Za vašu informaciju on "Jeti" naziva Mrgeca 

О чему ти?

Perudji ga tako zove  tj.hoću da kažem da je prozivao Mrgeca...

@Mrgec
Jbga brate,Koštunica je kontrolisao vojsku tada. Istina je da su se u DOS-u ukenjali od JSO-a.

Jeti, misliš Đinđić naručio nastavak bombardovanja i Nato pakt prosuo još par hiljada bombi? Ti misliš da je to kao u kafani naručiš turu?Tp je dečije razmišljanje zaludnih kvazinacionalista .

                                                    Каква ти је ово дефиниција
                                                              јесу ли залудни или квази
                                                              или су обоје ма шта то представљало
                                                              звучи интелигентно али је 


Јеси ли читао интервју?
Ако ниси онда боље шути или размишљај као одрасла особа.Читај се:Ti misliš da je to kao u kafani naručiš turu? Права је штета што вас неколицина ........ ......... ......... ......... ...... ... ...

није прозивао мене већ јетјуа....
какве везе има војска са јсо? ти стварно немаш појма....жали боже овог времена што проведох куцајући ти онај одговор
ја сам ти навео чињенице а ти мени одговараш да се неко укењао...
значи...проучи уређење државе у том тренутку,ко кога контролише и ко је чија надлежност па онда лапрдај




узгред....јутрос на свим вестима мој омиљени цитат:

"пре седам година је убијен први демократски премијер...бла,бла..."

као прво...ђинђић није био премијер већ председник владе...нисмо ми енглеска па да постоји премијер(prime minister)

као друго....није он први демократски председник владе....сви они после 1990 су демократски изабрани

poseta Zorana Đinđića bazi JSO




ko s djavolom tikve sadi... 

 ..  Ne slazem se sa Mrgecom -      ...G . Djindjic jeste  bio prvi demokratski premijer - koji je na vlast dosao paljenjem Skupstine , rusenjem grada i pucem ....  ..  Pa sta , i Tito je na slican nacin zaseo u fotelju ....  ..

Sedam godina od ubistva Đinđića FOTOVIDEO

Beta    | 12. 03. 2010. - 08:07h   12:10h | Foto: Beta, FoNet    | Komentara: 63
Sedma godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića danas će biti obeležena polaganjem cveća na spomen ploču u dvorištu Vlade Srbije i na grob u Aleji zaslužnih građana, kao i šetnjom do Novog groblja u Beogradu.

Vence na Đinđićev grob su položili predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, supruga Ružica Djindjić sa sinom Lukom i brojni građani.
Poštu Đinđiću odali su i premijer Srbije Mirko Cvetković, fukcioneri DS-a Dragan Šutanovac i Dušan Petrović i ministri u Vladi Srbije.

Pogledajte galeriju fotografija povodom obeležavanja sedam godina od ubistva Zorana Đinđića
Cveće i vence na Đinđićev grob položila je i delegacija stranke G17 plus koju je predvodio predsednik partije Mlađan Dinkić.
Počast ubijenom premijeru odali su i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, potpredsednica parlamenta Srbije Goradana Čomić, kao i članovi Đinđićeve vlade Gordana Matković, Goran Pitić, Gašo Knežević...
Pokojnom premijeru i lideru DS-a poštu je odala i omladina te stranke, koja je predhodno organizovala šetnju od Vukovog spomenika do Aleje velikana.
Poštu Đinđiću odali su i stipendisti Fonda koji nosi njegovo ime, kao i istaknute javne i kulturne ličnosti.
Liberalno demokratska stranka predvođena predsednikom stranke Čedomirom Jovanovićem krenuće u 11 časova u "Šetnju za Zorana".
U Domu sindikata biće održan i skup "Naš posao, naša vizija!" koji organizuje LDP, a na kome će govoriti izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin i predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora o pristupanju hrvatske EU Vesna Pusić.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće održano finale takmičenja "Besede Zoranu u čast" koje organizuju Demokratska stranka i Fond "Dr Zoran Đinđić".
 
