odrasces ali u svome inmaginarnom svetu
a to da si sta si moraces da skrivas
zahvaljujuci tom velikom detetu
samo ces u sebi moci da snivas
kao mala ptica u letu
zauvek ces snagu da dozivas

neka bude da neznam sta je masta
jer je mene vaspitavala realnost
zivot nije navikao da prasta
to ti je moja stvarnost

uzivaj dok mozes po oblacima da jezdis
i da pevas poput paperjastih ptitja
svoje snove po nebu dok gnezdis
utehu pronalazis u litrima pica

i u stihu vecnoga mladica
koji me u grobu greje
i od srca me nasmeje
pa stihovi od dreadnota
kakva radost i lepota
al' mene vuce nesto rimi
koju vesto sklada dreamy
koju vesto ona stvara
u potpisu ja Utvara

dreadnot je nestajuca biljka
svako malo za njim hajka
uskoro ce dobiti mladunce
Doco, kako je to biti majka?

iz vedra neba pljus
pojavi se cenimirius
od kada njega bilo nije
pocelo je sunce da nas grije
ali sada dolazi vreme
za sumornije teme
dosao je utvara i njegovi koljaci
na meniju je dradnot i ostali pevaci
utvara je neprekidno budan
nece te spasiti ni to sto si trudan
cak iako majka je doca
jezivo stvorenje doslo je po oca

@kombinezon

vidim ja,nema tu vise sale,
nisu te tvoje reci male,
vidim ja ti si jedan od mnogih,
jedan od mase,gomile brojnih

Jedan od onih rusaca snova,
sto srusio je sigurno i sam svoje,
jedan sto ubi ga stvarnost ova,
jer samo se takvi maste boje

Al` ja se ne bojim nit` ikada hocu
da sanjam i mastam i lutam cesto,
i mada me poseti nekada nocu,
strah vidi da ovde nije mu mesto.

suvise cesto me kukavice strase,
al borim se uvek i uvek i hocu,
ne dozvolih da dete u meni uplase,
ne dadoh im dosad,nit` odsad hocu!

zivot ti zadaje muke,
''slucajnost'' te proganja gde god da krenes,
nista ti ne ide od ruke,
pa biras da umires i da venes...

al izbor je samo tvoj
jer ti ces zivot svoj stvoriti,
ti biras hoces li ostati svoj,
ili ces to dete u sebi kriti.

Nikad se stidela ne bi
tog malog deteta u sebi,
to dete je deo tebe,
sto znaci da stidis se sebe!!!

@cenimirius & @SF

pozdrav i vama,cenjene glave,
sto vidim da rimu mi nevestu hvale,
pesnici nasi,pozdrav i vama,
sto dodjoste da se pridruzite nama..   

lepo je sto imas veru
nek te ona zauvek nosi
samo da glavom ne udaris u banderu
i zavrsis ko onaj na ulici sto prosi

moli za ispunjenje obecanja
da prekine java da srce slama
da zaboravi na osecanja
da nikada ne ostane sama

u hodu u jastuk glava tone
i sve redje oci otvara
zivi san cele vasione
u oblak se pretvara

uspavana tako u oblaku belom
sanjas da si na plazi
a kreces se tunelom
ususkana u lazi
i u snu debelom
dok voz ti prilazi
osecas jezu dusom celom
vidis svetlost kako dolazi
a srce ti izgara
mislis da te sunce mazi
a svetlost dopire sa fara

u transu tako oduvek pliva
da otvori oci uporno odbija
iako prema njoj juri lokomotiva
zivot u masti vise joj prija
sam se pitam da li ce ostati ziva

kad na nju naleti celik od milion kila
iako je stalno sanjala
pitam se da li je ikad ziva i bila
ili je realnost kroz snove proganjala

zivot moj je briga moja
i zivim ga oduvek bicem celim,
pusti me da ostanem svoja
i klosar da budem ako zelim..

znam da je lakse biti grub,
biti cinik i voleti realnost,
al ja biram tezi put,
put borbe i trnja i tvdoglavost!

ne znma zasto vi rusaci snova,
zelite da unistite snove bilo koje,
mozda tu vasu teoriju okova
ugrozava san i mastanje moje?

valjda ne zelite da budete sami
u toj vasoj vestackoj tami,
da ne ispadnete kukavice,
da ne morate pred sobom da krijete lice?

no dosta je dragi moj kombinezonu
beskrajne ove prepirke nase,
jer smorih i sebe i publiku ovu
i svi od rime odustase..

cvetak mira ti nudim sada,
realan il` sanjiv,kakav god zelis,
da ne umre nikad u tebi nada,
il` ne ozivi,kako god ti velis..   

zavrsnu rec  ko advokat dajes
kraj raspravi zelis da bidne
za tudje misljenje ne hajes
dobro,prelazimo na teme morbidne

dreadnot kao sto rece
u autobusu se guzvaju tela poluziva
opjni miris bas fino sece
dok se znoj u slapovima sliva
niz pazuhe sto nam tece
i zadah belog luka i piva
a sunce samo pece
dedi ispred mene na uvetu izrasla gljiva

razne bolesti i bakterije
po autobusu se sire lagano
klice malarije,kolere i dezenterije
skakucu po nama razdragano

tihus,suga i zutica
rezervisali su svecanu lozu
dok lagano menjamo boju lica
oni grickaju nasu kozu

bas ste strava
boli glava

bome boli glava i mene
od ove velike stene
sto mi soji na ledjima
evo vec mesecima