„Građanski rat u Srbiji je neizbežan“


Politika u Srbiji je umrla onda kada je Milošević došao na vlast.  Samo spoljašnje okolnosti i oprečni interesi evropskih centara odlučivanja nisu dozvolili da se ova stvar javno prizna.  Ovo je takođe razlog tome što je Milošević nekad bio upotrebljavan kao ratnohuškački jastreb, a nekad kao garant mira.  Međutim, NATO intervencija spasavanja albanskog naroda Kosova od genocida je donekle povratila jedinstvo Zapada u njegovom strateškom delovanju.  Ovo je pogodovalo vitalnim interesima Albanaca i pomoglo je i da se u Srbiji politička scena povrati u život.  Nažalost, srpska politička i intelektualna elita nije najbolje iskoristila ovu šansu koja im se ponudila.  Takozvana Oktobarska revolucija iz 2000.  godine, koja je bila izmanipulisana od raznih srpskih i ruskih tajnih službi, odigrala je dvostruku ulogu.  Sa jedne strane, plan da se Zapad namagarči je odrađen do savršenstva, jer su neke frakcije u Briselu bile voljne da se zanose novim i novim numerama beogradskog političkog cirkusa.  Sa druge strane, igra dima i ogledala koja je igrana sa srpskim narodom se pretvorila u jednu tipično vizantijsko grotesknu situaciju.

Na političkoj sceni Srbije, glasovi ljudi kao što su lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović su zvučali kao glasovi ljudi poput Tucovića i Novakovića pred početak Prvog balkanskog rata (1913.  god).  Nakon ubistva premijera Đinđića, umesto da se podrže ove političke snage, klatno u Briselu i ostatku sveta se na opšte iznenađenje zaljuljalo prema Tadiću i Koštunici.


LJudi iz okruženja ova dva političara su, svesni da je borba za vlast neizbežna, postigli neku vrstu dogovora o prekidu paljbe i saglasili se da podele važna ministarstva u vladi, kao što su Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova.  Nakon ovoga, obe strane su započele kampanju stvaranja alijansi pred završnu bitku.  Još jednom, politika u Srbiji se našla na samrtnoj postelji.  Srpska crkva i druge konzervativne strukture su dale podršku Koštunici, koji je takođe dobio podršku Rusije.

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i njegovog priznanja od najmoćnijih demokratskih zemalja, borba za vlast je poprimila druge dimenzije.  Izjava srpskog ministra odbrane Šutanovca o odgovornosti za događaje u Beogradu i na severu Kosova nakon proglašenja nezavisnosti jasno govori o opasnosti građanskog rata koja se nadvija nad Srbijom.  Mi ovde nismo samo svedoci sukoba dve političke snage - takozvane prozapadne i proruske - kako se to na prvi pogled može učiniti.  Najžešća bitka će se voditi između političkih snaga koje su se pregrupisale u dva različita tabora.  Jedna od tih strana predstavlja deo srpskog društva koji je privržen političkoj, društvenoj i ekonomskoj otvorenosti i članstvu u EU, dok je druga spremna da uđe u nove avanture oko Kosova i ona je protiv demokratizacije zemlje.  Izbori 11.  maja će biti odlučujući za ovu bitku da se dobije legitimitet kontrole nad državnim aparatom.  Ovo je još jedan od razloga zašto je građanski rat u Srbiji gotovo neizbežan. . .

Naravno, niko ne želi građanski rat u Srbiji, ali to je ono što je srpska politička klasa, izgleda, za svoju zemlju izabrala.  Ova „loša krv“ je ono što istorija obično čuva za pokvarene nacije. . .
Autor:
Ekipa Glasa javnosti

izvor: hxxp:|| www. glas-javnosti. rs/clanak/glas-javnosti-21-04-2008/gradjanski-rat-u-srbiji-je-neizbezan

Пази ово:    Аутор: Екипа Гласа јавности   

Закон је муки упражњавалац џихада!

Morales, ne preteruj.
Tekst je sa pocetka 2008. govori se o izborima 11. maja.

[lock]