Gurdjieff – Gnostika




Georgije Ivanovič Gurdjieff (1877 – 1949) je jedan od najpoznatijih ruskih metafizičara. Slede beleške sa nekih njegovih predavanja:

"Govorio sam pre o sudbini i slučajnostima u životu čoveka. Sada ćemo malo detaljnijeispitati značenje ova dva pojma”.

"Sudbina stvarno postoji, ali ne za svakoga. Većina ljudi su odvojeni od svoje sudbine i žive samo pod uticajem Zakona Slučajnosti. Sudbina je rezultat planetarnih uticaja koji su u odgovarajućoj vezi sa tipom čovjeka. Govorićemo o tome kasnije. U međuvremenu morate shvatiti jednu stvar. Čovjek može da ima sudbinu koja odgovara njegovom tipu ali u praksi, on je nikada nema. To je usled toga što se sudbina čoveka odnosi samo na jedan njegov do, tj. njegovu suštinu (istinsko Ja).

"Mora se razumeti da se čovek sastoji iz dva dela: suštine i ličnosti. Suština u čovjeku jeono što je stvarno njegovo. Ličnost u čoveku je ono što ‘nije njegovo’.

'Nije njegovo' znači da je to došlo iz vana, što je on naučio, ili što on odražava, svi tragovi spoljnih  impresija ostavljeni u njegovoj memoriji u njegovoj osećajnosti, sve reči i pokreti koji su naučeni, svi osećaji stvoreni uz pomoć oponašanja- sve to ‘nije njegovo’, sve je to ličnost.”
"S tačke gledišta obične psihologije, podela čoveka na ličnost i suštinu je teško pojmljiva. Bolje rečeno, ovakva jedna podjela uopšte ni ne postoji u psihologiji.”

Znanje i Razumijevanje

Čoveku je najteže da razume jednostavne stvari, jer sama komplikovanost našeg umauzrokuje to da mi sve komplikujemo. A život upravo čine jednostavne stvari.
Kakva veza postoji izmenu znanja i razumijevanja? Mi možemo nešto znati, a da istovremeno to ne razumemo, menutim, mi ne možemo nešto razumeti ukoliko mi to ne znamo. Odatle proizilazi da je razumijevanje znanje, kome je nešto nedokučivo dodano.
Iz znanja prelazimo u razumevanje u onoj mjeri u kojoj smo u stanju da asimiliramo to znanje. Međutim, kapacitet za asimilaciju ima svoje granice; a sposobnost ‘sadržavanja’ razumevanja razlikuje se od čoveka do čoveka.
Taj problem je više u vezi sa čovekovim bićem. Čovekovo biće ima nekoliko aspekata, a ogleda se njegovim kapacitetom za asimilaciju.
Znanje je naširoko rasprostranjeno i ono je za nas - spoljno, dok se razumevanje nalazi -unutar nas.
Čovekovo biće možemo u vezi s tim uporediti sa jednom čašom koja, kao i svaka čaša,ima ograničen kapacitet. Znači, ako u nju ulijemo vode preko jedne odrenene granice, ona će se preliti. To se isto dogana i sa nama. Mi smo sposobni da razumemo u okviru granica našeg kapaciteta za sadržavanje razumevanja unutar našeg bića.
Iz toga proizilazi, da bi čovek evoluirao u ezoteričkom smislu te reči, on iznad svega neprestano mora da teži uzvišenju svog bića; kako bi podigao njegov nivo.

Svest

Prema Tradiciji, postoje 4 nivoa svesti:
- Apsolutna Sves
- Svest istinskog Ja
- Budna svest
- Podsvest

Ako krenemo odozdo, podsvest je vrsta svesti koju ima svako živo biće i ona ne zavisi od njegove inteligencije ili kulturnog nivoa. Podsvest neprekidno radi i nikada ne spava.Ona reguliše sve procese koji se odigravaju u našem organizmu i bilježi sve što se zbiva s nama.Budna svest je svest Ličnosti. Nju neki nazivaju i čista svest, samo zato što se onasmatra čovekovom operativnom svešću, kada se on nalazi u budnom stanju. Njenadubina i širina u zavisnosti je sa kulturalnim razvojnim stepenom individue; - to jesubjektivna svest od - “Ja.”

Međutim, u ezoteričinim naukama poznate su još dve vrste svesti koje se nalaze iznadtzv. budne svesti.

