Грузија увећава свој војни потенцијал
http://www.vesti.ru/doc.html?id=307743
(видео снимак и цео текст)
Јужна Осетија затворила је границу са Грузијом. У току претходне године са грузијске стране било је више од 120 провокација. У Генералштабу Војске Руске Федерације кажу, да се Грузија за рат почела припремати још 2004. године. Напад су испланирали и потврдили оружјем, и све се наставља и до данашњег дана.

Южная Осетия закрыла границу с Грузией. За минувший год грузины осуществили более 120 провокаций. В Генштабе ВС РФ заявили, что Грузия к войне начала готовиться еще в 2004 году. Атаку тщательно спланировали и подкрепили оружием, поставки которого продолжаются по сей день.
Грузинска војна машинерија се активира. Она још не представља било какву озбиљну опасност, али не показује тенденцију да се заустави. "Ако се агресор наоружава, то је једино због агресије" - тврди Анатолиј Ноговицин.
Грузинская военная машина на самом деле активно восстанавливается. Пока она не представляет сколь-нибудь серьезной угрозы, но тенденция заставляет задуматься.
"Если агрессора вооружают, то только для агрессии, - утверждает Анатолий Ноговицын.

06 августа 2009 г.  20:13
Цхинвал није заборавио подвиг руских миротвораца
Цхинвал не забыл подвиг российских миротворцев
http://www.vesti.ru/videos?vid=237626&p=1&sort=1&cid=7
Москва захтева од Тбилисија да потпише споразум о непримењивању силе против Јужне Осетије и Абхазије, и позива да се престане са достављањем оружја Грузији, да се Сакашвили не би одважио на нову агресију. Прошле године као жртве агресије погинули су 162 мирна грађанина и 48 руских војника.
Москва требует от Тбилиси подписать обязательство о неприменении силы против Южной Осетии и Абхазии и призывает прекратить поставки оружия в Грузию, чтобы не спровоцировать Саакашвили на новую агрессию. В прошлом году ее жертвами стали 162 мирных жителя и 48 российских военных.

Пацаны, давайте тут поматюгаемся! 

УНАПРЕД ОДБИЈАМ ДА ИЗГУБИМ ДВА ДРАГОЦЕНА САТА СВОГ ЖИВОТА ГЛЕДАЈУЋИ ЈОШ ЈЕДНО АМЕРИЧКО СРА*Е.

Умри мушки за Грузију
Андреј Коњајев
петак, 07. август 2009.
Руски предлог сценарија за холивудски блокбастер о рату у Осетији

У уторак, 4. августа, свет је сазнао за намеру једног холивудског режисера да сними драмску причу о ратном сукобу у Јужној Осетији, који се догодио у августу 2008. године. Тај режисер је Рени Харлин[1] (Renny Harlin). Када би филм снимао, на пример, Стивен Спилберг, могла би се очекивати не баш сасвим историјски верна приповест о личној драми главног јунака, који се нашао у тешкој ситуацији. Међутим, када се овог посла прихвати човек који нам је подарио Алпинисту, нема шта се не може очекивати.
Иако се Харлин специјализовао за акционе филмове, дубоко у души, он одавно машта о озбиљној кинематографији. „Дуго сам чекао да добијем пројекат са суштином, садржајем“, изјавио је Харлин, „па чак и ако свега неколико људи види овај филм и осети његово антиратно расположење, знаћу да сам учино нешто важно, чиме се могу поносити“. Ако је веровати Харлину, рад над новим пројектом већ је започет, а снимање почиње средином септембра 2009. године. Сценарио озбиљне драме на осетинску тему режисер је, према његовим речима, добио пре само две недеље.

Ми нисмо читали сценарио по коме ће Харлин радити. Природно, његови детаљи држе се у тајности, али је извесно толико да ће главни јунак бити новинар. Међутим, нисмо могли да се уздржимо од помисли да је ће се рад холивудског режисера сигурно одразити на материјал, изузетно далек од просечног америчког гледаоца. Све што ћете даље прочитати је плод наше маште, сви догађаји и личности су измишљени, а свака сличност – случајна.

