Ono što Veliki sveže neka nijedna fukara ne razveže.

Чије су хрватске домољубне песме?



Од Руђера Бошковића и Џива Гундулића, преко фелдмаршала Боројевића, па све до Николе Тесле, одређени историчари у Хрватској, али и шире, покушавају да докажу да је доста тога на овом свету – у ствари хрватско. Поред поменутих великана, неки у свом безобразлуку иду и даље, те тако данас имамо чак и хрватску ћирилицу и хрватске гусле! Да ту нешто не ваља, већини је одавно јасно, но, веровали или не, ствари могу отићи много даље.




Светозар Боројевић - крштен у Православној цркви, његов отац је био православни свештеник, данас је он за хрватске историчаре - Хрват!



Родољубиве песме – најлепши стихови посвећени вољеној земљи и народу. Срби имају доста дугу традицију неговања патриотских осећања, практично још од доба Турака и првих гусларских песама. Не постоји ни једна епска песма, било ког циклуса, а да она не саджи макар делић здравог националног поноса. Народно песништво је доживело свој врхунац у стваралаштву Филипа Вишњића, кога с правом називају ,,србски Хомер'', а попримило уметничку димензију у ,,Горском вијенцу'' владике Петра II Петровића Његоша. Средином 19. века, међу Србе долази романтизам, стидљиво и полако, а са њим и први стихови посвећени србској земљи, односно србском народу, у том стилу. Још је Бранко Радичевић у свом ,,Ђачком растанку'' величао србско царство и Небеску Србију, да би се тај ,,тренд'' наставио у песмама Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, а доживео кулминацију у стваралаштву Дучића, Шантића, Ракића. Без обзира на тренутке дисконтинуитета србског родољубивог стваралаштва, данас се можемо похвалити завидном заоставштином када је овај тип поезије у питању.



Два велика србска родољубна песника - Јован Дучић и Милан Ракић



Када спознамо нашу националну књижевност овог типа, вероватно би многи констатовали: ,,Па добро, то је присутно и код других, суседних народа''. Ова констатација јесте тачна, али да ли је свуда та врста поезије оригинална?


Иако до пре само стотинак година маргиналан и мали народ, без своје државе више од осам векова, данас се Хрвати поносе својим ,,тисућљећем'', ,,славном домовином'', ,,богатом културом''. После распада СФРЈ и обнове хрватске државе, по први пут после 1102(НДХ се као творевина Трећег рајха не рачуна), у тој држави почиње да се развија култ ,,домољубне поезије''. Многи то сматрају тековином рата 1991-95, а свакако је највише утицао Марко Перковић познатији као Томпсон. Овај анонимни певач, популарност је стекао песмом ,,Бојна Чавоглаве'', снимљеном почетком рата, а у којој прети србским добровољцима да ће их њихова(хрватске војске прим. Аут.) рука ,,стићи и у Србији''. Песма иначе почиње павелићевским покличом ,,За дом, спремни'' , а занимљиво је, да је после ове песме, Томпсон изградио солидну каријеру певајући овакве и сличне песме. Треба још и напоменути то, да су ,,Чавоглаве'' заправо интегрална верзија песме ,,Нећете у Имотски'', настала због чисто усташких порука ове друге. Но, оно што је најбитније, сама песма је обичан плагијат.


О везама између усташког и партизанског покрета не траба посебно говорити, али да се мелодија једне партизанске песме, у нешто бржем извођењу, а уз то одсвирана на електричној гитари и модерним инструментима, пласира већ годинама као најпознатија домољубна песма, мало је знана чињеница. Паризанска песма ,,Сиви соколе'', настала у периоду Битке на Сутјесци има апсолутно исту мелодију, с тим што је ритам незнатно спорији, а завршетак у апсолутно истој равни. Песма описује ,,херојство'' Јосипа Броза и погибију Саве Ковачевића, а најмлађи аудио снимак ове песме је старији од Томпсоновог првенца добре три деценије. Захваљујући интернету, ова тврдња се лако може доказати упоређивањем песме ,,Бојна Чавоглаве''( http://www.youtube.com/watch?v=VvDkHG29gqM ) са песмом ''Сиви Соколе''(http://www.youtube.com/watch?v=Skue0ec5Bn8).