Prvi viši nivo svesti je samosvesnost ili - svest istinskog Ja. To je svest jednog individualnog bića ili - objektivna svest individualnog “Ja”.
Iznad nje, nalazi se - Svest u pravom smislu reči. To je tzv. apsolutna svest ili svest Apsolutnog (Svega Što Jeste).
Istinsko ‘Ja’

U nama postoji jedna stalna ‘tačka’, koja je skrivena iza naše promjenljive Ličnosti. Onaretko kada može da done do nekog izražaja jer je stalno gurana na stranu pod naletombujice misli, strasti i osećanja koji diriguju čovekovim ponašanjem i često ga dovode u nezavidne situacije. Ta permanentna ‘tačka’ je ujedno i jedan nepristrasni Sudija koji obitava unutar nas i koji nam sudi za naše ponašanje. Glas tog Sudije je skoro nečujan usled zaglušujuće buke koju u nama stvaraju određeni doganaji i reakcije, menutim, iako slabašna i pasivna, ova istrajna svest našeg istinskog ‘Ja,’ uvek ostaje pravedna i objektivna. S obzirom na to da je ona uvijek prisutna u nama i da je njen glas ipak moguće čuti, čovjek se samim tim smatra i odgovornim za svoje ponašanje, odnosno greške koje eventualno počini kada se nane u nekom iskušenju. Ta svest našeg istinskog ‘Ja’ nas uvek i na vrieme upozorava na neku potencijalnu opasnost, odnosno, pre nego što smo naumili da napravimo neku glupost.

Njeno prisustvo unutar nas pruža nam jednu mogućnost da evoluiramo na ezoterični način prema (apsolutnoj) Svesti.

Знање портал

  Valjda ce nekima neke stvari biti jasnije 

Livingston, pocinjes da me iznenadujes izborom tema. Konacno prava tema o pravoj licnosti...

Na jednom od njegovih predavanja neko je postavio Gurđijevu sljedeće pitanja: "Ukoliko je čovjekova suština predmet uticaja sudbine da li to znači da je u poređenju sa podložnošću igri slučaja, sudbina ipak poželjnija za čovjeka?" "I da li sama sudbina može da nagna čovjeka da se posveti radu na samom sebi?"

"Ne, ne radi se uopšte o tome, sudbina je bolja od igre slučaja u smislu da se ona može uzeti u obzir, moguće ju je predvidjeti; moguće je se i pripremiti za ono što slijedi.

"U vezi sa nekim slučajem čovjek ne može ništa da zna. Sudbina može da bude neprijatna ili teška. U tom slučaju, postoje načini da se čovjek izoluje od svoje sudbine. Prvi korak ka tome sastoji se od toga da se on mora da izoluje od dejstva generalnih zakona. Isto kao što postoje individualni nesretni slučajevi tako postoje i kolektivni nestretni slučajevi. Isto tako, postoji individualna sudbina, a postoji i opšta ili kolektivna sudbina. Kolektivnim nesretnim slučajevima i kolektivnom sudbinom upravljaju generalni zakoni.

"Ukoliko čovjek želi da stvori svoju vlastitu individualnost, on se mora prvo osloboditi od generalnih zakona. Generalni zakoni nisu ni u kom slučaju obavezni za čovjeka; on se može osloboditi od mnogo njih ukoliko se oslobodi od svojih ‘odbojnika’ i fantaziranja. Sve to je povezano sa oslobađanjem od ličnosti.

"Ličnost se hrani fantazijama i lažima. Ako se smanji količina laži u kojima čovjek živi i ako se smanje njegove fantazije, ličnost će uskoro početi da slabi i čovjek će početi da biva kontrolisan ili od strane sudbine ili same prirode rada na samom sebi koja je opet kontrolisana od strane volje jednog drugog čovjeka; to će ga voditi sve dok se kod njega ne formira njegova vlastita volja, sposobna da se odupre oboma, kako igri slučajeva, tako i njegovoj sudbini, ukoliko je to potrebno."

Uspenski pita Gurđijeva (iz knjige - U Potrazi za Čudesnim; P.D. Uspenski):

"Zašto, ako su prastara znanja sačuvana, uopšteno govoreći, i ako postoji jedno znanje različito od onoga koje je karakteristično za našu nauku i filozofiju, koje ono čak možda daleko i prevazilazi, zašto je ono tako pažljivo sakriveno tj. zašto se ono nije učinilo dostupnim svima nama u smislu zajedničke imovine? Zašto oni koji posjeduju ta znanja ne žele da ih puste u javni opticaj u ime jedne uspješnije borbe protiv prevare, zla i ignorancije?"

Gurđijev je odgovorio: "Postoje dva odgovora na to. Na prvom mjestu, to znanje nije sakriveno; a na drugom mjestu, ono ne može po samoj svojoj prirodi postati zajednička imovina. Prvo ćemo uzeti u obzir ovu drugu tvrdnju.

