Evo, hteo sam da napravim svoju malu temu gde ću da kažem po nešto o pravoj ljubavi, ali sumljam da ću mnogo postovati ovde. Tačnije sumljam da ću opet postovati u ovoj temi.

Hteo bih samo reći šta ja mislim da je ljubav.

Ljubav je kada nastavljaš da živis, i da usrećujes dragu osobu, bez obzira koliko teško kamenje, ili koliko su otrovne strele točka sreće, koje vas pogađaju u samu esenciju svog bića.
Nastavljati da se drudite ka tom višem cilju, bez obzira koliko ste umorni i ponekad želeti u san nirvane, u mrtvu večnost.
Dok vam srce gori za tom osobom, i ako se osećate kao hodajuci leš, bez obzira koliko vas jako bič vrema udari, koliko vas kanibalistički vukova pakla proždirali.
Osecati sve to, i raditi ka tome, pa makar je vaša draga srećnijaa sa nekim drugim, a pri tom ne tražiti osvetu. To je prava ljubav.

Šta vi mislite?

Ja kad pogledam tvoj avatar nemogu da te shvatim ozbiljno i nemam misljenje
bez uvrede 

Љубав - хемијски процеси у мозгу, конкретно у лимбичком систему и хипоталамусу. 

Mislim,da nije tačno,kako se samo jednom voli u životu. Medjutim,ono što me plaši,jeste,zašto ljubav prestane?Zato,duboko divljenje iskazujem onima,koji se odluče za brak... Oni su,sigurno,dostigli neki nivo,koji je meni uskraćen,mislim,moja svest nije dotle dobacila. Kako znaju,da je to za ceo život i da će baš tu osobu voleti nesmanjenom žestinom,do kraja života.Zašto ljubav izmedju mladića i devojke prestane,zašto posle izvesnog vremena,naidje neko drugi,koga zavolimo,zašto,posle nekog perioda i to prestane?
Ako su u braku,a nešto prestane da štima,izgovaraju onu glupost: Zbog dece...
Ili,posle nekog vremena,brak postane navika,što je,opet,glupost za sebe.
A ima i ona stvar,kad te neko voli,a nije ti simpatičan,ne osećaš ništa prema njemu,dok,onaj,za kim "prsneš",ima isti odnos prema tebi,kao ti prema onome,ko te voli. Šta li je to? Ume li neko da mi objasni? Nemam malo godina,a neke esencijalne stvari nisam ukapirala. Ili,još uvek verujem u Deda Mraza. Biće da je to...

Ljubav "utihne", rekla bih, iz razloga sto susreti sa voljenim bicem prerastaju u nekakvu naviku, umesto da ostanu potreba, odnosno zelja. Na pocetku veze parovi se upoznaju, priredjuju jedno drugome prijatna iznenadjenja, cvetici i leptirici su na sve strane, svet izgleda sareno... bla bla bla... a onda... e onda, vremenom, niko vise sa nestrpljenjem ne iscekuje momenat susreta u dogovoreno vreme, vec se to jednostavno podrazumeva... neophodno je negovati cvetice i leptirice