Главни јунак

Јунак будућег филма, Стив (ради удобности, зваћемо га тако; а за његову улогу, према нашем мишљењу, идеалан би био Брус Вилис), ветеран је многобројних сукоба и човек кога живот није мазио. За време рата у Персијском заливу, он и његов одред упали су у заседу муџахедина (или кинеских плаћеника). Тада је погинуо Стивов најбољи друг (Метју Меконахи), штитећи га својим сопственим телом од метка из снајпера.

После рата, живот главног јунака никако није могао да се врати у колосек. Вративши се кући, затекао је празан дом: његова жена (Наоми Вотс), покупивши ћерку (Дакота Фенинг), преудала се за изванредно успешног адвоката (Колин Фирт). Стив одлучује да се окрене занимању из младости: испоставља се да је, док је још ишао у школу, будући специјалац маштао о томе да постане новинар. Запошљава се на локалној ТВ станици, али због преке нарави управа не воли Стива и не допушта му да ради озбиљне репортаже о политици. У слободно време, усамљени главни јунак воли да попије. Депресивну бесмисленост његовог живота потискују само редовни сусрети са ћерком (после развода, Стив је добио право да се два пута месечно виђа са дететом преко викенда).

Тада, међутим, управа одлучи да га пошаље у далеку Грузију (Georgia, not the American state), како би припремио материјал о раду америчких мисионара, који се у региону који се граничи са Осетијом (Ossetia) баве ширењем добра и дељењем брошура. Стиву на грбачу товаре камермана по имену Боб (Кристијан Бејл), који нашем јунаку и није баш по вољи. Када они дођу у Грузију да сниме безазлену репортажу, почиње оружани сукоб у Осетији.

Ратна дејства

Прво руски стратешки бомбардери крстарећим ракетама туку по грузијским селима и градовима, пљушти напалм и тутње артиљеријски плотуни. За то време Стив и Боб погурени претрчавају улице, снимајући све што се догађа како би Западни свет сазнао о злоделима Кремља на територији мале, али поносне државе.

Сакривајући се од бомбардовања у једном од села, где су радили мисионари, Стив се упознаје са локалном девојком по имену Тамара (Кира Најтли). Пре рата, девојка је помагала Американцима у ширењу добра и помало разуме енглески. Под звиждањем руских метака и гелера од руског шрапнела, између Тамаре и Стива јавља се искра дубоког односа.

Следи, природно, љубавна сцена са тутњавом бомби у позадини. Млађим од 18 година се не препоручује.

Након тога, Тамара приповеда своме драгом како се мала, али поносита Грузија мучи да изгради демократију и како јој у томе смета грозна, суседна Русија. Љубав према грузијској девојци буди у Стиву давно заборављено осећање дужности и он схвата да, као прави Американац, има обавезу да се умеша. Јесте, то није његов рат, а битка се бије за оно највредније, за Демократију. Па, помало и за љубав. Боб неуспешно покушава да одговори Стива, говорећи о дужности новинара и обавези немешања, али брзо схвата да ништа не може урадити.

Стивов рат

Истовремено, започиње копнени напад на територију Грузије. Руска казнена експедиција у кацигама, које дискретно подсећају на кациге СС батаљона (а разликују се утолико што, уместо две муње, на странама имају црвене звезде), започиње беспоштедно чишћење територије. Стив одлучује да прихвати борбу са Русима. Али Боб то не жели, и изјављује како намерава да се сам пробије негде где имају топао туш, интернет и америчку амбасаду.

Боб напушта село и одмах га спопадају руски војници са лицима попут Урук Хаја из Господара прстенова. За то време, Стив довршава обуку грузијских сељака у коришћењу оружја. Сељаци брзо усвајају научено и до вечери су спремни за борбу са Русима.

Пада ноћ и под окриљем таме елитни руски специјалци прелазе преко реке (одмах поред села је река) и нападају на село (зато што, прво, елитни руски специјалци своје злочине увек извршавају по ноћи; друго, у мраку се ратна дејства снимају јефтиније и упечатљивије – експлозије граната и светлећи меци са каматом надокнађују недостатак скупе екипе професионалних каскадера; и треће, борба у по' бела дана ће тек да уследи). Замеће се жестока битка и, предвођени Стивом, Грузини специјалцима наносе осетне губитке, одбацујући их од својих кућних прагова.

