Hajde da se rimujemo :: Lobotomija ~ Igre bez granica

Da kazem nista nisam hteo

a da lazem nisam smeo,

jer bio sam i sto sam ko stena

ali sada kada nje vise nema,

tu stenu izgrizla je pena(morska)

a od nje ostade samo sena

a i ona je tako malena

uspomena na nju je bas sarena

koje vise,dodjavola,nema!

***

Pa dobro,sta da radim sada

jer stvarno bila je mlada

cak se i stidim sada kada

vidim da kod drugog u narucje pada

i rekoh u sebi:ubicu tog gada

pa makar i sneg poceo da veje

ja necu da se ona kod drugoga greje

i hocu da se uvek samnom smeje

ako treba ici cu ulicom i vikacu: Peerjeee!

I to ce da je zagreje za nekog poput mene,Jeeee

***

I vise na nju nemislim

morao sam da raskrstim

i nesmem da se predomislim

jer ona je kao vim

kad te uhvati ocisti te sasvim

i nemogu da se uspravim

svezala me lancem gvozdenim

i nei vredi,nemogu da ga olabavim

jace je od mene,mislim

***

Nema druge,ona je ta

sto mene ometa

i sto mi smeta

kao da zna da je ona moja Ahilova peta

pa se samo pored mene seta

i opet kao da sam joj ja meta

„oh ne“uzviknuh“za ime sveta“

zar sada posle toliko leta

sudbo ukleta!

***

Srce pocinje jace da mi tuce

jer opet sam na lancu kao kuce

i neka,samo da nisam sam kao juce

i ici sa njom dok svu mi krv ne isuce

opet je ona moje luce

i nova ljubav puce(u pozitivi)

sad druge idiote razne misli muce

a vetar fijuce!

***

Eto prodje meseca dva

i jos uvek sa njom sam ja

kaze da samo ja sam joj u mislima

i da netreba joj niko sa slinama

dosta joj je onih sa kolima

a ja bih od srece mogo poleteti usima

toliko u meni snage ima

ali to ne pokazujem svima

jer eto laste idu i doci ce zima

a u mom srcu ostace zauvek leto!

Pesmu koju sam jos davne 1994 napisao!!!