Гувернер Народне банке Србије поручује грађанима да више да штеде и да се задужују само када је неопходно, јер су кредити „луксуз” који треба вратити

Србија је рекордер у расту плата, посебно у јавном сектору, при чему нема земље као што је наша у којој су зараде у јавном сектору веће него у приватном, каже гувернер НБС Радован Јелашић, маркирајући то као један од узрока раста потрошње, а тиме и цена. „Дежурни чувар” стабилности цена у интервју за „Политику” при том поручује грађанима да морају више да штеде и да се задужују код банака само када је неопходно, јер су кредити „луксуз” који треба вратити.

Упозорили сте да се базна инфлација, односно цене о којој бригу води НБС, повећава мимо плана. Колику инфлацију очекујете?

Базна инфлација је у овој години била планирана у распону између 4 и 8 одсто и, уместо око 4 одсто, биће остварена од око четири и 4,5 одсто. До сада смо ишли искључиво ка смањењy референтне камате, но, после свега што се десило у последњих неколико месеци, због суше и поскупљења деривата, али и повећања јавне потрошње, били смо принуђени да применимо рестриктивне мере у односу на кредитну активност.

Због тога што држава и даље има велики удео у формирању цена, НБС укупну инфлацију не „таргетира”. Крајем прошле године смо државу молили да подигне неке регулисане цене јер је за то тада било довољно простора, али политичарима то, због избора, није одговарало, да би у првој половини ове године сви подигли цене, а сада, види чуда, наврат-нанос би хтели зацртаних 6,5 одсто до краја године.

Зато би, поред монетарних, било пожељно да и држава предузме мере, пре свега за смањење потрошње. У зависности од тога, и ако оцени да је то потребно, НБС ће предузети још неке додатне мере до краја године.

Да ли сте то говорили на састанцима у влади?

Наравно, још пре него што је донет буџет, рекли смо да то значи дефицит од 50 милијарди динара. Разумем министра финансија који поред инфлације има и друге приоритетне циљеве, али за НБС је циљ искључиво стабилност цена, јер је на то обавезује закон. Тврдим, при том, да би, да номиналне зараде последњих годину дана нису повећане за 30, него, рецимо, за 50 одсто, буџетски суфицит био још већи.

Како то мислите ?

Чим су веће зараде, већи су тражња и увоз, зато расте приход од царина и ПДВ-а, а онда и уплате у буџет. Али, ако имамо већи инфлаторни притисак, а очекује се да ће бити већих буџетских расхода у последњем кварталу, то значи да поново неко треба да буде рестриктивнији. А ко је тај, познато је.

Ако инфлација пређе 6,5 одсто да ли ће то бити зато што је била суша или зато што држава много троши?

Увек смо били светски мајстори по томе да за све окривимо неког трећег – сушу, светску цену нафте... А у ствари највише је криво повећање јавне потрошње и зарада. Уз то, за првих шест месеци од укупног раста цена за скоро три четвртине одговорна је држава преко регулисаних цена, укључујући и локалне самоуправе. По принципу – има се, може се.

Упозорили сте да дивљању цена доприносе највише монополи на тржишту. На кога сте тачно мислили? На трговце, произвођаче...?

Не желим да улазим у детаље ко и колико искоришћава монополску позицију и како ради антимонополска комисија која дозвољава да се неки људи срећу у канцеларијама и договарају о томе. Ако обиђете неке земље видећете да нам недостају велики трговински ланци  који могу да нам донесу много ниже цене. Намеће се питање у чему је проблем да велики трговци пронађу пут у Србију. Ево „Метро” је ту, међутим, они који су дошли очито нису задовољни да би рекли и другима да дођу овде.

Навешћу само као пример, код производа за бебе, цене у Београду нису двоструко веће него у Франкфурту због ПДВ-а, пошто је овај порез у Франкфурту још виши. Очито ту нешто не функционише кад српски грађанин са много нижим платама мора да купује по много вишим ценама него у Западној Европи.

Најављујете још оштрије мере.

Сачекаћемо још месец-два да видимо какав ће бити ефекат мера које смо досад предузели. Повећање кредита за више од 100 милијарди динара за првих шест месеци, наиме, ствара додатну тражњу. Не може НБС да каже влади – стегни домаћу тражњу, а да сама не предузме све из своје надлежности. Најавили смо банкама да ћемо, ако приметимо да се највећи део кеш кредита прелива у наменске, и ту предузети додатне мере. Ако, рецимо, видимо да се сада пегла купује на 15 година...

Да ли имате на уму и стамбене кредите осигуране код Националне корпорације?