Али ујутру долази да преговара Главни Специјалац по имену Иван (Џејми Фокс) са флотским еполетама и брадом. На грозном енглеском Иван саопштава да они држе Боба и, ако хоће да га спасе, Стив мора да се преда. Иван (или, како он себе зове, Ајван) даје Стиву два сата да размисли.

Овде наступа Неочекивани Драмски Обрт приче (нисте ваљда заборавили озбиљну кинематографију?). Уместо да голим рукама удави Ивана, Стив се замисли. У души главног јунака, током читава два и по минута, одиграва се права шекспировска трагедија. Шта да се ради? Да се спаси Боб и са себе сперу грешке прошлости и смрт друга у Персијском заливу? Или да се помисли на демократију, на Тамару, мисионаре, које ће, разуме се, Руси побити чим освоје село?

Флешбекови. Много флешбекова.

Када истекне задати рок, Стив се предаје, ослобађа Боба и одлази. Али подмукли Руси на њихов пут постављају снајперисту (Џад Лоу). Будни Боб успева да га примети и да свог друга заклони властитим телом. Чује се пуцањ, а Боб пада погођен метком у срце. Стив хвата камен и са растојања од 800 метара убија непријатеља. Умирући на Стивовим рукама, Боб говори (превод на српски Н.Т.): „Стив, сада ми је све јасно... Не падај духом, моја смрт није узалудна... Иди... Спаси село, јер данас смо сви ми Грузини... У јединству је наша снага... Иди, потребан си нашима... Брате...“

Стив се враћа тачно на време, како би победио Русе, од којих последњи на ногама остаје Главни Специјалац Иван. Пошто су остали без метака, Стив и Иван се бију прса у прса. На крају Стив диже Ивана изнад главе, баца га у аутомобил, везује за волан, и уз речи „асталависта, бич“ баца ауто у клисуру (поред села се, осим реке, налази и клисура). Аутомобил пада и експлодира.

Залазак сунца. Руси се повлаче. Напорима међународне заједнице ратна дејства су се прекинула. Стив грли Тамару и показује јој фотографију ћерке, која се згужвала током борбе са Иваном. Пре одјаве, глас са екрана саопштава о губицима на обе стране и другим антиратним детаљима. Одјава. Крај.

Поговор

Разуме се, овим не претендујемо на улогу пророка. Можда се са новим филмом Харлина догоди исто што и са Манерхајмом и он просто остане без новца за снимање. Ако, међутим, знаменити режисер одлучи да позајми нешто из горњег сценарија, молимо за удео у заради на биоскопским касама. Она је, ипак, загарантована.

превео са руског Никола Танасић


--------------------------------------------------------------------------------

[1] Рени Харлин се прославио својим акционим филмовима. Међу његове најпознатије радове спадају Страва у Улици брестова 4 (1988), Умри мушки 2 (1990) и Алпиниста (1993). Последњи Харлинов пројекат, филм Манерхајм, посвећен животу финског генерала и државника Карла Манерхајма, замрзнут је због недостатка средстава.

xe,xe .... koja komeNdija  .

Bas sam zadovoljan kako je nepobediva ruska armija malim prstom razbila NATO Gruzijsku armadu  .

p.s. najdrazi su mi bili kadrovi mrtvih instruktora iz Amerike , Litvanije , Poljske  Izraela, Ukrajine .. i slicne bagre ...  .

Леонтьев: США участвовали в войне 08.08.08
13:08 / 07.08.2009
http://www.dni.ru/polit/2009/8/7/172294.html
Михаил Леонтьев. Фото: Дни.Ру/Александр Шапунов

У време догађаја 8. августа 2008. године у Јужној Осетији, САД су непосредно учествовале у оружаном конфликту на Кавказу, сматра познати руски политиколог Евгениј Леонтјев.
Во время событий 8 августа 2008 года в Южной Осетии Соединенные Штаты Америки приняли непосредственное участие в вооруженном конфликте на Кавказе, считает известный российский политолог Евгений Леонтьев. Итогом пятидневной войны стало де-факто признание миром протектората России над Южной Осетией и Абхазией, а Россия тем самым признала протекторат США над Грузией.

