Mel Gibson: Pravi heroji ne nose helanke


Mel Gibson uporedio je hrabrost Dezmonda Dosa iz “Hacksaw Ridge”, novog filma čiju režiju potpisuje, s hrabrošću superheroja iz stripova.



Razgovarajući s novinarima na konferenciji Filmskog festivala u Veneciji, Gibson je izjavio: “Razlika između stvarnog superheroja i superheroja iz stripa je taj što superheroji iz stvarnog života ne nose helanke”.

“Hacksaw Ridge” je Gibsonov prvi film posle ostvarenja "Apocalipto" iz 2006. godine.

Film govori o stvarnom čoveku Dezmondu Dosu koji je bio pripadnik adventističke crkve i koji je zbog svojih verskih uverenja odbio da nosi oružje u bitkama na Okinavi. Tokom krvavih obračuna on je bio vojni lekar, koji je na svojim rukama iznosio ranjenike s bojišta. Dos je umro 2006. godine.

Gibson kaže da je Dos bio izuzetno hrabar čovek čvrstih religijskih uverenja.

“Ući u ‘čeličnu kišu’ kako su je zvali Japanci, s olovom koje leti svuda oko vas – ući u sve to naoružan samo svojom verom, to znači da je vera u vama snažna. To je neporecivi deo istorije, koji je za mene izuzetno inspirativan”, kaže Gibson.

Vidno nervozan, Gibson se kratko osvrnuo na teškoće u karijeri s kojima se suočio posle 2006. opisujući svoj odnos s Holivudom kao “preživljavanje”.

“Nekada idete, koračate unazad, kao što je to bio slučaj kod mene... Iz jednog ili drugog razloga. Možda ste samo u takvoj fazi”, rekao je on.

Posle filma “Apocalypto” Gibsona je zaustavila policija zbog vožnje u pijanom stanju, zbog čega je on vređao policajca zato što je Jevrej, a 2010. imao je rasističke izlive besa prema tadašnjoj partnerki Oksani Grigorijevoj koji su dospeli u javnost.

“Hacksaw Ridge” predstavlja visok ulog za Gibsona i reditelj se u Veneciji potrudio da ne izazove bilo kakve kontroverze. Zato je izbegao odgovor na pitanje da li film s protagonistom koji mrzi oružje zapravo predstavlja odgovor na debatu o kontroli naoružanja u SAD.

“Čovek koji odbija da dodirne oružje i učini nešto mnogo veće od ubijanja u ratu ima visoke standarde življenja... Morate da volite takvog ratnika i ukažete mu čast u filmu. Nadam se da je ovaj film u tome uspeo.”

U nekoliko svojih filmova, uključujući “Hrabro srce” i “Apocalypto”, Gibson se pokazao kao vešt reditelj scena borbe, pa je upitan kako mu je to pošlo za rukom u novom ostvarenju.

“Važna stvar prilikom oslikavanja bitke na filmu je da situacija u njoj bude jasna, a ne zbunjujuća. Treba da oslikate haos, ali da ono što publika može da vidi bude apsolutno jasno i izvučete suštinu iz sekvenci. Sve je u režiji i poznavanju učesnika scene: morate joj prići gotovo kao sportskoj utakmici. Zvuči grozno reći tako nešto o bici, ali ako niste u stanju da pratite strategiju, publika ne može da oseti ono o čemu scena govori”, rekao je slavni glumac i reditelj.

Festival u Veneciji traje do 10. septembra.

  Prevod je u najavi, film se može naći po prodavnama. Ostaje da se sačeka prevod i odgleda za koji dan.

  Našao sam "prevod" na netu koji je nešto bolji od gugl prevodioca i on je poslužio svrsi.

  Prevod je jedina stavka koja mi je poremetila prvoklasno filmsko uživanje koje mi je priredio M.Gibson. Matori se vratio u velikom stilu i zaslužuje i da režira i da glumi što više.

  Njegov Greben je tematski podeljen tačno na dva dela. U prvom satu sam se između ostalog upoznao sa detinjstvom glavnog junaka Dezmonda i sa traumom zbog koje je postao pacifista i zbog koje se posvetio Bogu. To je manje više standardna priča sa dobrim scenarijem i režijom. Da je Gibson nastavio ovako napravio bi standardnu holivudsku limunadu a on to nije uradio. Drugi sat (deo) filma je u potpunosti posvećen vojnim aktivnostima koje počinju drilom i posledicama koje Dezmond ttrpi zbog prigovora savesti koji je bio prvi takav slučaj nu Americi. Postaje bolničar, ukrcava se na brod i postaje heroj u ratu, heroj koga je Gibson ovekovečio.

  Što se ratnih scena i akcije tiče, pa Gibsonovo srce se razigralo, raspalila se malo mašta i latentni sadizam je isplivao na površinu. Rezultat je jedan od najboljih ratnih filmova u poslednjih pet godina koje sam video i to od početka pa do samog kraja u kom je Gibson iskoristio deo dokumentarca o D.Dosu. Spilberg, Istvud i društvo su isto to radili u ratnim filmovima koje su snimili i ta patetika mi je itekako smetala. U ovom slučaju toga nema i zato na kraju samo velika preporuka od mene.

YTS izbacio rip.

Gledao juče. Meni se sviđa sve što Mel radi kao reditelj. Mislio sam da će biti više akcije ali na moje zadovoljstvo postoji i ta prva polovina čiji najbolji deo neodoljivo podseća na Full Metal Jacket sa Sgt. Hartmanom i to mi je pružilo smeha koliko i epizoda Mućki. Dakle, ima ovde svega, i drame, i komedije pa u drugoj polovini ratne drame i akcije koja je izgrađena u velikom maniru i snimljena na nivou Band of brothers s tim što je njegova režija i rad kamerom daleko bliskije Spilbergovoj film spektakl verziji nego onoj realističnoj iz serije BOB. Mrzi me da pišem recenzije i tome slično, meni se ovaj film najviše svideo od USA produkcije 2016. Prethodni ratni koji mi se svideo toliko da mogu uvek da ga gledam je Hurt Locker, film kao ratni film, zanemarivši politiku. Pre toga Letters from Iwo Jima pa Private Ryan, Ovako kvalitetni ratni filmovi se retko snimaju.

Film godine!

Mana je klišeizirani početak, u stvari prva trećina filma.Mada i taj deo je prijatan za oko,pitak,kao aperitiv pred glavno jelo. Iako prezirem hrišćanske motive u recentnim filmovima ovde je religija našla pravu meru.

Dobar! Razlika u tempu prvog i drugog dela mi je prevelika i to mi je jedina zamerka. Nisam bolji ratni okršaj video u skorije vreme.
Garfild mi je totalno retardiran lik... al kapiram da je i Dos to bio pa ono

9/10