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji. Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
 
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja, kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić obraćajući se poslanicima SPS-a i SRS-a koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu izmedju Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, on je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
 
Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik.
Bio je od 1945. prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda kada je izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno". Na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.
 
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe kriminalnog "zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.
 
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se  već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo
jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.
 
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

 
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvani Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, a nakon 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala. Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
 
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Ulemekov zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović), izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30  godina. Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik  BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su u bekstvu. Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima u Beogradu. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
"Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića", navela je sudija Mesarović.

Izvor: Blic

MLADI BESEDNICI DANAS GOVORE U ČAST PREMIJERA
Nedostaju energija i vizija koju je imao Đinđić FOTO

T. Spaić    | 12. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 116
Ne znamo koliko će nam vremena trebati do toga da živimo u "Đinđićevoj Srbiji", nedostaju nam energija i vizionarstvo koje je on imao, ljudima koji slede njegove ideje ne daje se dovoljno prostora…


 
Sve ove ocene mogu se čuti od mladih ljudi koji se, inspirisani idejama Zorana Đinđića, danas takmiče u besedništvu u čast ubijenog premijera. Međutim, Sanja Kljajić (20), studentkinja iz Rume, u ime svih ohrabruje: "Nismo mnogo daleko od cilja jer ima mnogo mladih kojima su Đinđićeve ideje putokaz".
 
Sedam godina od ubistva premijera Zorana Đinđića njegove ideje i životna filozofija, a pre svega potreba da se bude energičan, nadahnjuju nesmanjenom snagom mlade ljude u Srbiji. Oni se, kažu, trude da slede ono o čemu je premijer pričao i što se svim silama trudio da uradi. Danas se mladi iz cele Srbije takmiče u finalu besedništva, razvijajući Đinđićevu ideju: "Niko nije toliko dobar, kako bi mogao da bude bolji, ako se još malo potrudi".

Osam finalista takmičenja u besedništvu koje je od januara do danas organizovano širom Srbije pričaju za "Blic" da su ponosni što im je omogućeno da drugima kažu šta sada ne valja u Srbiji i da druge ohrabre da slede ideje evropske Srbije koje su naučili od Đinđića.
- Ideje Zorana Đinđića inspirišu me više od decenije i u privatnom i u poslovnom životu. One su mi podsticaj. I toliko su snažne da su nadživele premijera - smatra Toma Vukić (26), biolog iz Šapca.
Snagu tih ideja i njihovu univerzalnost nastoji da istakne u svojim besedama Jelena Arsić (21), studentkinja iz Beograda, za koju je Đinđić, kako kaže, bio pojam "energije, žara, inovativnosti".
- Rekao je: "Ako Srbija stane, ma koliko sporo bude išla, trebaće joj deset godina da se pokrene". Bio je u pravu, stali smo njegovim ubistvom i sve je mnogo sporije nego da je živ. Daleko smo od cilja, ali što smo više toga svesni, to smo mu bliže - objašnjava Jelena.

Filip Leskoroski (20), student iz Pančeva, smatra da je Srbija daleko od Đinđićeve vizije, ali da poslednjih godina uspeva da je sledi: "Nije tako loše i želim da dokažem da može bolje ako se svi malo više potrude".
- Drago mi je da živim u Srbiji koja je drugačija od one iz devedesetih, a to je Đinđićeva zasluga. Današnja Srbija nije ona za koju se zalagao jer 96 odsto ljudi kaže da osuđuje korupciju, a istovremeno 77 odsto tvrdi da bi bili spremni da daju mito da bi se zaposlili. Ta dvoličnost nije Đinđićeva Srbija, ali verujem da koračamo ka njoj - kaže Vladimir Živanović (29), sociolog iz Čačka.