Знам да је то табу тема, али када је реч о субвенционисаним кредитима, држава ће морати да размотри да ли је постојећа шема одржива и на дужи рок, следећих пет или 10 година. Систем је постављен са становишта потрошње веома великодушно. Такви кредити су, малтене, сваком загарантовани, независно од његових примања. Национална корпорација за осигурање стамбених кредита је била основана са милијарду динара, а по слову закона имала је могућност да изда  гаранције 16 пута веће од висине свог капитала. Још претходна влада је тај однос подигла на 1 према 25, а садашња га је повећала на 1 према 40. Иза Корпорације, дакле, стоји само капитал, нема државне гаранције и зато ће, ради сигурности банкарског система, држава морати да одлучи да ли ће докапитализовати Националну корпорацију, или ће издати гаранције за све њене обавезе.

Рекли сте недавно да се наше камате приближавају европским. Нама се чини да су код нас камате ипак превисоке?

Очито је да је утицај конкуренције био много већи него што је био утицај рестриктивних мера НБС.

Узимајући у обзир где се налазимо, наш рејтинг, на добром смо путу смањивања свих маржи и оне уопште нису велике као што то неки желе да прикажу. Кредити грађанима у ЕУ до годину дана у просеку коштају до 10,5 одсто. А ако уђете у минус по текућем рачуну то може коштати и 25 одсто. Марже су код нас, додуше, још изнад оних у суседним земљама, али пре годину дана просечна цена кредита је била већа од 20 одсто, да би се знатно смањила и сада је 12–13 одсто.

Да ли то значи да није истина да нас банке овде деру?

Морамо да узмемо у обзир где је наша привреда, који нам је рејтинг и да су камате, ипак, много ниже него што су биле пре годину дана.

Како гледате на то да се све више предузећа задужују директно из иностранства, јер су тако кредити јефтинији?

На такву могућност задуживања не гледамо благонаклоно, али важно је да то не иде у потрошњу, већ у инвестиције. По нашим истраживањима, 80 одсто кредита директно из иностранства одобравају банке које су присутне у Србији, па њихове жалбе да се предузећа у иностранству задужују код других банака не стоје. НБС не жели да лимитира, одређује квоте и одлучује ко ће добити и колико, шта је инвестиција, шта физичко, а шта правно лице.

Шта за Србију значи садашњи кредитни рејтинг?

Ако упоредимо наш ББ минус са неким земљама, четири-пет степеница смо испод. Значи, сваки пут када желимо да узмемо кредит, појединац, предузеће или држава, треба платити већу маржу, што има утицаја на висину кредита који може да се узме, као и на рок на који се он одобрава.

Прошло је годину и по од закључења аранжмана са ММФ-ом. Нови се више и не помиње?

Ни слике, ни разгледнице. Пошто нам ММФ-ове паре више не требају, а ни изговор „морали смо јер је то ММФ тражио”, нема ни транспарентности која је постојала када смо имали програм са Фондом. Зато већ дуже време живимо у земљи Орвела, па сваки пут кад се нешто уради влада каже да је то управо оно што смо планирали и, ето, постигли. У дан и сат.

Истина је да нам паре не требају, али је и за инвеститоре, и за међународне рејтинг агенције, и за кредиторе, и за наше односе са ЕУ битно да имамо аранжман са ММФ-ом као потврду наставка економских реформи.

Шта кажете на најаву потпредседника владе да ће се на јесен мењати монетарна политика која је скупа?

Циљ НБС је да постигне и одржи  стабилност цена и свима који мисле да централна банка треба да буде профитабилна институција,  предлажем да у том смислу промене Закон о НБС . Ако мисле да наш циљ треба да буде подстицање извоза, развоја, запошљавања и слично, нека то лепо ставе у закон. Мада је потпредседник владе пре годину дана најављивао да ће се тежиште борбе против инфлације пренети са монетарне на фискалну политику очито је да од рестриктивног буџета нема ништа. Повлачењем новца који се „упумпава” у систем ми не само да одржавамо стабилност, већ подржавамо владу и обезбеђујемо већи простор фискалној политици.

А да ли претпостављате шта би влада могла да предузме?

Не знам шта ће да мењају јер нисмо упознати са изменама Закона о НБС који се мора мењати због новог Устава, а не због прича које се лансирају у јавност како је НБС, тобоже, свемоћна...

Да ли сте стварно свемоћни? Или Вам, напротив, политичари „седе на глави”?

Ја седим на седницама владе, а министар финансија долази у НБС. Они кажу своје, а ја шта имам. Не могу да се пожалим да нисам независан у одлукама, али ме забрињавају те приче о свемоћи гувернера коју тобоже треба свести на „праву меру”, јер и садашњи Закон о НБС већ има довољно ограничења.

Бисерка Думић

Politika