* Optimalna distanca

Iako kod većine ljudi romantična predstava o ljubavi podrazumeva stapanje dve osobe u jednu celinu, takvo preterano povezivanje i gubljenje granica između dvoje ljudi može biti uzrok problema, i na kraju dovesti i do prekida odnosa. Posle odnosa roditelja i deteta, najveći stepen povezanosti i bliskosti između dvoje ljudi ostvaruje se u romantičnoj vezi i braku, gde dvoje dele ne samo interesovanja i stavove, već i celokupne živote. Ipak, da bi se ostvarila stabilna veza ispunjena poverenjem i intimnošću neophodno je da postoje i neke granice koje će određivati gde u tom bliskom odnosu počinje jedna, a završava se druga osoba.

U brojnim tekstovima koji govore o tome kako održati i poboljšati vezu navodi se da je za parove poželjno da imaju zajedničke aktivnosti, interesovanja, hobije i prijatelje. Ovakvim savetima ne možemo ništa zameriti, jer zajedničke aktivnosti i interesovanja zaista jesu preduslovi dobrog odnosa ljudi u vezi, ali nužno je dodati i to da je poželjno imati i deo života koji osoba doživljava kao samo svoj. Neophodno je deliti ali, sa druge strane, ukoliko se apsolutno sve deli i osoba nema deo života koji je samo njen, ona dolazi u opasnost gubitka kontakta sa sobom. Takva osoba će imati teškoća u određenju sebe nezavisno od partnera što će, iako u mirnim periodima zajedničkog života može delovati kao prednost, u trenucima kada bude potrebno rešiti neki problem, zapravo, biti otežavajuća okolnost. Ne postoji odnos dvoje ljudi u kome pored perioda slaganja i idile ne postoje i nestabilniji periodi u kojima je potrebno raditi na nekom problemu. Kako je nemoguće idelano uklopiti potrebe dve različite osobe, povremena nezadovoljstva i frustracije su normalni u svakom odnosu. Da bi se problemi koji tada nastaju prevazišli, neophodno je da obe strane preuzmu odgovornost za svoje postupke. To su periodi u kojima je potrebno da i jedna i druga osoba preispitaju svoje potrebe i želje, ciljeve i očekivanja od veze. Međutim, ukoliko osobe u vezi nemaju jasne granice, podela odgovornosti, kao ni poređenje ciljeva i želja, neće biti mogući. Bez jasnih granica, osoba je svoje ’ja’ utopila u ’mi’ i nema načina da odredi sama svoje potrebe, pa samim tim ni da jasno predstavi sebi i partneru šta je zapravo ono što joj u odnosu ne odgovara.

Kao i za sve ostalo u životu, i u određenju granica u vezi je potrebno naći razumnu meru kako osobe u vezi ne bi bile potpuno spojene u jednu ličnost, a opet ni udaljene jedna od druge toliko da nema nikakve bliskosti. Prava mera nalazi se negde na pola puta između izolacije i potpunog prepuštanja drugome.

******

Posle odnosa roditelja i deteta, najveći stepen povezanosti i bliskosti između dvoje ljudi ostvaruje se u romantičnoj vezi i braku gde dvoje dele ne samo interesovanja i stavove već i celokupne živote. Ipak, da bi se ostvarila stabilna veza ispunjena poverenjem i intimnošću neophodno je da postoje i neke granice koje će određivati gde u tom bliskom odnosu počinje jedna, a završava se druga osoba.

