U 2010. godini doći će do promene načina ugovaranja i finansiranja zdravstvenih ustanova. Kada se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, stvoriće se uslovi za bolje plaćanje onih lekara koji rade više, i obrnuto, kaže za "Blic" prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

To znači da će u narednoj godini lekari biti plaćeni po učinku i to će biti ozbiljan posao tokom cele godine.

Koje su to još novine koje se mogu očekivati sledeće godine?

- Ono što će obeležiti 2010. godinu biće početak radova u kliničkim centrima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Godina će biti teška jer su sredstva limitirana, manja nego što su bila. Investiranja u zgrade i mašine sigurno će biti manja. To ćemo nadomestiti delom iz kredita. S druge strane, taj nedostatak novca pokušaćemo da nadoknadimo tako što ćemo početkom godine započeti sa velikim projektima raspisivanja konkursa za partnerstvo državnog i privatnog sektora.

Na šta konkretno mislite?

- Razmišljamo o nekim tehnologijama koje su neophodne, na primer - Kliničkom centru Srbije. Otvorili smo PET centar, ali proizvodnja izotopa je velika investicija. Tu moramo da razmišljamo o partnerstvu sa privatnim sektorom.

šta je sve urađeno ove godine u zdravstvu?

- Doneto je pet novih zakona (transplantacija, transfuzija, vantelesna oplodnja, javno zdravlje). Usvojen je plan razvoja zdravstvenog sistema, i to je bio ogroman posao. Nacionalni program Srbije protiv raka, početak skrininga. Nekoliko hiljada žena pregledano je širom Srbije digitalnim mobilnim mamografima. To je takođe bio ogroman posao.

Ministarstvo zdravlja već treću godinu ima budžet koji je programski. Mali broj ministarstava ima takav budžet. Mi moramo unapred da isplaniramo budžet koji je precizno pravljen i da se trudimo da ga realizujemo.

Da li je realizovan ove godine?

- Od 2002. godine održan je jedan ritam koji podrazumeva da je i u 2009. godine realizacija budžeta 95 odsto. Ono što je planirano, to je i urađeno.

šta je ono što mislite da je nedovoljno dobro urađeno i na čemu u 2010. godini treba još više da se radi?

- S jedne strane to je percepcija građana da je zdravstveni sistem jedan od najkorumpiranijih u istraživanju "Medium Gallupa". I činjenica da je poljuljano poverenje građana bez obzira na sve pomake i poboljšanja. To se vidi kroz ovaj početan odziv za vakcinaciju. Mnogo mora da se radi na tome. Mislim da je korupcija i dalje društvena boljka koja razjeda i zdravstveni sistem i tu nam treba mnogo boljih rezultata.

Da li mislite da je zdravstvo korumpirano?

- Ne mislim da je toliko korumpirano kolika je percepcija. Mislim da je mnogo ozbiljnija percepcija nego što je to stvarno. Nije rađeno dokumentovano istraživanje o korupciji u zdravstvu i mi ćemo u 2010. godini to morati da uradimo, zajedno sa partnerima. Pozvaćemo Ujedinjene nacije, Svetsku zdravstvenu organizaciju, kao i "Transparentnost internešenel", i da osmislimo na koji način možemo da doprinesemo da se više uradi na tom polju.

Zašto ne izvozimo naše zdravstvene usluge. U Hrvatskoj su stomatološke usluge jeftinije nego u Evropi. Ista je situacija i kod nas. Međutim, oni promovišu svoje usluge u inostranstvu?

- To je pitanje za Komoru i udruženja koji treba da promovišu usluge svojih ustanova. Mi smo učinili mnogo u ovom slučaju na izvoz usluga, tako što smo definisali dopunski rad. Mi izvozimo usluge u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Operišemo ljude u Beogradu na način koji je regulisan propisima, a da to ne šteti ljudima koji se leče ovde i imaju zdravstveno osiguranje.

Ali dopunski rad nije zaživeo u svim ustanovama. Zašto?

- Tu treba mnogo više da se radi. Ne postoji nijedna ustanova koja je Ministarstvu zdravlja podnela molbu da radi dopunski i da joj mi nismo dali pozitivan odgovor. Od 300 ustanova 120 je dobilo dozvolu za obavljanje dopunskog rada (zahtev su podnele 124). Tokom šest meseci izdato je fiskalnih računa u zdravstvenim ustanovama za 2,4 milijarde dinara. Polovinu tog novca dobiće oni koji su stvarno radili, u skladu sa zakonom. U narednoj godini još više će zaživeti dopunski rad.

Najvažnije je podići svest građana

Da li ste zadovoljni nacionalnim programom Srbije protiv raka?

- Urađeno je mnogo toga. Podignuta je svest građana. Kontrola malignih bolesti je ozbiljan izazov koji će zahtevati više godina aktivnosti. Nije to samo kupovina opreme za bolnice već je to i svest o značaju sekundarne prevencije i skrining programa. Mislim da, za početak, skriningom dojke možemo da budemo zadovoljni, jer je nekoliko hiljada žena pregledano širom Srbije, što ranije nije bio slučaj. Sledeće godine nas čeka veliki posao kod tumora debelog creva. Čini mi se da kod skrininga raka grlića materice postoji nepotrebni zastoj, i to mora ići brže.

Izvor: MTS-Mondo