Evo odgovorila ti je
 

i shta sad ,hocesh da kazesh da ti se nijedna devojka nije svidela zbog njenih oblina ,iako nisi ni rech progovorio sa njom joco ,veliki si licemer ,kao i svi hriscani . ja pretpostavljam da ti ,kao i mnogi popovi,vodish prilichno "greshan" zivot - dok ostalom narodu propovedash post ...

Da vodim gresan zivot....

Da.

Ljudi su izmislili da je preljuba greh, a to je jedna sasvim prirodna pojava.Covek je tako stvoren da bi greh cinio.Greh je ljudska izmisljotina.

Preljub doista jest grijeh ako se gleda izvan konteksta ljubavi.
Grijeh je u smislu nepoštivanja prihvaćenih kodeksa ponašanja spram stalnog partnera.
Međutim, čovjek pretendira da bude biće ljubav.
Barem tako kaže.
Za ljubav, kao što znamo, ne postoje ograničenja i nikakvi kodeksi koji bi svodili njenu bezgraničnost u strogo određene okvire.
Kakva bi to bila ljubav kad bi joj odredili granice djelovanja?
Zar bi ljubav fiksirana u egoističke okove bila doista prava ljubav?

LJubav je jedina stvar koja se umnožava kada se dijeli.
Sve što poduzimaš iz ljubavi je ispravno.
Ako istinski lljubiš, nitko ti ne može ništa.
Sve ostalo su floskule egoistčikih devijantnih umova.

Osim toga, priroda (Bog?) se dobro pobrinula, da čovjek kao nesavšeno biće, ne propadne  zbog mogućeg nesretnog okončanja ljubavne veze.
Instalirani su supstitucijski mehanizmi i prirodni procesi nezaustavljivo napreduju.
Zar bi zbog nekih primitivnih bigotnih izmišljotina trebao stati cijeli Svemir?

Još da dodam:
Ako jedan od partnera, u nesebičnom emaniranju ljubavi  u svoje životno okruženje, unekoliko pretjera, drugi će partner, ako doista postoji ljubavi među njima kao neka koheziona sila, svakako naći razumijevanje za nesebične darove ljubavi svog partnera spram potrebitih daroprimaca.
Dakle, radi se o razumijevanju, a ne o oprostu.
Tu se nema što oprostiti jer ljubav nema grijeha

Znači,čovek ne pravi grešku ako vara svoju ženu koja mu je verna?

Pa to bi bio zakljucak,prijasnjih postova,ali nek samo taj isti covjek,zamjeni sebe i zenu,i onda neka kaze da li je grijeh.Ako je zena vjerna,brine o muzu,djeci domu,a u isto vrijeme,njen muz,ruca njen skuhani rucak,spava sa njom u njenoj ,opranoj postelji,i prlja stan, zeninom vjernom rukom ociscen,a u glavi mu se vrzma koja kakva druga zena,kakva je to dusa,covjek moze pogledati lijepu zenu,ali ju nesmije pozeliti,e tu je nijansa,ko da i mi zene ne vidimo ljepseg muza od svog,pa ne idemo zavezanih ociju svijetom.Ali Luter je rekao ne mozes zabraniti gavranovima ljeteti oko tvoje glave,ali im mozes zabraniti ne napraviti gnjezdo na glavi.

Ako covek izabere takav nacin zivota da se ne vezuje za jednu osobu,nema preljube i sve je u redu.Ali nije u redu biti u vezi sa jednom osobom,a planirati susrete s drugom.Ne znam ko bi se mogao u toj situaciji osecati dobro?Pojede ga sopstvena savest!Znaci ipak je to greh.

Nema nikakve veze da li neko radi ili samo misli i zeli da radi - samim tim ne postoji institucija "verne" zene niti muskarca. Postoji osecaj koji te drzi da ostanes sa nekim jer znas da te taj neko razume i oseca na dubljem nivou nego neko drugi. Pored toga postoji znanje da je gledanje u tudje obline samo to- spoljasnost i da takva osoba iza svojih oblina ima svoje strahove, nesigurnosti i zelje - da iza ljuske koja truli ima dushu. Samo malomuna budala moze da menja unutrasnjost za spoljasnjost. Ali ako nema unutrasnjeg osecaja nama nikakve razlike da li si sa jednom, drugom ili trecom devojkom, da li ih varas ili ne i sta znaci varanje na prvom mestu. Najveci "greh" cinis prema sebi jer ne razumes sopstvenu dushu i ne slusas svoje srce nego svoj polni organ.

Ako se muž i žena vole,onda je ona za njega najlepša,a on za nju najlepši,ali ne po spoljašnjem izgledu nego po osećaju.Najlepše je ako tako ostane dok ih smrt ne rastavi.A da bi tako ostalo,oboje treba da budu zadovoljni u vezi.To je vernost.A ako neko od njih ne ostane na tom putu,napravio/la je grešku,a to će da vidi po tome što će loše da se oseća,jer je napravio/la grešku prema sebi.