******


 

* Previše intimnosti u vezi

Iako ovaj problem nije obrađivan toliko često kao nedostatak intimnosti ili strah od intimnosti, pokazalo se da, kao što nedovoljno pažnje može uništiti vezu, na isti način i previše pažnje može dovesti do kraha odnosa. Razgovor o osećanjima, razmišljanjima i prethodnim iskustvima jeste neophodan kako bi se uspostavila zdrava i stabilna veza, ali isto tako i previše takvih razgovora može biti opterećujuće. Previše intimnosti može dovesti do prezasićenja. Takva intimnost podrazumeva zamagljene granice, ponekada čak u tolikoj meri da je nemoguće raspoznati gde se jedna osoba završava i gde počinje druga. Radi se o preteranom zajedništvu, ali i preteranim emotivnim zahtevima koji dalje nužno vode preteranom kriticizmu. Osećanja kontrole i gušenja su, u ovakvim odnosima, pojačana do te mere da ih je nemoguće ignorisati i ni jedan od partnera ne može biti srećan. Sve to vremenom dovodi i do prekida veze.

Kada dođe do ovoliko preterane intimnosti između dvoje ljudi zapravo se više ne radi o intimnosti .To je onda smo znak nesigurnosti, niskog samopoštovanja i pojačane anksioznosti. Ljudi se često bore sa ovakvim problemima u odnosu povlačenjem iz njega u posao, različite hobije ili ka prijateljima sa kojima pokušavaju da izgrade svet koji će im predstvaljati sklonište od veze kojom nisu zadovoljni.

Postavlja se pitanje gde je granica u određenju stepena intimnosti koji je poželjan u odnosu dvoje ljudi. Nažalost, ne postoji univerzalan odgovor na ovo pitanje i ova granica se menja od jedne do druge osobe odnosno od jednog do drugog para.

* Kako se prepoznaju veze u kojima ne postoje granice?

Nepostojanje zdravih granica između dvoje ljudi u vezi može se manifestovati na mnogo načina. Činjenica da nema aktivnosti i interesovanja koja ne uključuju partnera samo je jedan od indikatora ovog problema. U današnjem modernom društvu, u kome su ljudi usmereni na posao i sa stalnim manjkom slobodnog vremena koje bi posvetili partneru, nepostojanje granica se prepoznaje u mnogo suptilnijim fenomenima. Jedan od njih su neopravdana očekivanja od partnera. Žena ili muškarac od svog partnera mogu očekivati podršku i podsticaj za aktivnosti koje bi, kao zrele ličnosti, trebalo da sami otpočnu i završe. Ovo je čest slučaj kod ljudi koji imaju problema sa nedovoljno razvijenom inicijativom i koji očekuju od partnera da im bude glavni životni pokretač. Na ovaj način, oni deo svojih odgovornosti prenose na partnera, pri čemu dolazi do zamagljenja granica između njih dvoje. Na isti način i zahtevi za bezuslovnom ljubavlju, jačanjem samopozdanja i stalnim potvrđivanjem ukazuju na nejasne granice. Za adekvatan odnos dvoje ljudi neophodno je da oni sami budu zaokruženi i razvijeni u zrele ličnosti, tako da ne očukuju od partnera nešto što bi sami trebalo da postignu. Partner treba da bude oslonac i podrška kao i inspiracija za brojne aktivnosti, ali ipak osoba mora biti u stanju da sama u sebi pronađe inicijativu i volju za ono što smatra svojom obavezom. Isto tako je opravdano očekivati da će osoba zahvaljujući partneru sebe videti u lepšem svetlu, ali to ne znači da je opravdano očekivati da partner bude glavni oslonac za jačanje samopouzdanja.

Prevelika očekivanja uključuju i nerazumne zahteve koji se odnose na vreme i energiju koje će partner ulagati u vezu. Preterana ljubomora i nepoverenje takođe ukazuju na nepostojanje granica između dvoje ljudi. Stalni pozivi telefonom, konstantna proveravanja i pretrana poteba za kontaktom upravo su jedan od najočiglednijih primera u kojima neko prelazi granicu i pokušava da uspostavi kontrolu nad tuđim životom. Na sličan način se ovaj problem ispoljava i u odnosima u kojima se zahteva ili pruža preterana zaštita partneru ili postoji očekivanje da je partner taj koji će zadovoljiti sve socijalne potrebe osobe i sa njom podeliti svako svoje osećanje.