Неоспоримым фактом является то, что и в Южной Осетии, и в Абхазии был межнациональный конфликт с Грузией, заявил он в интервью интернет-телеканалу Russia.Ru. Россия же стала гарантом неразрешения конфликтных ситуаций в республиках насильственным путем - "путем, по сути, геноцида того или иного народа". "Мы предупреждали Грузию неоднократно, что не сможем допустить насильственного решения вопроса. Мы не хотим в это ввязываться. Предупреждали мы не только Грузию. Предупреждали и США, которые являются, по сути, хозяевами Грузии, поскольку решения относительно политики Грузии принимаются в Вашингтоне", - заявил политолог.

США, по сути, являются хозяевами Грузии – поскольку решения относительно политики Грузии принимаются в Вашингтоне»
По его мнению, всю грузинскую армию вооружали и обучали под американским руководством. Операцию разрабатывали израильские офицеры и генералы, а сама подготовка ко вторжению на соседнюю территорию продолжалась значительное время. "Грузинская армия пользовалась всем комплексом разведывательных данных, спутников, в том числе и наведения, но у Грузии нет спутниковой системы.
Американци су били непосредни учесници тог конфликта, његови организатори и руководиоци, и ми смо ратовали са американцима, а не са грузинима - уверен је Леонтјев.
На самом деле американцы были непосредственными участниками этого конфликта, его организаторами и руководителями, и воевали мы с американцами, а не с грузинами", - уверен Леонтьев.

slazem se.

8.8.2009/
Глобална Осетиjа
http://www.srpska.ru/article.php?nid=9246
Рат у Јужној Осетији је само још једна потврда историјске истине, да оно што се дешава Србији ће се десити или дешава у Русији и /или обрнуто. Методи и учесници српске трагедије су готово истоветни овом уводу у руско-амерички рат. Глобални поробљивач у намери да подјарми свет осим војне силе користи и иницира супротности, да би измрвио постојеће државе, што ће САД омогућити да их тако уситњене са мањим војним, људским и економским ресурсима лакше поробе и покоре. У процесу дезинтегрисања држава, осим војне силе Американци користе најчешће комбинацију више метода које изазивају поделе унутар суверених држава до њихове потпуне дезинтеграције. Методи прљавог рата који се користе су:

- Подела по административним границама (распад СССР и СФРЈ, отцепљење Косова и Метохије);
- Подела по верској основи (муслиманска федерација у Босни, Косово и Метохија у Србији, подела православне цркве у Украјини на три дела);
- Подела на богате и сиромашне регионе ( Војводина и Србија, нафтом богате провинције у Боливији);
- Подела по припадности одређеним партијама тојест на оне које финасирају САД и остале (ДС,ЛДП и њима сличне у Србији).

Као што се може видети у Војводини је на делу комбинација свих ових метода, а у осталим неколико њих, па је тиме и Војводина следећи део Србије који је најближи отцепљењу.

Јасно је да се напад Грузије на Јужну Осетију десио јер су Грузијце напујдали Американци и да има неколико циљева. Први циљ је стварање кризног жаришта, по постојећим државним границама ван Русије, али фактички у Русији. Пошто је решила проблем Чеченије, Русија је тиме решила главни унутрашње политички проблем, па су јој САД овим ратом наметнуле нови. После мучког напада на руске трупе, нападнут је и главни град Осетије. Американци позивају „све зараћене стране да обуставе борбе“ али ништа не предузимају да приморају председника Грузије кога су они поставили на то место, да повуче трупе. Оне напротив појачавају нападе. (Подсећа ли ово на ситуацију у СФРЈ, поготова Хрватску и Босну, а потом Србију и Косово)?

На покушај САД да Грузију уведе у НАТО, Русија је одговорила укидањем санкција отцепљеним деловима Грузије и намером да успостави специјалне везе са овим територијама на којима значајан део становништва чине Руси. Да би спречили успостављање тих веза и касније мирно присаједињење Русији, које су становници Осетије и Абхазије тражили позивајући се на пример Косова, САД су започеле овај рат, што је други разлог. Још једна историјска веза Србије и Русије је и то што у рату против њих Американци користе народе истог – кавкаског порекла - Чечене, Грузине, Албанце.