Gimnazijalka iz Kraljeva Kristina Stojanović (18) ističe da je učešće u takmičenju način da doprinese tome da "Srbija ubrza svoj put ka cilju koji je Đinđić zacrtao, da malo više poradimo na svom dvorištu". Jasna Petrović (20), studentkinja iz Kragujevca, primećuje da je većina građana "pasivna, svi očekuju da će neko drugi nešto uraditi za njih".
- Glavni problem je što nema te energije koju je imao i zagovarao premijer. Ima pojedinaca i grupa koje verno prate ono što je Đinđić govorio, ali većina je pasivna. Svi zajedno kad se skupe, nema energije koju je imao samo jedan čovek - kaže Jasna.
Zbog toga što je Đinđić ubijen, gimnazijalka Ines Skoko (18) iz Kikinde smatra da je neizvesno, da se ne može proceniti koliko "će nam vremena trebati da ostvarimo Đinđićevu viziju".
 

Golubović: Ne zna se kuda idemo
Profesorka sociologije Zagorka Golubović, autorka kvalitativnog istraživanja „Politika i svakodnevni život” koje se radi od 2000. godine, kaže da su u poslednjem istraživanju koje je završeno ove godine ispitanici širom Srbije najčešće govorili: „Krenuli smo dobro, ali onoga koji je umeo i znao, nema više, ubijen je”.
- Kako odmičemo u tranziciji, nezadovoljstvo je sve veće, a ispitanici ističu da se danas ne zna kuda idemo i da je pre svega najveći problem što nema kreativnih ljudi, onih koji imaju viziju. Čak naglašavaju da mi sad idemo unazad - kaže profesorka za „Blic”.
 

Žarko Korać, potpredsednik vlade Zorana Đinđića
Srbija duguje sebi da dovrši istragu o ubistvu
- Iskreno, uvek kada pomislim na Zorana, evociram momenat dok sedimo u njegovom kabinetu. Drži cigaru koju je dobio na poklon, igra se s njom jer nije bio pušač, i kaže, uz osmeh: "Mnogi su Srbiju pokušali da reformišu. Želim da budem taj koji će tu reformu da dovrši". Kao što znate, ubijen je da se ta reforma ne bi dovršila. Oni koji taj posao dovrše, biće njegovi pravi nastavljači - kaže za "Blic" Žarko Korać, koji je bio potpredsednik u vladi Zorana Đinđića.
On ocenjuje da je, nažalost, malo ostvareno od vizije Đinđićeve Srbije. Jer, smatra da Srbiji danas nedostaju njegova hrabrost da menja i upornost da ne pravi kompromise sa onim što je uništava u njenom razvoju.
- Ali ta vizija ostaje trajna i sigurno će je Srbi jednom dostići ma koliko vremena trebalo da se ostvari - ubeđen je.
Đinđić, kako kaže, nije bio natčovek, ali bio je vredan, uporan i ono što Srbiji danas nedostaje - pun optimizma. Korać ne misli da bi sa Đinđićem Srbija bila bez problema. Ali ubeđen je da bi uz njega bila, ako ne u EU, a onda njoj mnogo bliža nego danas.
Jedno od njegovih najmučnijih osećanja je činjenica da istraga o ubistvu nije dovršena.
- Ona se mora sprovesti. To je ono što Srbija duguje samoj sebi. Neposredni izvršioci su uhapšeni i nemam nikakve sumnje da je presuda pravedna, ali dugujemo imena naredbodavaca. Zašto istrage još nema, to je pitanje za one u čijim rukama su službe bezbednosti. Oni mogu da daju inicijativu policiji i tužilaštvu da se nastavi istraga - kaže Korać.
On dodaje da će Srbija doživeti veliki šamar kada jednog dana privatna tužba porodice bude jedino što traži nastavak te istrage.
T. N. Đ.
POVEZANE VESTI:

Izvor: Blic