U Srbiji svake godine ostane neobrađeno oko 600.000 hektara zemlje, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Ako bi se na toj površini posejala pšenica, za godinu dana bi moglo da se požanje 1,2 miliona tona žita i zaradi 25,6 milijardi dinara.

Da bi zemlja bila potpuno iskorišćena, potrebno je obezbediti sisteme za navodnjavanje, povećati subvencije, ali i oživeti sela, poručuju poznavaoci.

Srbija danas ima na raspolaganju 5,1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je obradivo 4,2 miliona hektara. Tako na svakog stanovnika Srbije dolazi oko 0,5 hektara obradivih površina. Znatno više nego u Holandiji, koja u poljoprivredi ostvaruje 60 milijardi dolara.

 Najviše zapuštenih oranica je u pograničnim delovima Srbije sa Rumunijom i Bugarskom, zatim prema Kosovu, u okolini Kuršumlije i Pirota, ali i u oblasti Deliblatske peščare. Takva je jedna njiva u okoline Bele Crkve nedaleko od granice sa Rumunijom. Ratari iz tog kraja ogorčeni su što se na toj njivi ne zeleni pšenica, nije nikao suncokret, ili se ne žuti uljana repica. Umesto useva, raste korov. Da je bar lekovit, kažu, bilo bi neke vajde i koristi.

- Čak 1.200 sela iz pograničnih krajeva su pusta. U Srbiji ima 4.600 sela, a da svako četvrto nestane. Da smo na ovom neobrađenom zemljištu posejali pšenicu i da je rodilo barem dve tone po hektaru imali bismo još 1,2 miliona tona žita. Od zemlje koja se ne obrađuje Srbija ima samo štetu - kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije.


 Neobrađena zemlja u Srbiji nije mnogo plodna, ali poznavaoci tvrde da nije za bacanje i da bi na njoj mogle da uspevaju sve poljoprivredne kulture. Problem je što ove oranice nemaju sistem za navodnjavanje, ali i to što je reč o malim parcelama. Prosečna parcela u Srbiji ima tri hektara, koliko je dovoljno za gajenje ruža, ne i pšenice.


 - Tako se jednom Miškoviću, Matijeviću ili Kostiću ne isplati, a nije ni praktično da ide od kuće do kuće i da spaja manje parcele u veću - kaže Gulan. U Bujanovcu, recimo, ima 1.700 registrovanih poljoprivrednika, ali većina na sitnim parcelama proizvodi uglavnom za svoje potrebe.


 Poljoprivreda je jedina privredna grana koja u razmeni sa svetom ostvaruje suficit. Prošle godine, agrarni izvoz Srbije je iznosio 2,4 milijarde dolara, ostvaren je suficit od oko 1,3 milijarde. Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da je svaki posejani hektar bilo koje kulture važan, i da bi svaki znatno povećao poljoprivrednu proizvodnju.

- Ne samo da imamo mnogo neobrađenog zemljišta nego je ta zemlja čista, i mogli bismo da uzgajamo bilo šta od ratarskih proizvoda. A velika je šteta da svaki hektar ne bude obrađen, jer je to gubljenje silnog novca.

Postoje i parcele koje nisu dugo obrađivane, a tu se sade kulture koje ne zahtevaju ozbiljniju obradu, kao što su pšenica, leguminoze, deteline, lucerka - objašnjava Cvijanović i dodaje da neobrađene zemlje ima u svim područjima Srbije.


 Petar Matijević, vlasnik Industrija mesa „Matijević“, kaže da se u Srbiji isplati sejati i raditi.


 - Nema dobrog i neiskorišćenog zemljišta u Srbiji. Ali da se na ovom iskorišćenom radi kako treba, prinos bi bio i duplo veći. Zemlju treba navodnjavati i odvodnjavati, da se pročiste ćuprije na njivama i da se očiste kanali - priča Matijević. On kaže da u vlasništvu ima oko 25.000 hektara zemlje, a kupovao bi i još ako bi imao novca ili bar povoljan kredit.


 Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da je nekoliko razloga što je velika površina neobrađena.

- Treba da se ulaže, ali jedini način da se motiviše neko ko poseduje zemlju jeste dobit. Prethodne sezone u vreme setve cena nije bila predvidiva, a nisu korišćeni ni instrumenti Direkcije za robne rezerve kako bi se zaštititi poljoprivrednici. Ove godine je Direkcija reagovala adekvatno i omogućila im da nemaju gubitak - kaže Bugarin.