Трећи разлог је намера Американаца да Русе увуче у сукобе на целој територији Грузије и тако им мамећи их у ту клопку приреди оне невоље које они имају у Ираку и Авганистану, плус медијску хајку због напада на територију суверене државе.

Четврти разлог је да стварањем још једне кризе у свету Американци себе избаве из кризе.

Пети и најважнији разлог је да се на основу реакције Русије у овом случају, припреми стратегија и тактика за употребу територије Украјине као одскочне даске за напад на Русију ( у Украјини већ делују поделе по основу верске припадности – подела православаца, покушај унијаћења од стране католичке цркве, националне припадности – Украјинци и Руси , партијске припадности – проамеричке самим тим и анационалне партије и националне односно антиглобалистичке при чему је однос снага у парламенту готово пола пола , баш као и у Србији).

Русија има само један прави одговор: Брзо и ефикасно протерати Грузине из Јужне Осетије и припојити Абхазију и Јужну Осетију. Тиме би спречила медијски линч на Западу, долазак „добронамерних“ страних посматрача и мисија (сетимо се улоге Вилијама Вокера на КиМ). Оно што је уствари најважније послала би јасну поруку и показала би шта чека остале државе у којима по распаду СССР Руси живе као национална мањина, а под окриљем су НАТО, односно да непријатељским актом према тамошњим Русима ризикују да у најмању руку остану без дела државе. Ово би уједно била и порука Американцима да ће се сваки покушај дестабилизације Русије завршити увећањем њене територије.

Какав одговор осим војног у оваквом развоју ситуације имају САД (и то само САД и вероватно уз њих једино Велика Британија, пошто остале чланице НАТО неће смети да улазе у сукоб са Русијом), коме тако окрњени НАТО неће прибећи јер ризикује како уништење овог савеза тако и држава које га чине (већина чланица НАТО је у непосредној близини Русије). Треба имати у виду да би уз Русију биле и Кина и Индија (Шангајска иницијатива која предвиђа војну помоћ у случају опасности по неку од чланица) и значајан број држава у свету које су сите Американаца. Такође се треба присетити да је приликом напада на Србију НАТО једва постигао јединство и то у условима апсолутне војне премоћи и из тога извући закључак какво би то јединство било када би снаге као у овом следу догађаја биле макар подједнаке.

Економске санкције су беспредметне када добар део Европе зависи од руског гаса, а руско тржиште је у сваком погледу једно од најпримамљивијих за инвестирање и остваривање профита. Уз то биле би без ефекта пошто Русија има довољно природних, финансијских и људских ресурса да те санкције не осети.

Дипломатске санкције које су сада на снази за Абхазију и Јужну Осетију пошто нису међународно признате, престале би да важе јер би ове државе постале део Русије која је међународно призната држава. У том случају САД/ЕУ преостаје само да не признају Русију (прекид дипломатских односа) са свим последицама по њих, јер Русија може одговорити контра мерама од којих би најболније биле економске. Ни по питању признавања Косова ЕУ нема јединствени став, а у овом случају би била још више подељена.

„Милосрдни Анђео 2“ већ је однео животе две хиљаде цивилних жртава и протерао тридесет хиљада. Треба му поломити крила док се не размаше. Једна сила може увећати своју моћ само ако је друга изгуби. У овом одмеравању снага Русија има предност домаћег терена.

Као што је рат у СФРЈ био увод у цепање Србије и Срба тако и рат у Јужној Осетији може бити увод у цепање Русије и Руса, ако Русија поучена српским искуством не реагује адекватно и правовремено.

А све је почело признавањем независности Косова, или то беше 1939, или још раније - 1914.

Љубиша Спасојевић



07 августа 2009 г. 01:55
Южная Осетия: военные будни журналистов

Год назад грузинская армия практически полностью разрушила югоосетинскую столицу и уничтожив более полутора сотен ее жителей. Сейчас журналисты цхинвальской телестудии готовят к эфиру фильм о событиях той войны.
Южная Осетия: военные будни журналистов
http://www.vesti.ru/videos?vid=237645&p=1&sort=1&sub_sort=0&cid=9

Pa naravno da ce Osetija i Abhazija uci u sastav Rusije . 

А нешто касније ћемо и ми.