Vi ovo ne razumijete, jer ne razumijete to da je znanje, kao i sve ostalo u ovom svijetu, materijalne prirode a materija je ograničena. Znači, ukoliko je znanje materijalno, to podrazumijeva da postoji jedna određena količina znanja koja nam je dostupna. Ako se ono preuzme u većim količinama na određenom mjestu, recimo od strane jednog čovjeka ili manje grupe ljudi, onda ono može da proizvede dobre rezultate; ukoliko se ono uzme u jednoj manjoj količini (tj. od strane svakog čovjeka u nekoj većoj grupi), onda od njega nema nikakve koristi; ili ono onda čak može da donese negativne rezultate, što je obrnuto od onoga što se očekivalo. Stoga, ako se jedna određena količina znanja raspodijeli između miliona ljudi, svaki od njih će dobiti veoma malo, i ta mala količina znanja koju je dobio neće promijeniti ništa ni u njegovom životu niti u njegovom poimanju stvari. "Međutim, ako su, na suprot tome, velike količine znanja koncentrisane u malom broju ljudi, onda će to znanje dati veoma velike rezultate. S te tačke gledišta mnogo više prednosti je u tome ukoliko se znanje čuva između malog broja ljudi a ne da se ono raspršava po masama.

Kad bi znanje bilo dato svima, onda niko ne bi dobio ništa od njega. Ukoliko se ono čuva među malim brojem ljudi, onda će svaki od njih dobiti dovoljno njega, ne samo da ga čuva, nego i da poveća ono što je dobio. "Na prvi pogled ova teorija se čini nepravednom, jer se situacija u kojoj se nalaze oni kojima se to znanje uskraćuje, da bi ga drugi više dobili, čini veoma tužnom i nezasluženo težom, nego što bi ona trebala biti.  Međutim, u suštini, to uopšte nije tako; i u raspodjeli znanja nema ni najmanje nepravde. "Činjenica je da ogromna većina ljudi ne želi da ima bilo kakvo znanje; oni odbijaju svoj dio tog znanja, pa čak ne uzimaju ni onu porciju koja im je dodijeljena za životne potrebe.”

Iz ovog gornjeg navoda možemo razumjeti da na ovoj planeti postoje najmanje dvije različite grupe ljudi, sa veoma različitom unutrašnjom orjentacijom. Kao što Gurđijev reče: "ogromna većina" odbacuje i ono malo istine što im je dostupno. Ova oblast postojanja je kontrolisana od strane onih koji kontrolišu znanje koje sačinjava realnost ovoga svijeta. Neki ljudi žele ovu ovakvu ograničenu i iluzornu realnost koja im se prezentira; drugi teže ka jednom potpunijem razumijevanju istine. Ova druga grupa je trenutno, kako se čini, u velikoj manjini. Oni koji se nalaze u potrazi za objektivnom istinom ne mogu se oslanjati na izvlačenje nekih zaključaka iz riječi i ponašanja većine onih, koji su sasvim sretni sa svojim životom u iluziji. Prvi korak na svom pohodu ka istini, čovjek mora napraviti sam. Nakon što sami krenemo tim putem, onda možemo potražiti društvo onih koji se takođe nalaze na istom putu. Mi ne možemo tražiti svoj spas izvan nas samih, nego samo uz pomoć okretanja samom sebi. Naravno, ono što se podrazumijeva, to je da imamo u sebi jednu duboku želju da saznamo istinu. Ukoliko smatramo da se ona nalazi izvan nas, onda počinjemo svoju potragu za stvarnim i istinskim u vanjskom svijetu.

Ovo je pogotovo očigledno u vremenima masovnog ludila kao što su ratovi, revolucije i slično, kada se čini da ljudi iznenada izgube i ono malo zdravog razuma kojeg su imali te se preobraćaju u mašine, masovno se predajući sveobuhvatnim rušilačkim aktivnostima, drugim riječima, gubeći čak i instikt za samo-održanjem. Zahvaljujući tome, ogromne količine znanja, da tako kažemo, ostaju bez potražnje i mogu se podijeliti među onima koji shvataju njegovu vrijednost. "U svemu ovome nema ništa nepošteno, jer oni koji su prihvatili znanje nisu uzeli  ništa što je pripadalo nekome drugom, oni nisu nikoga ni za šta oštetili; oni uzimaju samo ono što su drugi odbacili kao beskorisno i što bi u svakom slučaju bilo izgubljeno, da oni to nisu uzeli. "Skupljanje znanja od strane jednih zavisi od odbacivanja znanja od strane drugih. "Postoje periodi u životu čovječanstva, koji se generalno podudaraju sa počecima i propašću ljudskih kultura i civilizacija, kada mase bespovratno gube racionalnost i počinju da uništavaju sve što je bilo stvoreno tokom vijekova i milenijuma ljudske kulture. Takvi periodi masovnog ludila, obično praćeni sa geološkim kataklizmama, klimatskim promjenama, i sličnim fenomenima planetarnog karaktera, otpuštaju ogromne količine materije znanja. Sve ovo, stvara jednu potrebu da se počne raditi na skupljanju tog znanja, koje bi u svakom drugom slučaju bilo izgubljeno. Tako, ovaj posao na skupljanju razbacane materije znanja često se podudara sa početkom uništenja i propasti ljudskih kultura i civilizacija.