******

Preterana ljubomora i nepoverenje takođe ukazuju na nepostojanje granica između dvoje ljudi. Stalni pozivi telefonom, konstantna proveravanja i pretrana poteba za kontaktom upravo su jedan od najočiglednijih primera u kojima neko prelazi granicu i pokušava da uspostavi kontrolu nad tuđim životom. Na sličan način se ovaj problem ispoljava i u odnosima u kojima se zahteva ili pruža preterana zaštita partneru ili postoji očekivanje da je partner taj koji će zadovoljiti sve socijalne potrebe osobe i sa njom podeliti svako svoje osećanje.

******

* Koje su posledice nepostojanja granica u vezi?

Već smo naveli da partneri koji nemaju jasne međusobne granice ne mogu imati ni jasnu podelu odgovornosti, kao ni realna očekivanja jedno od drugoga. Jasno je da u ovakvim odnosima nužno, pre ili kasnije, dolazi do brojnih problema. Međutim, dodatni problem jeste to što nepostojanje granica otežava komunikaciju, te samim tim i onemogućava smirivanje situacije. Ovakvi odnosi preplavljeni su osećanjima koja proizilaze iz nezadovoljenih potreba nastalih na osnovu nerealnih i neopravdanih očekivanja, te je samim tim i komunikacija otežana. Za ovakve veze često se kaže da ljudi u njoj ne upravljaju sopstvenim osećanjima, već da osećanja upravljaju njima.

******

Odnosi u kojima ne postoje granice u vezi preplavljeni su osećanjima koja proizilaze iz nezadovoljenih potreba nastalih na osnovu nerealnih i neopravdanih očekivanja, te je samim tim i komunikacija otežana

******


 

* Ko su ljudi koima je teško da uspostave granice u odnosu?

>>> Ljudi kojima je isuviše teško da odbiju druge - Nesposobnost odbijanja je direktna posledica nesposobnosti postavljanja granice između sebe i drugih. U strahu od osude ili krivice koja može uslediti odbijanje drugih, osobe sa ovakvim problemom pristaju na sve i ostaju potpuno otvorene za druge. Ovakvo neselektivno prihvatanje svega što dolazi spolja vodi dubokom nezadovoljstvu koje nužno narušava i sve odnose u koje osoba ulazi. Za svaki odnos nužno je, pre svega, odrediti barem osnovna pravila po kojima će se znati šta se prihvata , a šta ne. Bez sposobnosti da se kaže ’ne’ neće biti uspostvaljena ni ovakva pravila, te samim tim ni odnos neće moći da opstane.

>>> Osobe sa izraženom potrebom za kontrolom – ove osobe ne umeju da prihvate odbijanje. Ne poštuju granice svog partnera i koriste se čak i agresijom i manipulacijom kako bi dobili ono šo žele.

>>> Neresponzivne osobe – ove osobe ignorišu potrebe svog partnera. Uglavnom su izuzetno kritični i zaokupljeni sobom i izbegavaju normalnu i zdravu intimnost u vezi. Za razliku od prethodno opisanog tipa koji je svestan granica, ali ih prelazi kako bi uspostavio kontrolu, ovi ljudi o granicama čak ni ne razmišljaju. Kako je njihovo ponašanje određeno isključivo sopstvenim potrebama, oni će teško moći da poštuju granice partnera i njegovu ličnost, već će ih olako prelaziti očekujući da partner uvek zadovoljava sve njihove potrebe.

******

Probleme sa uspostavljanjem granica u donosu najčešće imaju ljudi kojima je isuviše teško da odbiju druge, osobe sa izraženom potrebom za kontrolom i neresponzivne osobe

******

* Koji su najčešći uzroci nepostojanja granica u vezi?

U pozadini prethodno opisanih oblika ponašanja uglavnom se nalaze različiti strahovi koji osobu navode na to da granice postanu isuviše slabe i lako se prelaze. Najčešći strahovi sa kojima se ljudi bore u vezama su strah od intimnosti, strah od napuštanja i strah od promene. Pojačan strah od intimnosti će uglavnom voditi ka postavljanju isuviše rigidnih granica u vezi, dok će druge dve vrste straha dovesti do zamagljenja i gubitka granica.

