (FoNet, arhiv)
Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije, smatra da je hapšenje dobra vest i da je kroz to moguće da se da podsticaj novoj vladi, koja je "napravljena uz jedan težak i bljutav kompromis, ali da se da šansa da neko uradi ono što pre toga neko nije hteo ili mogao da uradi".

Ono što je novo u poslednjih nekoliko dana, jedino novo lice, promena, jeste novi šef BIA i očigledno da je posledica te promene ovo hapšenje, kaže on za B92.

"Čudno je da se MUP Srbije, odnosno SPS, ograđuje od te akcije i očigledno je da oni žele da nastave politiku iz 90-ih godina i koju je, nažalost, u novoj demokratskoj Srbiji uspevao jedno vreme da vodi i Vojislav Koštunica", rekao je Živković za B92.

"Ključan odlazak, ne dolazak"

Novinar Vremena Dejan Anastasijević kaže da je za hapšenje Karadžića ključan pre odlazak nego dolazak nekih ljudi.

"Saša Vukadinović, novi šef BIA, prekjuče je ušao u kancelariju. Važnije je što su otišli neki ljudi koji su sprečavali hapšenje. A nemoguće je to bilo bez učešća MUP-a. Imamo i vojne službe", podseća Anastasijević.

Govoreći o ograđivanju MUP-a od hapšenja, on kaže da neki političari žele da namaknu poene, a neki da operu ruke. "Mnogo će biti i dezinformacija o tome šta se tačno desilo. Nije dobro što je ovako šturo saopštenje, građani treba da znaju šta se desilo", kaže on za B92.

"Ovog puta nije u pitanju nikakva donatorska konferencija i nikakva donacija, ma koliko vredna, radi se o izvesnijoj evropskoj budućnosti građana Srbije, a to donosi mnogo više", kaže novinar Miša Brkić za B92.

Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka, smatra da hapšenje pokazuje da je Vlada ozbiljna u nameri da ukloni sve prepreke Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

On smatra da se Vlada verovatno povela principom da je one najbolnije poteze potrebno uraditi na početku jer svaka vlada na početku ima najveću snagu. Moguće da nas čeka još neki događaj takve vrste, smatra Pavlović.

O ograđivanju MUP-a od hapšenja, Pavlović kaže da je to pokušaj, kao i pri nekim prethodnim hapšenjima, da se gurne odgovornost od sebe ili da se prebaci na nekog drugog "jer je događaj kontroverzan i neće ga oduševljeno dočekati celo građanstvo", kaže Pavlović.

Ivan Vejvoda iz Balkanskog fonda za demokratiju smatra da je hapšenje važna vest za Srbiju, region, pa i Evropu jer se pokazalo na delu da postoji politička volja, iskazana pobedom Tadića, a zatim i liste Za evropsku Srbiju, da Srbija ubrzano krene u hvatanje koraka sa ostalima u regionu, za šta su građani i glasali na izborima.

Smajlovićeva: Pritisak neće prestati

Nastaviće se pritisak Haga, očeluje Ljiljana Smajlović (FoNet, arhiv)
Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović ocenjuje da i pored hapšenja Karadžića i pozitivnih reakcija koje uslede iz Vašingtona i Brisela pritisak na Srbiju neće prestati zbog Ratka Mladića.

Smajlovićeva navodi da će Holandija zbog svoje veze sa Srebrenicom i dalje insistirati na hapšenju Mladića kao preduslovu za punu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Iznenadno hapšenje Karadžića u Srbiji samo nekoliko dana posle promene vlasti i vrha u Bezbednosno-informativnoj agenciji Ljiljanu Smajlović navodi na zaključak da je neko iz službe znao kretanje tog haškog begunca.

"Neko je morao da zna. Teško mi je da verujem da su u ova dva dana ili tri, novi ljudi se bacili na posao. Prema tome, sa malo informacija koje sada imam, ova brzina hapšenja na prvi pogled potvrđuje tu tezu Sonje Biserko i Karle del Ponte, da je ovo bilo možda moguće i ranije, ali da nije bilo volje da se to uradi, a da sada kad postoji volja da se to učini, da je to učinjeno“, ocenila je Smajlovićeva.

Kandićeva: Važan istorijski trenutak

Istorijski trenutak, ocenjuje Nataša Kandić (FoNet)
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, koji se bavi pitanjima ratnih zločina, kaže da je važan i istorijski momenat u kome se dogodilo hapšenje.

"Bitno je da se ovo dogodilo iako to niko nije očekivao i decidno tražio od Srbije. Uvek je bio u pitanju Ratko Mladić, Karadžić se pominjao među ’ostalima’. Svi su verovali da je zadatak hapšenja Karadžića neostvariv jer se Karadžić krije u okviru nekih manastira, prema podacima Haškog tribunala, i da ga je nemoguće naći", podseća Kandićeva.

"Ovo ima istorijske posledice, treba voditi računa kada se to događa. Nije bilo govora o tome u vladi premijera Koštunice, on je sišao s vlasti, pa se desilo hapšenje. U vreme vlade u kojoj je ministar policije Ivica Dačić, koji je bio na vrlo visokoj poziciji u vreme Miloševića. Ma koliko se on ograđivao, ostaje istorijski relevantno da se to dogodilo u vladi gde je on ministar policije", kaže ona.

Na pitanje da li će javnost saznati gde se Karadžić krio u poslednjih 13 godina, Kandićeva kaže da to više nije toliko važno i da će se to saznavati na kašičicu.