Čini se da je Gurđijev veoma dobro znao posljedice dejstva globalnih poremećaja, - na večinu čovječanstva, koja se čvrsto drži iluzije.  Kada se nađu suočeni sa jednim procjepom koji se stalno širi između realnosti koja im se prezentira i činjenica koje im se nalaze ispred očiju, u jednom momentu kada nisu više u stanju da izmire to dvoje, oni koji su se do tada grčevito držali laži, počinju da lude. Sada imamo priliku da vidimo kako uz pomoć ovog “rata protiv terorizma”, američka i izraelska vlada pokušavaju da izlude ljude u svijetu, držeći ih u jednom stalnom stanju napetosti i straha od “ludih arapskih terorista” i opasnosti koju oni predstavljaju po sve nas.  Mossad, izraelska obavještajna služba, navjerovatnije je odgovororna ne samo za rušenje STC-a, nego i za podmetanje eksploziva u Madridu, kao i onaj teroristički akt u Rusiji, kako bi se posijao strah među Evropljanima.  Izgleda da je Gurđijev svojevremeno dobro razumjeo da takav jedan strah i opšte ludilo predstavlja priliku za one koji traže istinu, da je napokon vide i upoznaju. Mi ne možemo ignorisati činjenicu da su sve prilike da se ova naša sadašnja civilizacija trenutno nalazi na ivici jedne provalije. Na jedan prirodan način, to se može smatrati i “pozivom na buđenje” onih koji imaju jednu duboku unutrašnju želju da saznaju istinu.

"Ovaj aspekt tog pitanja je prilično jasan. Gomile ne žele niti traže znanje, a vođe te gomile, iz svog vlastitog interesa, pokušavaju da pojačaju njihov strah i otpor prema svemu što je novo ili nepoznato. Ropstvo u kome čovječanstvo trenutno živi, bazirano je na ovom strahu. Mi čak nismo u stanju ni zamisliti sav užas ovakvog ropstva. Mi ne možemo da shvatimo koliko ljudi gube. Međutim, da bi se razumjeli uzroci ovog ropstva dovoljno je vidjeti kako ljudi žive, šta predstavlja cilj njihove egzistencije, objekat njihovih želja, njihove strasti, težnje, ono što oni misle, o čemu oni pričaju, koga služe i kome se klanjaju. Uzmimo samo u obzir ono na šta oni kulturniji ljudi iz današnjeg društva troše pare, čak ako izuzmemo ratove, šta im odvlači najviše novca; gdje je najveća gužva. Ukoliko na trenutak razmislimo o ovim pitanjima, postaje nam jasno da čovječanstvo, ovakvo kakvo je ono sada, sa interesima koje trenutno ima, ne može ni očekivati da ima nešto drugačije od onoga što ono trenutno ima.

Koliko ima u svemu ovome istine, možemo upravo da vidimo u trenutnom stanju na ovoj planeti. Čini se da sama istina nikada nije ni bila jedno područje u kojem su ljudi obitavali. Još od praskozorja ove moderne civilizacije, istina se skriva i koristi više za svrhu kontrole nego oslobođenja. U ovom momentu mi živimo na pred samim krajem jedne vijekovne prevare grandioznih razmjera. Sada, kada se ovaj naš svijet nalazi na rubu jednog opšteg rata i kataklizmičkog uništenja, mase i dalje nastavljaju sa izvođenjem jedne komplikovane mentalne gimnastike, kako bi obezbjedile nastavak svojih iluzija, kako o sebi samima, tako i o svijetu u kome žive. One će vjerovati u bilo šta, pod uslovom da se ne radi upravo o ovoj realnosti čija egzistencija trenutno visi o koncu. Na kraju krajeva, ipak se ne može reći da pravda neće biti zadovoljena, jer šta to može biti pravilnije, nego kad neko dobije ono što je tražio? Kao rezultat ovog svog apetita za iluzijom, vrlo je vjerovatno da će uspavane mase, uljuljkane iluzijom, dobiti upravo ono šta su tražile – one će postati žrtvom najveće prevare od strane onih kojima su uprkos svake logike poklonile svoje povjerenje.

Zamislite da se cijelom čovječanstvu dodjeljuje svake godine pola kilograma znanja. Ukoliko se to znanje pravilno raspodijeli među svima, svako će dobiti toliko malo da će ostati budala kao što je i prije bio. Međutim, zahvaljujući činjenici da je veoma malo onih koji žele da imaju to znanje, oni koji ga žele i uzmu, dobiće dovoljno, čime će steći mogućnost da postanu inteligentniji. Svi ne mogu postati inteligentni, čak i kad bi htjeli. Čak i kada bi to uspjeli, stvar se ne bi promijenila. Postoji jedan opšti ekvilibrijum koji se ne može narušavati. "To je jedan aspekt. Drugi se, kako smo već rekli, sastoji od činjenice da niko ništa ne sakriva; tu nema nikave misterije.