******

Najčešći strahovi sa kojima se ljudi bore u vezama su strah od intimnosti, strah od napuštanja i strah od promene. Pojačan strah od intimnosti će uglavnom voditi ka postavljanju isuviše rigidnih granica u vezi, dok će druge dve vrste straha dovesti do zamagljenja i gubitka granica.

******


>>> Strah od intimnosti. Strah od toga da ćemo biti ’progutani’ od strane neke druge osobe i izgubiti sebe kao jedinstvenu jedinku postoji još u detinjstvu. Sazrevanjem ličnosti takvi strahovi se prevazilaze, i osoba postaje dovoljno jaka da bilski odnosi za nju ne predstvaljaju opasnost od gubitka sebe. Međutim, ukoliko osoba ne dostigne nivo razvoja zahvaljujući kome će imati osećaj sopstvenog čvrstog identiteta, mnoge situacije može tumačiti kao pretnju za gubitak sebe. Ovakve osobe se plaše ne samo gubitka sopstvenog identiteta, već i mogućnosti da potpuno zaborave ko su zapravo. Takvi strahovi navode ih na održavanje emotivne distance i povlačenje iz odnosa.

>>> Strah od promene. U vezama često postoji strah da se partner neće promeniti onako kako mi očekujemo, ali isto tako moguće je i da se strahuje da će se promeniti na način koji nam neće odgovarati. Ponekad je teško nositi se čak i sa onim promenama koje idu ka boljem. Ustaljena rutina i navike se teško menjaju i prilagođavanje koje to zahteva može biti stresnije nego ostati u vezi iako ona nije dobra onoliko koliko bi mogla biti.

>>> Strah od napuštanja. Strah od napuštanja je normalan i sreće se i kod najzdravijih ljudi. Potreba za drugim ljudima je normalna i odbačenost i usamljenist nikome nisu prijatni. Ipak, ukoliko ovaj strah u velikoj meri određuje ponašanje osobe u vezi, opravdano je očekivati da će takva osoba lako narušiti granice kako bi se uverila da neće biti ostavljena. Preterana potreba za kontaktom, pokušaji kontrole partnera i ljubomora, uglavnom u pozadini imaju upravo strah od napuštanja.

* Kako uspostaviti adekvatne granice u vezi?

U braku i romantičnim vezama je više nego u bilo kom drugom odnosu značajno postaviti granice na adekvatan način. One moraju biti jasne i verbalizovane, a zatim i potvrđene praksom. Mnogi ljudi prilikom ulaska u vezu greše nadajući se da će se pravila i granice same uspostaviti. Čak je često i pogrešno uverenje da je potreba da se razgovara o granicama zapravo već prvi znak kraja odnosa. Nažalost, retki su odnosi koji uspevaju bez takvih razgovora. Svaki od partera u vezi mora verbalizovati svoje potrebe ukoliko one nisu zadovoljene. Naravno, nije moguće zadovoljiti sve potrebe u vezi i nužno je činiti ustupke i kompromise. Svesno pristati na neke kompromise, ali ipak ne dozvoliti da oni postanu toliki da bi mogli da zamagle granice između ljudi , zapravo je veština koju je neophodno savladati kako bi se ostvarila zdrava veza sa zdravim granicama koje omogućavaju da se osobe u vezi osećaju kao nezavisne, ali ipak povezane i bliske individue.

******

Nije moguće zadovoljiti sve potrebe u vezi i nužno je činiti ustupke i kompromise. Svesno pristati na neke kompomise, ali ipak ne dozvoliti da oni postanu toliki da bi mogli da zamagle granice između ljudi je zapravo veština koju je neophodno savladati kako bi se ostvarila zdrava veza sa zdravim granicama koje omogućavaju da se osobe u vezi osećaju kao nezavisne, ali ipak povezane i bliske individue.