"Izvesno je da je mnogo puta bio na VMA, to je bilo nezaobilazno mesto za sve haške optuženike i treba da dođe vreme preispitivanja onih koji su vodili tu instituciju", navodi ona.

"Hapšenje rezultat političke volje"

Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo ocenila je da hapšenje Radovana Karadžića dokazuje da ranije nije postojala politička volja u Srbiji da se to uradi.

"Odluka o hapšenju je za pohvalu i mi (nevladin sekttor) dajemo podršku Vladi da nastavi da ispunjava svoje obaveze i to sve manje kao rezultat pritiska i sve više kao unutrašnju potrebu", rekla je ona agenciji Beta.

Vučo je kazala da je hapšenje Karadžića izazvalo "pozitivan šok" među nevladinim organizacijama, jer je sve bilo fokusirano na hapšenje drugog najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića.

"Pretpostavljam da će biti uhapšeni i Ratko Mladić i Goran Hadžić što potvrđuje našu tezu od ranije da to (hapšenje) nije tehničko nego pitanje političke volje", kazala je Biljana Kovačević-Vučo.

NVO: Otkriti čuvare

Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina pozdravila je hapšenje Radovana Karadžića i zatražila od nadležnih da što pre okončaju saradnju sa Haškim tribunalom kako bi se stvorili uslovi za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

"Hapšenje opstruisao Koštunica"

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ocenila je da hapšenje Radovana Karadžića pokazuje da je bivši premijer Vojislav Koštunica bio glavna opstrukcija pri hapšenju i izručenju haških begunaca.

"Hapšenje Karadžića predstavlja kraj jedne epohe i politike koja je bila na liniji očuvanja Miloševićevog nasdleđa. Mislim da je to i veliki iskorak za Srbiju i njeno uključivanje u evropske procese", rekla je Sonja Biserko agenciji Beta.

"Srbija je hapšenjem Karadžića dobila novu evropsku šansu, u kojoj egzistencija nijednog optuženika za ratne zločine više neće biti iznad egzistencije građana Srbije, koji su na izborima jasno pokazali da im je itekako stalo do sopstvene budućnosti", navodi se u saopštenju.

Nevladine organizacije zatražile su i da bude sprovedena opsežna istraga kako bi se utvrdilo ko je sve pomagao Karadžiću u skrivanju.

"Mora se znati ko je kriv zato što se Srbija bila pretvorila u 'sigurnu kuću' za optužene za najsvirepije ratne zločine, među kojima je i zločin genocida", navedeno je saopštenju.

Kako je ocenjeno, postoje jasne indicije da je u "čuvanje" Karadžića bio upleten i deo državnih organa, koje su činili predstavnici takozvanih "patriotskih opcija".

Građanska Vojvodina zatražila je od nadležnih organa i da zabrane rad i sankcionišu pripadnike klerofašističkih i sličnih ekstremističkih organizacija koje, nakon hapšenja Karadžića, prete bezbednosti građana Srbije i pozivaju na oružje.

Građansku Vojvodinu čine Centar za regionalizam, Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Nezavisno društvo novinara Srbije, Helsinški odbor za ljudska prava, Građanski fond Panonija, Građanska akcija iz Pančeva i Otvoreni licej iz Sombora.

Trebješanin: Život pod psihološkim pritiskom

Psiholog Žarko Trebješanin ocenio je da je haški optuženik Radovan Karadžića tokom bekstva živeo pod velikim psihološkim pritiskom, i da zbog toga hapšenje može da predstavlja i olakšanje za nekadašnjeg lidera bosanskih Srba.

Trebješanin je agenciji Beta rekao da je trinaestogodišnje skrivanje i život sa izmenjenim indentitetom svakako bilo veliki teritet za Karadžića.

"Veliki pritisak je svakoga dana živeti kao neka druga osoba i pri tome pratiti izveštaje medija koji neprestano govore o tome kako se sprema vaše hapšenje", kazao je Trebješanin.

On je dodao da je Karadžiću tokom bekstva svakako teško palo i to što nije mogao da redovno komunicira sa svojom porodicom.

"Život u kojem ne možete da redovno kontaktirate svoju porodicu ili prijatelje i stalno morate da se predstavljate kao neko drugi svakako je bio život bez perspektive", kazao je Trebješanin.

Izbegličko udruženje pozdravlja hapšenje

Udruženje izbeglica iz Paraćina Centar za komunikaciju "Pravda" pozdravilo je danas hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i izrazilo nadu da će svaki zločinac biti adekvatno kažnjen.

"Hapšenje Radovana Karadžića primamo sa olakšanjem, zadovoljstvom i nadom da će mnogi ratni zločini a posebno 'humana preseljenja' i 'etnički inžinjerinzi' u prethodnim ratovima biti konačno rasvetljeni u Hagu i da će svaki zločin dobiti svoje ime i prezime a zločinac 'adekvatnu kaznu'", navodi se u saopštenju.

Ovo izbegličko udruženje je ocenilo da je reč o "hrabrom gestu" predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića.

"To bi trebalo da bude podsticaj EU, SAD i celokupnoj međunarodnoj javnosti da sada nagradi Srbiju i pokaže dobru volju da pomognu izbeglim i prognanim žrtvama rata koji su u Srbiji da se konačno vrate svojim domovima i statusnim pravima", piše u saopštenju.