Jedni mogu pokušavati da pomognu drugima u razumijevanju osnovnih elemenata objektivne realnosti, ali sve do jedne određene granice. Tragaoc je taj na kome leži odgovornost za poduzimanje vlastitih koraka u razumjevanju onoga sto je odlučio da potraži. Ukoliko odlučimo da se upustimo u potragu za znanjem, onda moramo sami nešto RADITI, a ne očekivati da će nam znanje biti servirano na tanjuru, dok je s naše strane dovoljno to što pokazujemo jedno određeno interesovanje.

Međutim, sticanje ili prenos istinskog znanja zahtjeva ulaganje jednog velikog rada i velikog napora od strane obojice, tj. kako od onoga koji ga prihvata, tako i od onoga koji ga predaje. Oni koji posjeduju to znanje činiće sve što je u njihovoj moći da ga prenesu na što veći broj ljudi, da pomognu ljudima da mu se približe, kao i da ih pripreme na to da saznaju istinu.

"Onaj koji želi znanje mora sam poduzeti napore u pronalaženju izvora znanja i približavanju njemu, kako bi iskoristio pomoć i smjernice koje su date svima ali koje ljudi, kao po nekom pravilu, ne žele da vide ili prepoznaju. Znanje ne može da stigne do čovjeka ukoliko on ne poduzme određene napore sa svoje strane. Mada postoje teorije prema kojima znanje može da stigne do čovjeka bez njegovog ličnog truda, u smislu da ga čovjek može steći i kada spava. Samo postojanja ovakvih teorija predstavlja još jedno dodatno objašnjenje zašto znanje ne može samo stići do ljudi.

Upravo je to ono što moramo naglasiti. U ovom univerzumu nema “besplatnog obroka” – ako mislite da ima, onda rizikujete da sami postanete nečiji “obrok”.  Kakva je svrha vašeg postojanja ako ste voljni da se odreknete i odbacite sposobnosti koje imate? Kakva je vaša svrha u tom slučaju? Da li neko drugi treba da razumije ovu realnost umjesto vas? Naš cilj je da budemo od koristi u ovoj kreaciji, da stvaramo, da se uskladimo sa onim što je istinsko, da odbacujemo laži i prevare na svakom svom koraku, uključujući i one koje dolaze iz dubina našeg ličnog bića.

 
Ljudi koji vjeruju u iluziju i u laži, istovremeno se izjašnjavaju ovome životu, istinskom i objektivnom univerzumu, da ne žele da žive u njemu. Dok u mnogim slučajevima mi ne dobijamo od života ono što želimo, možemo biti sigurni da ćemo na kraju dobiti nazad sve ono što smo mi njemu dali.  Tako će svi oni od nas koji su se svrstali na stranu iluzije, na stranu onoga što nije istinsko, i sami postati upravo to isto - "jedan san iz prošlosti." Oni koji poklanjaju striktnu pažnju na objektivnu realnost sa svoje lijeve i desne strane, postaće realnost  ‘Budućnosti’.


Galaksija
 

Men heap together the mistakes of their lives and create a monster they call destiny. 

John Oliver Hobbes 

Znanje, znanje, znanje,.... time nam se otvaraju vrata jedna za drugim, sve dok ne dodjemo i do zadnjih. Koliko li puta u raznim formama to pominjah na ovom forumu da mi je vise i besmisleno pricati o tome.

Ako imate znanje, znacete kako univerzum staviti u kliker, znacete odgovore, znacete "kako" na postavljeno "sta", ... a nekome to nije odgovaralo pa usledi sut karta. A ako imate znanja, znacete i zasto je usledila i sut karta, i zasto to nekome nije odgovaralo, ... ili se plasite odgovora, onoga sta cete saznati ???

nema “besplatnog obroka........

То је као лимес који тежи нечему у бесконачности. Увек је јасније, никад није до краја јасно... Осим ономе ко изађе из Кругова Света

Иначе, чуди ме да нисам до сада чуо за овог човека. Идеје су веома сажето изнете, а неке су ми већ познате из других извора.

Прочитао сам управо Шпенглера "Пропаст Запада" и чини ми се да је био под утицајем овог човека - мада овај експлицитно не признаје утицаје који нису немачки, али уочава настајућу руску културу.
Сам Шпенглер намерно не улази у планетарне утицаје који кују судбину планете, он чак каже да неке ствари не треба дирати. Али наводи има једног мислиоца који је предвидео Први светски рат у једном свом раду о планетарним, космичким циклусима. Погледаћу на кога је мислио, можда чак и овај Гурђајев.
Занима ме који су то конкретни планетарни утицају, можда има у неком следећем посту, видећу.


