Humor je perceptivni proces dok je smeh oblik ponašanja, odgovor na humor. Ovo ponašanje stvara predvidljive fiziološke promene u telu. Kao i nakon drugih oblika vežbanja, vidimo dva stepena odgovora tela: fazu uzbuđenja kada se fiziološki parametri povećavaju i fazu popuštanja kada se vraćaju na stanje u mirovanju ili još niže. Za vreme jakog smeha koji duže traje, povećava se frekvencija srca, ponekad i iznad 120 otkucaja u minutu; normalni uzorak disanja postaje haotičan: frekvencija i dubina disanja se povećavaju, a rezidualni volumen se smanjuje. Kašljanje i štucanje često nastaju zbog iritacije freničnog živca ili pomakom mišićnih hvatišta, što pomaže čišćenju respiratornog sistema.
     S druge strane, zasićenje kiseonikom u perifernoj krvi ne menja se značajno tokom povećane ventilacije koja se pojavljuje tokom smeha. Štaviše, stanja kao što su astma i bronhitis mogu se provocirati jakim smehom. Protok u perifernim krvnim žilama se povećava zbog vazodilatacije. Brojne mišićne grupe su aktivne tokom smejanja - dijafragma, trbušni, međurebarni i mišići lica, a povremeno i mišići ruku, nogu i leđa. Otkriveno je da je utrošak energije u nekoliko minuta smeha jednak utrošku za vreme 10 minuta vežbanja na spravi za veslanje ili 15 minuta na sobnom biciklu.
Neka od najuzbudljivijih istraživanja koja proučavaju potencijal mogućnosti lečenja smehom su sa područja psiho-neuro-imunologije (ovo se područje još naziva i neuroendokrinologija ili neuroimunologija). Psihoneuroimunologija je područje istraživanja gde se istražuje povezanost između nervnog sistema (centar za razmišljanje, pamćenje i emocije), endokrini sistema  (proučavanje izlučivanja hormona) i imunološki sistema (mehanizmi obrane tijela).

Istraživanja o smehu
 

     Istraživanja pokazuju da je nivo serumskog kortizola i adrenalina smanjena nakon smejanja. Kortizol i adrenalin se inače povećavaju tokom odgovora na stres.
Hormoni stresa potiskuju imunološki sistem, povećavaju broj trombocita (što može dovesti do začepljenja arterija) i povećavaju krvni pritisak . Zbog toga su naučnici zaključili da se smanjenjem rnivoa ova dva hormona može poništiti potiskivanje imunološkog odgovora, smanjiti začepljenje arterija i visoki krvni pritisak. Drugi su naučnici nici pokazali da veseli smeh povećava spontano stvaranje limfocita i aktivnost NK (natural killer) stanica. NK stanice su tip limfocita koje ubijaju tumorske stanice. Nivo gama-interferona, proteina aktivnog u borbi protiv bolesti, takođe se povećava.
Dalje  studije su  pokazale kako je sekretorni imunoglobulin A, koji predstavlja prvu liniju obrane od ulaska mikroorganizama u respiratorni sistem, niži tokom dana kada smo negativno raspoloženi, a viši u danima pozitivnog raspoloženja. Pretpostavlja se da se endorfini, tvari koje sprečavaju bol, otpuštaju tokom epizoda smeha.
Istraživanja na području psiho-neuro-imunologije nastavljaju dokazivati kako su um (emocije) i telo (imunološki sistem) usko povezani. Pozitivne emocije izgleda potiču imunološki odgovor dok ga negativne potiskuju.
Sve ove prednosti smeha potvrđene su različitim eksperimentima koje rade brojni naučnici, gde se pacijenti "izlažu" smehu (npr. smešnim filmovima, šalama) i nakon toga se njihova fiziologija upoređuje s normalnim nalazom.
Mora se imati na umu, pritom, kako je svaki pacijent jedinstven slučaj i da nema garancije da će svaki pokušaj biti uspešan, jednostavno zato jer je doživljavanje humora vrlo subjektivno.

Smeh leči!
 
     Kako bilo, iako smeh sam ne može izlečiti bolesti kao što je rak, još uvek može pomoći.
Lekari koji koriste terapiju smehom za bolesnike u završnoj fazi bolesti otkrili su da ovi mnogo  bolje podnose bol, verojatno zbog svih navedenih razloga. Sigmund Freud, utemeljitelj psihoanalize, također je prepoznao oslobađajući učinak koji ima humor. Na humor je gledao kao na jedan od najboljih odbrana čovečanstva od patnji. Vrlo je zanimljivo primetiti kako mnoge zdravstvene klinike prepoznaju pozitivan učinak koji terapija smehom ima na bolesnike te je uistinu i primenjuju. Npr. cirkus "The Big Apple Circus" iz New Yorka šalje kllovnove u bolnice od 1986., većinom na dečija odeljenja. U SAD postoji udruženje nazvano Američko udruženje za terapijski humor "American Association for Therapeutic Humour", koje čine lekarii, medicinske sestre, psihijatri i ostali, a udruženje se bavi promocijom ovog oblika lečenja.
Svakako treba napomenuti kako dugotrajni učinci lečenja smehom nisu još dobro dokumentovani. Ne postoji dugoročna naučna statistika o ovoj temi. Ali, zbog navedenih razloga, izgledno je kako dobar smisao za humor može biti veoma važan u lečenju od bolesti, a takođe i u uživanju u životu. Zato, uvijek čuvajte punu šaku smeha u svojim džepovima i vidite li nekog bez osmeha, dajte mu jedan svoj!


Izvori:
1 - Lefcourt, H., Humour and Life Stress. New York NY: Springer-Verlag, 1986.
2 - Lefcourt, H., Humour and Immune system functioning. International Journal of Humour Research, Vol 3, No. 3, 1990
3 - McGhee, P., (ed), The Handbook of Humour Research, Vol. I.&II. New York NY. Spinger-Verlag. 1983.
4 - Moody, R., Laugh After Laugh. Jacksonville, FL: Headwaters Press. 1998.
5 - Klein, A., Healing Power of Humour. Los Angeles, CA: Tarcher. 1989.