bot..

Zanimljivo je da se sistem koji su izgradili DS i DSS pokazao kao deleko zgodnije autokratsko oruđe, nego sistem koji je izgradio viliki diktator Sloba. Vučiću je bukvalno lego ko budali šamar, i zato se cela priča o srpskoj demokratiji danas gore koprca u blatu nego devedesetih. Sad se lepo vidi da je cela ta priča o raznim regulatornim telima, saradnji sa "nezavisnim" i "civilnim" sektorom, bila obično sviranje qrcu i fasada za mlaćenje pare petooktobarskih pobednika. Jebo taj sistem koji je jedan bolid tipa Vučića uspeo da demontira na ovako lagan način.
Drugo, i Srbija je samo još jedan od primera koliko je ta zapadnjačka borba za demokratiju obično prodavanje magle.
I aj da ponovim jednu stvar koju sam više puta napisao, demokratija je ta koja stvara prostor za dinamičniji privredni razvoj, tako da naš kilav ekonomski razvoj posle 5. oktobra u tom kontekstu i ne deluje kao neko veliko čudo.
Vučiću sam, obzirom na njegove autokratske sklonosti, još od početka prognozirao eventualnu pozitivnu 0. 

Pa nije bilo par hiljada.. Kukali su kako imaju dokaze o par hiljada... par hiljada u dzakovima...
Dodushe odmah su se ucutali kad su pobedili na izborima
Niko, nikad posle toga nije spomenuo te dzakove...

Brate, secam se toma i overlord drze one djubretarske crne dzakove i kukaju kako su pokradeni a novinar:
"Gospodine Nikolicu pa dobili ste izbore, evo malopre su javili iz RIK-a..."
Tishina... Vucic nema pojima sta da kaze a Toma je izjavio nesto u fazonu zuti ljudi voda sa morave...

Jbga nije zgoreg napucati svojim biračima malo adrenalina što su pokradeni. Evo ja se ne sećam da ima neko da nije krao na izborima, i da ima neko da nije kukao na krađu izbora. Znači u tom kontekstu u Srbiji stanje redovno. Ipak, ja se ne slažem da su svi isti. Sviđale se nama "demokrate" ili ne, ipak su donekle pokušavali makar da stvore iluziju neke demokratičnosti, dok Vučića boli patka čak i da se folira. Hoću reći, da su se demokrate nekim čudom vratile na vlast, imali bi daleko više mogućnosti da ih sa nje skinemo, što je svakako neka prednost. Drugo, od demokrata smo mogli čuti i po neku reč samokritike, što sumnjam da ćemo sa Vučićem ikada doživeti. Eventualno, da citiram Vudi Alenenovog knjiškog junaka kad pravi popis svojih mana i stigne samo do jedne stavke "da katkad zaboravi šešir".
Problem u Srbiji je i mantra koju je DOS ugravirao narodu posle izolacije 90ih, da je srž domaće politika podrška u inostranstvu, i Vučić je to dobro skapirao i dobro eksploatiše.

Tih 170 000 glasova je opozicija ukrala sama od sebe i poklonila ih Vučiću.

Više je nego jasno da ona samu sebe opstruiše a zašto je tako, to znaju i Vučić i opozicija samo nam ne govore.

A i ne moraju.

Sve je jasno i bez njihovog obrazloženja.

Dok se Srbi bave cipelarenjem i tviterom, apsolutnu vlast im drži lik iz letećeg cirkusa vojvode Šešelja, merne jedinice blama, jada, psovanja, čemera, kletvi, ponižavanja, tuča, urlanja i uopšte abnormalnih dogadjaja dotad nevidjenih u državi Srbiji, tipa skupštinskih rasprava na temu s kim se kresala Gordana Pop Lazić, i koju je mučenicu Toimislav Nikolić "sadžgao", i generalno im to ne smeta, čak su potajno impresionirani njime.

Dešavale su se mnogo gore stvari u srpskoj politici i pre Šešelja kao što su na primer pucnjave tokom skupštinskih zasedanja ili sveopšta saglasnost sa ustavom iz 1974.

Ne potcenjujte Vučića zato što je gradio svoju karijeru u opskurnom okruženju, to mu je kvalitet koji možda ne razumete.

Vučićeva krivica se sastoji pre i iznad svega u prihvatanju kontinuiteta obesmišljavanja i razaranja institucija koje su od ključnog značaja za opstanak jednog društva.

Javašluk, korupcija, nepotizam, ni sa čim nije uspeo da se uhvati u koštac i propadanje se nastavlja.

Jednog će dana Srbi shvatiti da on ne vlada ništa bolje od Tadića.


A šta očekivati od onih čiji su roditelji po mišljenje išli u komitet.

U Srbiji se autentičan lični stav smatra budalastim izlaganjem opasnosti. Što je istina.

Srbi već dugo nemaju kojones da preuzmu odgovornost za svoju sudbinu.

I onda sve pravdaju time da se ne zameraju Briselu a od nedavno i Moskvi. Dakle dupla sreća za pionire na vlasti.

Relativizacija odgovornosti maksimalna.

Колико ја знам они су као доказ имали тај један џак од пар хиљада гласова са једног изборног места а тврдили да се то десило на хиљаде бирачких места, то јест '''ако се могло десити на том једном могло се десити на хиљаде бирачких места''...

Гледам статистику мог бирачког места, Ђилас победио, а НДБГД прешао цензус. Интересантно.

значи покрали