Опет, код Шпенглера "будно биће" и "биће уопште"... Једна од бројних јин-јанг подела код овог мислиоца. У свести "изнад" није улазио, а у суштини би све оно "изнад" свео на само "будно биће" - то је дакле сав садржај једне културе, религија је његов кључан део.
Мене овакве схеме подсећају и на неоплатонизам
Природа која ствара и није створена
Природа која ствар и створена је
Природа које не ствар и створена је
Природа које не ствара и није створена

Tacno, teznja za beskonacnoscu, savrsenoscu, ... samo sto mi na ovom nivou svesnosti, ucaureni u materijalnost, tesko shvatamo sve to. Eh, jednog dana sa podizanjem svesti, novijim saznanjima, bar se nadam da ce covek spoznati mnoge od tih stvari, mozda i samu krajnost.

I meni deluje da je Spengler bio pod uticajem, ili mozda samo iskristalisao neke od stvari, preuzeo u objasnjenje mozda ono o cemu je doneo svoj sud, a ne o svemu. Svi oni, i mi na osnovu necijih saznanja donosimo zakljucke, misljenja, sve do momenta kada se to ne iskristalise u ono "jeste tako je". Sama svesnost o necemu je od ogromnog, presudnog, ako ne i kljucnog znacaja.

Vecini ljudi je poznat, uticaj misli na ljudski organizam, ali ko je svestan toga ?? Da jesu bilo mnogo manjeg trcanja kod lekara. Samom svesnoscu o uticaju i moci, ljudi bi svoj organizam odrzavali zdravim i uvek u " top formi "

Sada si me podsetio na jednu vest, od pre nekih 20-ak,god, tako da mi je i secanje izbledelo vec na nju, da su naucnici otkrili, da kazem, dve komponente u celiji, koje ako nisu u ravnotezi, celija postaje bolesna. Naravno da poremecaj i u drugim segmentima celije mogu dovesti do bolesti, ali sta su ovime dokazali, stvarno se ne secam.  Naslov clanka je bio u stilu, naucnici pronasli objasnjenje za Jin i Jang, tako nesto.

Stvari o kojima Gurdjijef prica postoje od Platona to dana danasnjeg (Echart Tolle i ostali) - istina nikada nije gubila snagu svoje poruke samo je menjala nosioca koji je poruku nosio a izvor je uvek isti.

Oslobadjanje iluzija je prvi korak i spoznaja kreativne snake naseg uma. Sudbina nije ono sto mnogi misle to je put realizovanja nase duse - nase sustine. Ona trazi realizaciju kroz kreativnost i stvaranje jer je napravljena po slici stvoritelja. Nase telo i um su samo alati koje nasa dusha koristi da bi dosla do ostvarenja. Ono sto on zove licnost je ustvari ljudski ego - fantomski identitet koji spracava dushu da ispuni svoj kretaivni potencijal jer nam pretstavlja okruzenje u kome zivimo kao i nas ame kao podvojene jedinke. Jedina istina koju svi moramo da spoznamo i do koje dolazimo pre ili kasnije je da smo svi jedno - jedan kretavni UM. Prividnost podelejnost je koren svih nasih iluzija. Nasa tela nismo MI - ona su alat - cekic i nakovanj - bez svesnosti - nese pravo JA je svesnost koja pokrece telo i um. Mi smo sveto trojstvo na delu i u neprestanoj akciji - otelotvorenje zivog Boga. Jedino sto nas moze spreciti u samorealizaciji smo mi sami i nase sopstvene iluzije i uzaludne medjusobne borbe. 

Jeste, sve je lepo al vec receno. A da je nesto ovako uradio - Simon Mag

mada ipak ne, onda bi ljudi vise tezili tome nego oslobodjenju... kao ja nekada...(:

Да, стварно моћна сцена, има у једној причи Данила Киша... Још онда сам презрео понашање каснијег оснивача католичке цркве - уместо да се избори својим вештинама са неистомишљеником, друка га код Бога...

Ličnost

Izmenu našeg tela i naše duše nalazi se Ličnost, međutim, ona je više vezana za telo,nego što je za dušu. Ono “Ja,” – kojeg svakodnevno pominjemo, odgovara našoj Ličnosti, koja je takođe poznata i po određenom tj. našem imenu.
Moderan čovek vodi više računa o svom izgledu nego o svom biću jer, kako smo već rekli,on sebe poistovećuje sa svojom Ličnošću koja je više vezana za njegovo telo, dok svog bića, u većini slučajeva, on nije ni svestan.