******

Izvor

Ljudi se plase da budu sami, verovatno zato sto se plase sta bi u tom slucaju mogli da otkriju o sebi.
A ljubav nema granice... posebno kada u jednom trenutku zastanes i shvatis da radis ono sto si sam sebi rekao da nikada, ali nikada neces uraditi...

Sto bi moja baba rekla: "Dogovor kucu gradi"

Ovo je cisto stvar postavljanja. Ako se postavis lose moze da se desi da druga strana to iskoristi pa ce se zato i desavati neke stvari koje ce ti smetati

 

ljubav koja nema granice...obicno se zavrsi katastrofalno...
covjek u svemu treba da ima neke odredjene granice...a posebno u ljubavi...
kad se prepustis da ljubav s tobom upravlja...cesto ne vidis neke sitnice,
koje vremenom izrastu u ozbiljan problem... i obicno bude kasno  za sve..

samoca je opasna i ona svakog plasi...ja ne mogu da zamislim,
osjecaj nekoga ko dolazi od nekuda, sa posla ili bilo odakle...
a da ga nema tko pitati jel se umorio..i kako je...
da se probudi ujutru...a da nema kome da pozeli dobro jutro...
da legdne da spava a da nema koga da pomiluje...
da nema kome na uvce  da sapce razne lazi i bezobrazluke...  zajebano... nedaj boze nikome...

...samoca je zaista zajebana...i svako normalan se plasi te jebene samoce...

Videla sam 1000 primera gde su ljudi rekli kako su dvoje vezani kao pupcanom vrpcom. Moja kuma ima vezu gde kad krene u wc obavesti gospodina gde ide i sta ce da radi. Cudim se non stop kad vidim kako je izgubila svoju licnost, unikatnu, zbog koje je ludo volim vec 25 godina. Od detinjstva se druzimo, ona je imala 3 godine a ja 5 kad smo se upoznale, i nismo se radzvajale .... A sada vidim kako je gusi ta veza i kako ne zna kako da se iskobelja, a ne moze ili ne zeli da raskine sa tim momkom. Imala sam i ja jednom, tu fazu, pa kad sam videla gde to ide, iskreno i njemu se to nije dopadalo, morali smo da izregulisemo situaciju. Da se vidjamo sa drustvom posebno i zajedno, da svako od nas ima po neku svoju sferu interesovanja i da se toga drzi, da ne moram ja ili on u svakom momentu naseg zivota das znamo gde smo i sta radimo...
Posto smo u braku, zajednicko vreme provodimo zajedno...Samo ...On gleda sport, politicke emisije i sta vec nadje da ga zanima...Ja sednem za komp, pola metra od njega, nabijem slusalice na usi pustim muziku i "uplovim" na Burek...Tako blizu a tako svako u svom svetu 
Moze, itekako moze ....Dogovorom i razumevanjem moze sve da se postigne. Ali...Nisam ja rodjena tako mudra  ...Ja sam se vremenom naucila kao i on , i u jednom momentu smo jedno drugom priznali da smo se smorili, da je proslo ono vreme kad me je zanimalo zasto je trepnuo ili zasto se nasmejao...I tako....Ljubav i povezanost je tu medju nama, ali imamo razlicite poglede na svet, na razlicit nacin posmatramo razonodu...I nema ljubomore i posesivnosti. Ode na fudbal a ja ostanem sa decom? Ako,samo neka ide. Porasce i ovo malo cudo, icicu i ja sama nekuda. Nikakav problem. Mozda sam ja samo srecna sto mogu da porazgovaram sa voljenim mi covekom, i da se dogovorim i da nema frke niti panike.

U ljubavi treba postaviti granice jer ako ne postavis, obicno na kraju ispadne velika mrznja...a to je jako ruzno.
Moj decko je recimo postavio granicu tako sto je izjavio da je ostavio srce na Svetoj Gori, i ja sam to shvatila kako treba i nemam nameru da rusim postavljenu granicu.

Granice... najbitnije su one koje postavljamo oko sebe i za svoju intimu.