Probrana grupa međunarodnih banaka godinama manipulisala kamatnima stopama, a među osumnjičenima sada je i Dojče banka.




U jeku globalne finansijske krize 2007–2009. godine, vodeće banke Zapada uveliko su štimovale kamatne stope za međusobne pozajmice, prikazujući se daleko zdravijim nego što su bile, piše jučerašnji „Špigl”. Dogovorno nameštanje međubankarske kamatne stope (poput libora i evrolibora) omogućilo je investicionim sekcijama najuticajnijih banaka da mnogo duže nego što je realno prikazuju profit i da zadrže uticaj na tržištu jeftinih kredita za široku potrošnju (od stambenih pozajmica do kreditnih kartica).

Skandal bez premca u globalnog finansijskom sistemu razotkriven nedavno u londonskom Sitiju i prenet zatim na Volstrit, zakucao je ove sedmice na tlo Nemačke. Glavni akter evropskog čina nameštanja kreditne stope međubankarskih pozajmica danas je Dojče banka, samozvani svetski lider u poslovanju na kursnim razlikama i kamatnim poslovima.

Princip basnoslovnog marifetluka koliko je jednostavan, toliko je i ušančen u postulate globalnog međunarodnog poslovanja gde probrana grupa pojedinaca dnevnim dogovorom utvrđuje raspone cena dijamanata, berzanskog starta cena nafte, žitarica, najređih metala, ali i kamatnih stopa.

U slučaju libora i evrolibora, „klub” ili „kartel” – kako ih zove „Špigl” – sastavljen je od naročito probrane grupe bankara. Visinu londonske međubankarske kamatne stope (libor) godinama je određivala družina predstavnika 18 banaka, među kojima i izaslanici Dojče banke.

Udruženje za utvrđivanje dnevne visine evrolibora (ključne kamatne stope međubankarskog kreditiranja u evrozoni) mnogo je šire i ima predstavnike 48 banaka. Javne informacije kažu da dva moćna kružoka nisu „odokativno” određivala kretanje kamatnih stopa na čijim i majušnim razlikama znalci zgrću milijarde.

Navodno, komiteti za dnevnu vrednost libora i evrolibora donosili su odluke na osnovu konkretnih izveštaja sa berzi: od „običnih” trgovaca koji imaju dnevni uvid u uspone i padove aktera na finansijskom tržištu. Na osnovu ovih dnevnih dogovora – koja utiču na tržište poslova teških oko 567 triliona evra (suma na kraju 2011) – agencija Rojters je potom objavljivala „smernice” za investitore na tržištima 10 različitih valuta i 15 različitih perioda pozajmljivanja.

Uticaj kreatora vrednosti libora i evrolibora osim što je očigledno fantastičan, istovremeno je zaprepašćujuće dugo izmicao ispitu svih zainteresovanih igrača.

Mućke vodećih britanskih i američkih investicionih banaka u jeku krize 2007–2009. godine, mogući dosluh sa delovima izvršne vlasti, kao i raspon štete za obične investitore već su pod lupom nezavisnih revizora koji obećavaju da „kamen na kamenu neće ostati” dok se ne utvrdi ko je pokrenuo a ko sproveo igru zarade na kamatama usred finansijske kataklizme koja je za dve godine sprala nekoliko biliona investicija.

Evropska sekcija štimera globalne finansijske krize sve doskora lagodno je plivala u senci prozvanih vinovnika anglosaksonskog „kazino bankarstva”. Tog zaklona za lukave evropske investicione bankare više nema. Revizori Bundesbanke odnedavno su se razmestili po kancelarijama Dojče banke u Frankfurtu, Londonu, Njujorku, Tokiju, piše „Špigl”.

Istraga već zna da su se jedinice dojave – u obliku „običnih berzanskih trgovaca” – bar jednom mesečno diskretno sastajale u Njujorku, Londonu i Frankfurtu. Manipulacije kreditnim stopama u ovom ili onom smeru, sa ovim ili onim delom procenta, bile su glavne teme ćaskanja za šankovima barova vodećih svetskih finansijskih centara, tvrdi nemački dnevnik.

Osvešćivanje da nešto nije u redu sa upadljivo visokim ili niskim kamatnim stopama kredita u jeku krize počelo je – sa obe strane Atlantika – relativno kasno.

Nemačka izvršna vlast diskretno je krajem 2011. otvorila istragu o ponašanju investicione sekcije Dojče banke, ali i nekih drugih tamošnjih banaka u periodu 2006–2009.

Da li se mućkalo samo na terenu međubankarskih kreditnih stopa, ili je štimovanje praktikovano na primer i na tržištu daleko kompleksnijih i basnoslovnih finansijskih derivata? Nemačko ministarstvo finansija je tim povodom poslalo upit nizu od više od 40 tamošnjih banaka sa rokom za detaljan odgovor koji je istekao prošle sedmice.

Dojče banka je juče saopštila da je neto profit u drugom tromesečju pao na 661 milion evra sa 1,2 milijarde iz istog perioda lane, dok su u isto vreme prihodi smanjeni za šest odsto, na osam milijardi evra. Dojče banka je istovremeno prijavila pad profita svoje investicione sekcije za čak 63 odsto. Uz to, moćna nemačka banka je već najavila da će ukinuti 1.900 radnih mesta u okviru plana za smanjenje troškova poslovanja za tri milijarde evra. Glavninu otkaza svojim investicionim bankarima Dojče banka će uručiti na Volstritu.

Izvor: Politika

Nemojte pricati...