Sada se postavlja pitanje - kako mi uopšte možemo postati svesni te svoje Ličnosti,odnosno, spoznati je? Ono što je sigurno, mi nju osećamo u sebi, a svesni smo i njenih želja, stavova, akcija itd. ali ipak je nismo u stanju potpuno predstaviti samima sebi.Kada razmišljamo o sebi kao o pametnim, ponosnim, šarmantnim, mi pri tome formiramo u sebi jednu sliku našeg lica i tela, obučenog ovako ili onako,…ali to su, opet, samo reflekcije naše Ličnosti, ali ne i ona sama. Menutim, ako stvarno želimo da upoznamo svoju ličnost, onda moramo zaroniti malo dublje u same sebe.
Introspekcija je jedina metoda pomoću koje možemo otkriti istinsko lice naše ličnosti.Uz pomoć introspekcije otkrićemo kako unutar nas postoji nešto kao jedna mala ‘nebula’(rus. - ‘klobuk’). Evidentno je da taj klobuk ima sposobnost za doživljavanje, osećanje, razmišljanje i djelovanje. Uz pomoć jedne stalne unutrašnje opservacije, primetićemo i to kako je ta ‘nebula’ pokretljiva, te je tako ponekad možemo naći u predelu glave, a nekada u solarnom pleksusu, kao i u predelu srca. U slučajevima velikog straha, ona može da sine i u donji deo nogu; a nakon što se taj strah povuče, ona se obično vraća u područje gornjeg dela glave, te onda za čoveka, u takvim slučajevima, kažemo kako je on “došao sebi”.

Naša Ličnost je vezana za naše telo mnogo više nego što mi to sami sebi želimo priznati.Tako je dovoljno samo da nas nešto zaboli, pa da se ostavimo svih naših uzvišenih osećanja ljubavi ili ideja o rešavanju svetskih problema.Postoji i jedna odrenena mentalna vježba uz pomoć koje čovek može ‘baciti pogled’ na svoju Ličnost. Da bi se tome pristupilo, bitno je biti u stanju zauzeti pravilnu pozu, koja je poznata u ezoterici i kao ‘poza mudraca.’ Radi se o tome da čovjek treba sesti na neku tvrdu podlogu visine 25 - 35cm, prekrstiti noge (desnu preko leve), staviti ruke na kolena(sa dlanovima prema dole), ramena prirodno poviti prema nazad a glavu, vrat i kičmu dovesti u ravnu liniju, koja mora biti vertikalna. Ponekad može potrajati i par meseci dok čovek ne uspe da zauzme pravilnu pozu. Po pravilu, trebalo bi početi sa nekih 2 - 3minuta vežbe svakog jutra , pre doručka, a onda to vreme postepeno produžavati.
Indikacija da je čovek uspeo da zauzme pravilnu pozu je da kada provede u njoj 15minuta, oseća se odmornim kao da je neprekidno spavao nekoliko sati, bilo u koje doba dana da je ta vežba izvedena.

Oči u početku treba držati zatvorene, a disanje uskladiti harmonično u jednom ritmu, tako da udisaj traje u toku od 4 otkucaja srca, zatim se dah zadrži u toku 4 otkucaja srca, a onda se vazduh  izdiše, takođe tokom 4 otkucaja srca.
(Ove vežbe se ne preporučuju ukoliko čovek pati od prehlade ili neke druge bolesti)
Prvi osećaj te ‘nebule’ dolazi za vreme treće faze, odnosno, izdisanja, gdje se ona osetikako prelazi preko grkljana i onda na dole, preko grudne žlezde. Nakon toga čovek bi trebao biti u stanju da je oseti od glave pa do srca, i iza njega. Osetiti tu nebulu unutar sebe ujedno predstavlja i prvi korak.
Na mentalnom planu, ova nebula neprestano razmišlja, oseća, deluje i stalno se menja.Prvi utisak koji stičemo o njoj, to je da ona izgleda kao jedna amorfna masa slična oblaku, međutim, taj utisak je lažan. Ličnost je jedan organizam koji kao takav ima svoju granu, koju mi ne možemo da vidimo jer smo u svakodnevnom životu zaokupljeni spoljnim događanjima i reakcijama koje ta dogananja prouzrokuju u nama.Već pre smo naglasili da uz pomoć introspekcije možemo utvrditi kako se u nama nalaze tri tačke mentalnog života koje su predstavljene sa tri centra, koji ne predstavljaju nikakve organe u našem telu, nego samo centre gravitacije te tri struje, koje vladaju našim mentalnim životom.
Tako npr. motorni centar aktivno učestvuje u svakom fizičkom ili mentalnom kretanju, odnosno, procesu. Kada naše misli prouzrokuju odreneno kretanje unutar nas, motorni centar je taj koji je tu prisutan i koji reguliše tu aktivnost. Tako npr. ukoliko je naš intelektualni centar nešto otkrio, to se odmah prenosi do motornog centra, aktivnostima motornog centra, a odatle onda do emocionalnog centra, gdje to prouzrokuje određene reakcije. Prenos ovih impulsa može da se odvija i nekim drugim redosledom.

Znači: misao – emocija – kretanje (akcija)
Ovo nam pokazuje kako tri mentalna centra koji obrazuju njenu strukturu i regulišu i izražavaju život naše Ličnosti, ni u kom slučaju nisu autonomni.