Овај популарни хрватски певач, није се зауставио на копирању туђихе мелодија овде, већ је отишао и даље. Његова друга најпознатија и најсрбофобичнија песма ,,Аница, книнска краљица'', у коме прети да ће ,,запалити Крајину до Книна'', такође је плагијат, али овога пута, једне песме која је оригинално четничка, тј. Равногорска! Иако делује више него чудно, мелодија је више него слична ,,Песми народним првацима'', коју је Милан Мића Петровић снимио далеке 1981, више од деценије пре Томпсоновог хита. Свакако да је ритам спорији у ,,Песми народним првацима'', али основна мелодија је идентична. Врло лако се и то може упоредити: Песма народним првацима (http://www.micapetrovic.com/mp3/Pesma_narodnim_prvacima_.mp3), Аница, книнска краљица (http://www.youtube.com/watch?v=U2dS3XKJOqU).


Било како било, Томпсон није једини нити први који је србске песме копирао, неки су то урадили много пре њега, али и на много бестиднији начин. ,,Марширала краља Петра гарда'' је србска песма из Првог светског рата, иако је многи сматрају равногорском, а краљ Петар који се у песми помиње је заправо краљ Петар I. То није сметало хрватској тамбурашкој групи ,,Златним дукатима'' да 1991. сними песму ,,Корак иде за кораком''. Додуше, и та песма је интегрална верзија песме ,,Бој се бије, бије, усташки се барјак вије'',(видели смо да имају обичај да сниме проусташку верзију песме, па потом другу у којој неће бити поменут поглавник, мртви Срби и сл.) настале или за време НДХ или касније од усташке емиграције(тамбурашко извођење и делимично измењен текст неће никог заварати). Било како било, плагијат је овде више него очигледан: Златни дукати – Бој се бије, бије (http://www.youtube.com/watch?v=EPZC_IJvBaQ) , односно њена радикална верзија (http://www.youtube.com/watch?v=uN-8Nr-Z59M)


Иста група је 1991. снимила, уз тамбуре, још једну песму по чисто србској мелодији. Поново се ради о музици једне равногорске песме, коју је Милан Петровић снимио десет година раније. У питању је песма ,,Омладинци Равногорци'', настала још у периоду Другог светског рата. Наравно, тамбурашко извођење је и овде присутно као незаобилазан детаљ. Иако не можемо са сигурношћу да кажемо како је ова, па и остале мелодије, стигла до хрватских извођача, највероватније је, да се то догогило преко усташке емиграције, која је свакако пратила деловање србске емиграције, па тако и музику. Сличности су, и овде више него видљиве: Ој Хрвати, ој јунаци(http://www.youtube.com/watch?v=8rdW68lqwlg) Омладинци Равногорци(http://www.micapetrovic.com/mp3/Omladinci,_Ravnogorci_.mp3)


Поред равногорских, наши западни суседи музичари, нису се либили да ,,мало'' измене и старије песме. Тако је стара србска патриотска песма ,,Ој Србијо, мати'', постала ,,Ој Хрватска, мати''(обично уз скандирање иде и додатак ,,Србе ћемо клати''). ,,Ој Србијо мати'' је настала почетком 20. века, по свој прилици пред Први светски рат, због спомињања Босне,Војводине и Лике, мада не треба искључити могућност ни да је настала пре, у 19. веку(податци су више него оскудни и варирају од извора до извора). ,,Ој Србијо мати'' су код нас први снимили протојереји Владо Микић и Радомир Перчевић још 1989. године, поводом шест векова Косовског боја, док је Мића Петровић то урадио 1984. За разлику од њих, Хрвати су песму, уз Хрватску замењену Србијом почели да певају тек крајем деведесетих и то на утакмицама (,,Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати''). У новије време, на интернету се могу наћи верзије које се од наше песме разликују једино по томе што је Србија замењена Хрватском, а део који спомиње Црну Гору је избачен. Да је ово аутентична србска песма доказују нам и следећи стихови, које су наша браћа-небраћа преузели без икакве измене:

,,Срем, Банат и Бачка,

три срца јуначка''

Ако је Срем делом у данашњој Хрватској, а за време НДХ био је цео у њеном саставу, зашто се помиње Срем и можемо да разумемо. Али Банат и Бачка, нити су икад били део хрватске државе, нити имају значајан хрватски етнички фактор. Ово јасно указује, да се стихови односе на Војводину Србску, те да је ,,Ој Хрватска мати'' чист плагијат. Ој Хрватска, мати (http://www.youtube.com/watch?v=EV4vFS38QK4) и Ој Србијо, мати (http://www.youtube.com/watch?v=4shaVyGpSF8).