 Veći budžet za poljoprivredu je, kako kaže, dobar signal, ali je i dalje nedovoljan u odnosu na potrebe i kapacitete agrara.


 - Proizvođači moraju tehnički i tehnološki bolje da se opreme za veći nivo konkurentnosti. Proizvodnja bi mogla da se intenzivira i ako se očisti kanalska mreža, te ako se uloži u sisteme za navodnjavanje - navodi naš sagovornik i dodaje da sektor poljoprivrede svake godine beleži suficit od 1,3 do 1,7 milijardi dolara.

---

Vlada predlaže udruživanje
 Da bi se motivisali vlasnici da ne napuštaju svoju zemlju, Ministarstvo poljoprivrede ponudilo je nekoliko mera za finansiranje korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
 S obzirom na to da je usitnjen posed jedan od osnovnih uzroka neobrađivanja zemljišta, preporučena je komasacija, odnosno dobrovoljno grupisanje zemljišta. Država je vlasnicima ponudila i sredstva za privođenje zemljišta kulturi, odnosno ponovnu kultivaciju napuštenog zemljišta.
 Vlada Srbije će do kraja januara doneti odluku o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje. Budžet za ovu godinu biće veći za 50 odsto nego lane, a subvencije za trećinu.

---

Blic

 

него...како се нико не пита зашто толико земљиште није обрађено?
зато што би трошкови машина,семена,ђубрива,банки, (рад пољопривредника се одавно и не рачуна) били око 30 милијарди динара

тако да...ко год мисли да је спреман од ове господе нека засуче рукаве и правац са трактором у те необрађене њиове и нека заради
ја сам експериментисао доста година и одлучио сам да ми је ипак боље да више не улазим у њиву...ево,сад ће две године и још нисам крепао од глади

Kako ove novine lupaju gluposti 

pa da... u Srbiji tece med u potoci,svi imaju posao i dobre plate...Zelezara u Smederevu radi nikad bolje i nema gubitke.. deca uzivaju puni im stomaci i dzepovi sa novcem za dve nedelje postajemo clanica EU ... nikad bolje nismo ziveli 

mozete da polemisete i da pricate sta hocete...meni je extra samo sto ne pocnem da ujedam sve redom ..ne radim trenutno nigde,racune nemam odakle da placam.. uzivancija.. nije ni cudo sto su mi zivci popustili i sto pijem antidepresive... gde da nadjes posao u ovom ludom vremenu,a muska sponzorusa nisam...cak i babe vise ne daju pare kad se odradi "poso" kao nekada sto su znale da daju (pricali mi ljudi) ..... tuga.. da sve poskupi,a pojeftine one stvari ... 

Nisu lupili da se Kursumlijski kraj ne obradjuje, medjutim ima vise razloga zasto.  Prvi i najosnovniji je bezbednosni, jedan deo je planinski pa je i malo teze za obradjivati.
Inace slozio bih se sa Mrgecom da se tesko moze zaraditi od poljoprivrede barem ovamo juznije. Prvi razlog je sto nemas puno zemlje na raspolaganju, a i ono sto imas je tesko za obradjivati jer zemlja nije toliko kvalitetna.

NIsam mislila na opste stanje u zemlji nego na zemlju i zasto se ne obbradjuje. Koliko je novaca za o potrebno a seljak nema taj novac. Na to sam mislila.
Verujem da ti je tesko, kao i svakome ovde ko nema ili ima posao pa nije u mogucnosti da ima za osovno.

Da, kao prvo ne moze se izgubiti neshto shto se nije isprva zaradilo. Naslov treba da bude ,,zashto se ne zaradjuje vishe?''

Sa tom polemikom gubimo neshto shto mozemo da imamo, moze se takodje reci da gubimo shto nismo vladari ove planete.

A novine bi pisale i o migracijama bubashvaba, samo neshto da pishu.

"A Japan mala zemlja ,mali ljudi ,rade 16 sati dnevno, a pojedu samo saku pirinca za ceo dan ,a nedeljom i praznicima parce zive ribe i fajronat"
http://www.justsomelyrics.com/1922627/ATHEIST-RAP-Rec-Dve-o-Biznisu-Lyrics

Evo i audio kompletna varijanta

Rad je najmanji problem...problem je korist od tog rada....