Konstruktivne i kreativne ideje ranaju se u pozitivnom delu intelektualnog centra, a njegov negativni deo je onaj koji te ideje evaluira ili koji im “uzima meru,” da se tako izrazimo. Na osnovu tog svog funkcionalnog polariteta, intelektualni centar, kao jedna celina, u stanju je da - prosuđuje.
Isto tako je i sa emocionalnim centrom. Delovanje njegovog negativnog dela suprotstavljeno je delovanju njegovog pozitivnog dela što ga istovremeno upotpunjuje, odnosno, što tom centru omogućava da razlikuje ono što je prihvatljivo od onoga što nije.
Znači, svaki od ova tri centra podeljen je na dva dela, na pozitivni i negativni deo. Njihova podela se nastavlja dalje u smislu da je i svaki od ovih delova dalje podeljen na još tri sektora.Tako u svakoj polovini ova tri centra nalazimo po jedan sektor koji poseduje svekarakteristike tog centra u njegovom čistom stanju. U intelektualnom centru nalaze sesektori koji su čisto intelektualni – pozitivni i negativni; u emocionalnom centru sektori kojisu čisto emocionalni – pozitivni i negativni; u motornom centru sektori koji su čisto motorni – pozitivni i negativni.

Osim ovih čistih sektora, tu nalazimo i sektore koji su predstavnici drugih centara. Tako, na kraju, imamo sledeće ustrojstvo:

Intelektualni Centar (pozitivni deo)

1. čisti intelektualni
2. emocionalno-intelektualni
3. motorno-intelektualni
Intelektualni Centar (negativni deo)
1. čisti intelektualni
2. emocionalno-intelektualni
3. motorno-intelektualni

Emocionalni Centar (pozitivni deo)

1. čisti emocionalni
2. emocionalno-intelektualni
3. emocionalno-motorni

Emocionalni Centar (negativni deo)

1. čisti emocionalni
2. emocionalno intelektualni
3. emocionalno-motorni

Motorni Centar (pozitivni deo)

1. čisti instiktivni
2. instiktivno-intelektualni
3. instiktivno-emocionalni

Motorni Centar (negativni deo)

1. čisti motorni
2. motorno-intelektualni
3. motorno-emocioanalni

Tako strukturu naše Ličnosti formira ukupno 18 sektora. Zahvaljujući jednom ovakvom ustrojstvu, ni jedan od ovih centara ne može da deluje na jedan potpuno autonoman način (naravno, ukoliko izuzmemo patološke slučajeve.)Tako, uz pomoć ovih sektora koji predstavljaju druge centre, celi sistem radi kao jedna skladna celina. Ovaj sistem možda izgleda prilično kompleksno, menutim, on kao takav zadovoljava naše potrebe i omogućava nam da percipiramo sve psiho-fizičke elemente ovog univerzuma, da reagujemo na impulse koje smo primili i da izvodimo odrenene kompleksne operacije.

Gurdjief jos kaze da neki sanjaju i otkako se probude (jel?), a takodje i to da nekima polazi od ruke da se probude nakratko, medjutim, onda snage koje ih drze u snu se spustaju na njih desetostrukom snagom i vracaju ih u san. Koje su to snage koje drze coveka u snu i zasto govoricemo kasnije. U svakom slucaju potencijalni kandidati za budjenje su pod nekim specijalnim nadzorom i koliko vise napreduju toliko vise zamaskiranih zamki dobijaju na putu.

Koliko sam mogao da razumem od teksta, radi se ne samo o licnom egu nego o kolektivnijem koje bi moglo da se nazove samo... jel? Ili tamnom stranom Sile koja trazi balans? (:


Izvor

NA nivou ultimativne istine nema razlike izmedju licnog i kolektivnog ega - sve dok to ne razumemo cinice nam se kako dobijamo "ispite" i zadatke od neke vishe sile - u sustini zadaci su samo nacin kako d spoznamo sve iluzije kojima smo izgradili svet oko sebe. Svaki kamen ovog iluzornog sveta mora da padne pre nego sto ugledamo svetlost istine - ni zrno peska ne sme da ostane jedno na drugome. Jedino tako je moguce da shvatimo sustinu istine i samih sebe.

Najkrace moguce receno.

Citam o Simonu Magu na en wikipedii, ima jos mnogo toga nepoznatog o njemu, sigurno je covek imao svoje metode kojima je postigao okultnu moc i mozda negde zapisao ali to znanje je crkva zabranila iz dobrih namera jel... da bi ljudi vise verovali u nju i u ono sto ona propoveda o Bogu nego mozda udaljiti se prema mracnoj strani. Mac sa dve ostrice u svakom slucaju, kako za koga, za nekoga mozda vecu pa i potpunu samospoznaju. No i da je istinita ta prica, sumnjam da je otkrio neki drugi laksi metod od do sada poznatih.