Никола Урошевић Геџа, познати певач србских патриотских песама, је 1991. снимио песму ,,Чувај нам Боже Србију'' која се налазила на истоименом албуму. Мелодија доста наликује на ону из равногорске ,,Планино мајко'', с тим што је ритам мало бржи. Поред Урошевића, ову песму су нешто касније певали и други извођачи, али од 1992, певају је и ,,домољубни'' певачи, почев од Ђанија Маршана. Музика је нешто измењена, али су стихови или слични онима из србске верзије или идентични. Хрватска је, свакако замењена Србијом: Чувај нам Боже Србију(http://rapidshare.com/files/106628550/Nikola_Urosevic_Gedza_-_Cuvaj_Nam_Boze_Srbiju.mp3) , Боже чувај Хрватску(http://www.youtube.com/watch?v=y2ut2dv_C_Q)


После равногорских и класичних родољубивих, отишло се и корак даље у присвајању песама. Овога пута, у питању је једна корачница Србског Добровољачког Корпуса, по имену ,,Ја знам свој циљ''. Избацивши део који спомиње Србију, ,,Савез извиђача Хрватске'' је добио своју химну. Ово је несумљиво плагијат, јер осим што је назив песме, као и 80% текста идентично, ова корачница је старија добрих 60 година од хрватских извиђача. Ја знам свој циљ(http://www.snp-zbor.com/mp3/Pesme%20pobede%20-%20ja%20znam%20svoj%20cilj.mp3) и као химна Савеза извиђача(http://www.sih.hr/vijesti/vijest.asp?poruka=172 погледати ,,Одлуку о химни савеза извиђача Хрватске'').


Како знамо да се хрвстски национализам заснива на идеологији Анте Старчевића и његовог имењака Павелића, историја на присвајању територија које никада нису имале везе са хрватским етносом, језик је ,,позајмљен'' од Срба(лично Гај признао у ,,Даници илирској''), култура на заоставштини што Срба, што Аустро-Мађара, и најзад родољубиве песме на плагијатима србских песама, поставља се питање, могу ли се данашњи Хрвати звати нацијом? Ако неко не може да искаже љубав према сопственој земљи и народу, на најлакши могући начин за то, а да притом то његово дело има печат оригиналности, с правом можемо констатовати да је хрватска нација један вештачки производ. Хрватски менталитет најбоље описује управо један наш песник, велики родољуб, творац величанствене песме ,,Аве Сербиа'', Јован Дучић: Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се ничег не боје, већ зато што се ничега не стиде!

Ovi Vlasi i njihova istorija su mi se popeli na vrh glave, ne može ni jedna tema proći a da oni ne dokazuju nešto, a zna se ko je gradio piramide po Bosni i ko je ratovao protiv Kara Đorđa.

I za tebe twice , Kara Đorđe, ali kara i Ibn igorxxx !

I vas i Hrvate ćemo protjerati tamo negdje iza karpata!

Tekbir!

Studenti su dobro iskoristeni u svrhu olaksavanja srpskom lobiju u borbi lazima protiv "fundamentalizma" i "terorizma" kojem su Bosnjaci "naklonjeni" i protiv kojeg su se ko biva borili. Ne radi se o pravdanju Srba za pocinjeni genocid nad ne-Srbima, jer ionako kolekrivna je krivica svedena na individualnu koja se, visinom kazni izrecenih u Den Haagu, mogu staviti u ravan sa obicnim kriminalom. Polahko se ravna i utabava teren za sljedeci genocid koji ce biti mnogo podmukliji i tisi, bez puno dizanja hampe u svijetu. Lazi o teroristickim kampovima automatski ce dati nepisanu dozvolu za ciscenjem i zatvaranjem istih, a armija koja se trenutno transformise u jedinstvenu, i kad Srbi krenu u konacno zatvaranje koncentricnih prstenova genocida nad Bosnjacima, ce se raspasti i podjeliti lakse nego JNA.
Michael Savage na svom radiju "wabc" kojeg sedmicno slusa preko 10 miliona ljudi, rekao je da je americka administracija i tadasnji predsjednik Clinton pogrijesili sto su zaustavili Srbe da zaustave islamo-fasizam u Bosni.
Sta mislite odakle jednom Savage-u takva misao koji nikada nije bio u Bosni? Srpski lobi i ovi nemili dogadaji pojedinih hajvana i prikrivenih neprijatelja Bosne na sarajevskim studentskim demonstracijama.

Zato zelim reci studentima, koji imaju najistancaniji osjecaj za pravdu, ponekad budu mnogo oprezniji i u startu sprijece ovakve ispade koji su nedolicni bosnjackoj tradiciji i odgoju. Prestanimo biti naivni.
Zar u Bosni maskirani idioti i sumljaci nisu 1992 poceli dijeliti grad i Bosnu, sada izgleda namjeravaju podjeliti sve ono dobro sto se gradilo izmedu americkog i bosnjackog naroda. Napaceni narod Bosne nije zasluzio da ga pojedine srpske sluge srozaju i prestave tako nisko i lazno kao tog dana pred Americkom Ambasadom. Organizacioni odbor studenata je duzan izvinuti se narodima Bosne za nanesenu sramotu i uputiti zaljenje americkim predstavnicima u Bosni za spaljivanje zastave simbola americkog naroda kojeg su pocinili neprijatelji Bosne.

Enver Julardzija

Ovako govori onaj pravi protivnik naše borbe protiv Zapada!

12 Jul 2003
Gospodin FUAD BALIC, predsjednik BKZ "Preporod" u Banjoj Luci:

"BANJALUCKO NARODNO POZORISTE JE JEDAN OD NAJTVRDJIH BASTIONA VELIKOSRPSTVA U GRADU I SIRE!"

Ferhadija.com: Zamasan program, nejma sta! Nego, spomenuli kada ste vec spomenuli banjalucko Narodno pozoriste, recite sta mislite o njemu danas?

BALIC: To je jedan od najtvrdjih bastiona velikosrpstva u Banjaluci i sire! Dramski umjetnici iz Beograda sa najdekadentijim i ideoloski najretrogradnijim idejama i predrasudama, kada vec ne mogu plasitrati svoje mracne ideje cak ni u Beogradu niti u Srbiji, dolaze ovdje, u banjalucko Narodno pozoriste, gdje su im vrata sirom otvorena. Banja Luka je jos uvijek pravi "El-dorado" za njih.

Ferhadija.com: Osim sto je rusenjem dzamija itekako narusen originalni izgled naseg grada, ima i drugih nakaznih i destruktivnih poteza kojima se derogiraju i drugi, prepoznatljivi ostaci Banja Luke. Kako tome dohakati?

BALIC: U pravu ste. Mnogo toga destruktivnog, kako rekoste, jos uvijek se desava pred nasim ocima i ocima javnosti - kako domace tako i medjunarodne. Pogledajte samo onu nakaradu od brod-restorana na Vrbasu, preko puta Kastela! Pa onda sam Kastel. Podignut je nekakav montazni ugostiteljski objekat na samom (zapadnom) ulazu u tvrdjavu, preko puta nekadasnje Fadilove mesnice. I ne samo to: molim vas lijepo, asfaltiran (!!!) je put kroz Kastel kojim se ovovremeni tajkuni voze od susjedne ulice do restorana "Kazamat", unutar tvrdjave. Seljakluk, barbarstvo, nastavak urbicida - to vam je to! Kako dohakati? Tesko, veoma tesko, ali borimo se protiv toga kako znamo i umijemo i necemo u tome prestati.

Ferhadija.com: Imate li jos nekih ideja ili planova, a koji nisu spomenuti u gornjih deset tacaka programa?

BALIC: Spomenuo bih ideju o otkupu starih bosnjackih kuca u Banja Luci, njihovom restauriranju te pretvaranju u male, svojevrsne muzeje. Ta ideja mene i moje saradnike narocito proganja i svjesni smo da treba puno toga obezbjediti kako bi doslo do njene realizacije. Ali, valja pokusati, zar ne!

Ferhadija.com: Hvala vam za ovaj razgovor!

BALIC: Hvala i Vama i pozdravite sve nase sugradjane u Americi.

Razgovor vodio: Bedrudin GUSIC


Ja uopšte, ali uopšte ne volim srpska pozorišta!

Ovo je neki četnik! Gde su mu turban i ili fes?! 

Radi za tajnu sluzbu... 

 

Nije da ga nisam nagovarao da stavi stari dedin fes na glavu, ali čovjek nije htio i tačka.

Ulažem oštar protest, zar samo ja treba da čitam i kopiram tekstove sa naših patriotskih sajtova, dok vi ništa ne radite! 

Tekbir!

 
Vanzemaljci su odbranili Sarajevo

Dokumentarno-igrani film “Vanzemaljci iznad Sarajeva” koji je priča o velikim ratnim pobjedama priopadnika 1.Slavne i Druge viteške brigade Armije BiH na brdu Žuč pod komandom legendarnih komandanata rahmetli Safeta Zajke i rahmetli Envera Šehovića, zasigurno je ostvarenje koje je u proteklih dva mjeseca itekako uzburkalo uspavanu bošnjačku populaciju u Sarajevu. Zahvaljujući ovom filmu oživjela su sjećanja i ponovo se probudio osjećaj ponosa na veličanstvene ratne pobjede koje su branioci Sarajeva izvojevali u svojim najvećim bitkama. Produkciji RTV “Bostel” je za uspješnu realizaciju ovog filma općina Vogošća dodijelila “Zlatnu plaketu” povodom 24.juna Dana Općine koju je primio Muamer Kerla direktor i jedan od autora filma. Treba napomenuti da je novčana nagrada u iznosu od 2000 KM koja se dodjeljuje uz plaketu općine, od strane Muamera Kerle darovana “Domu zdravlja” Vogošća za nabavku neophodne opreme.

Dan kasnije, scenaristu pomenutog filma Avdu Huseinovića primio je i zamjenik reisu-l-uleme IZ BiH hafiz Ismet ef. Spahić.
Huseinović se kod hafiza Spahića umjesto predviđenih sat u ugodnom razgovoru zadržao dva sata.

-Mnogo mi znači podrška jednog ovakvog velikog i učenog čovjeka koji uživa ogromno poštovanje u bosanskom narodu za zasluge na razvijanju islamske svijesti Bošnjaka i za doprinos jačanja morala bošnjačkog naroda u odbrani od agresora. Razgovarali smo o filmu, o najvećim sarajevskim bitkama, o tome kako treba pokušati iskorijeniti taj neki feler zaborava koji nosimo u sebi, kada je u pitanju bošnjačka historija. Jedan od upečatljivih segmenata u našem filmu je govor hafiza Spahića na dženazi rahmetli komndanta Envera Šehovića, 29.jula 1993. godine u haremu Alipašine džamije u Sarajevu, kada savjetuje borce Armije RBiH da ne čine zločine, da ne ruše bogomolje, da štite sveštena lica, da štite nevine, ali da se kao najčasniji borci na svijetu bore protiv onoga ko želi da ih istrijebi iz njihove domovine. Jedan mali segment iz tog govora srpski mediji su tokom rata isjekli i zloupotrebljavali često na tadašnjoj Srni. Mi smo u filmu prikazali veći dio tog govora i ljudima prikazali šta je to uistinu tada govorio uvaženi hafiz Ismet Spahić. I sada se najtežim kada čujem taj govor, mada sam ga radeći film čuo nekoliko stotina puta - rekao nam je Avdo Huseinović.


http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=25882

Mi smo naš bahrjak odabrali. Nema tu nakih bogumila, zna se Turska je Turska