Građani od skupštine traže pomoć i za ono što nije u njenoj nadležnosti

„Pomozite da ubijem šesticu na lotou”
Među žalbama koje građani šalju u Skupštinu Srbije, našao se i apel starice: „Pomozite mi da ne umrem na nogama”, koja je tražila da joj se ugradi veštački kuk, dok je drugi oboleli građanin pred vratima parlamenta rekao: „Došao sam da umrem u Beogradu”

„Pomozite mi da ubijem šesticu na lotou! Dajte mi da dobijem taj broj pogodaka bar, ne moram sedmicu, kad već nemam sreće u životu. Možda ćete mi vi pomoći, pošto sedite u skupštini”, piše u pismu koje je Zoran Agić poslao Odboru za predstavke i predloge Narodne skupštine Srbije. To je samo jedna od najrazličitijih predstavki koje svakodnevno stižu u službu ovog odbora čija su vrata non-stop, čak i sada, tokom leta kada skupština ne radi, otvorena za građane kojima je ona „poslednji tračak nade da će ispraviti nepravdu”, i onda kada to od nje nikako ne zavisi, kaže za „Politiku” sekretar Odbora Nikola Mitić.

Tako smo naišli i na dopis „ostarelog” mladoženje, 64-godišnjeg Milojka Zimoljića: „Pomozite mi da se prvi put oženim. Vreme je. Možda vi u skupštini možete da učinite da me više ne bije loš glas”. Ima i onih koji telefonom zovu službenice Odbora sa „žalbom” tipa: „Imate izuzetan glas, kada mogu da se kod vas požalim na svoje probleme”...

Međutim, kaže sekretar Odbora, mnogo je više ozbiljnih predstavki, s obzirom na to da služba razmatra i primedbe građana upućene drugim skupštinskim odborima, pa i predsedniku parlamenta. Ima i molbi koje naizgled nikako nisu u nadležnosti Odbora za predstavke i predloge, a Odbor je uspeo uspešno da ih reši, navodi Mitić:

„Pomozite mi da ne umrem na nogama”, napisala je 75-godišnja Svetlana Babić koja je predstavku sama, iako jedva hodajući, donela u parlament, tvrdeći da dugo pokušava da izdejstvuje da joj se ugradi veštački kuk. Službenici odbora uspeli su, kaže Mitić, da preko Fonda zdravstvenog osiguranja obezbede 86.000 dinara, a posle uspešne ugradnje, gospođa Babić uspešno je „došetala” da zahvali članovima Odbora.

Oboleo od teške infektivne bolesti Zoran Žitić se iz unutrašnjosti Srbije uputio pravo na skupštinska vrata usmeno ispostavljajući žalbu: „Došao sam da umrem u Beogradu”. Službenici Odbora su odmah pozvali taksi, otpratili ga i smestili na Infektivnu kliniku, gde je uspešno izlečen.

Ipak, kaže Mitić, građani se Odboru za predstavke najčešće obraćaju nezadovoljni radom sudova, odnosno načinom odlučivanja sudije ili sporošću sudskih postupaka. Odbor, čiji je zadatak da razmatra predstavke i upućuje građane na pravni lek, u tim slučajevima najčešće od suda traži izveštaj o procesu, a onda upućuje pravne pouke.

– U samo odlučivanje ne možemo nikako da se mešamo. Ali, možemo da pomognemo kada neko sumnja u ispravnost postupka ili se žali, kao što imamo slučajeve da parnica traje sedam-osam godina . Tada, nakon uvida u izveštaj suda, građanima sugerišem kome da se obrate. U slučaju da sumnjaju da je sudija primio mito, savetujemo da se obrate tužiocu podnošenjem krivične prijave – kaže Mitić.

To je odbor učinio i kada je dobio pismo majke koja ne želi bivšem suprugu da dozvoli da nasamo viđa ćerku, sumnjajući da je sklon zlostavljanju deteta, savetujući joj da odmah podnese prijavu ukoliko ima argumenata.

Međutim, sve češće građani se žale zato što su ostali bez posla i zbog načina na koji se to desilo, a najčešće u tim slučajevima traže da im Odbor pomogne da ostvare socijalnu pomoć.

– Dobili smo i jedno tragično pismo: „ Supruga i ja upoznali smo se radeći u istoj banci, koja nam je pomogla da i naše venčanje i kućenje budu kako valja. Dobili smo dvoje dece, a onda, kao u najgorem teškom filmu, oboje ostali bez posla. Snalazili smo se dok smo mogli, sada idemo zajedno u Dunav!”. Odbor je uspeo da pomogne da se bar jedan roditelj zaposli, kaže sekretar.

– Naravno, ono što mi možemo da učinimo uglavnom se svodi na to da im objasnimo koje su njihove pravne mogućnosti, i da ih uputimo na institucije koje mogu da im pomognu. Svakako da ne možemo nikome da obezbedimo ni posao ni socijalnu pomoć, iako je razumljivo i da se građani u neprilici kojoj ne vide rešenje obraćaju Narodnoj skupštini – dodaje Mitić.

Ovaj odbor, podseća, počeo je prvi da razmatra pritužbe roditelja koji su svojim sumnjama da su novorođenčad u našim porodilištima nestajala u nepoznatom pravcu ustalasali javnost „aferom beba”, posle čega je osnovan anketni odbor Skupštine Srbije koji se tom aferom bavio.

Trenutno, u kancelariji službe ovog odbora mogu da se nađu i pritužbe na troškove lečenja, na teškoće u vezi sa nabavkom lekova, kao i apeli siromašnih da im se obezbedi neki obrok ili krov nad glavom. Raseljeni sa Kosmeta neretko se obraćaju Odboru za ostvarenje svojih prava, za pomoć u nalaženju stana, posla i nestalih rođaka. Ranije, njihove molbe direktno su prosleđivane Koordinacionom centru za KiM, a otkako je osnovano Ministarstvo za Kosovo i Metohiju upućuju se iz skupštine na njegovu adresu.

U Odboru se sećaju pisma izbeglog građanina okačenog o vrat psu koji ga je doneo: „Od mojih samo je Reks preživeo ’Oluju’”.

--------------------------------------------------------------------------

Više od 10.000 žalbi za tri godine

Kako podseća sekretar Odbora, u poslednje tri godine Odboru se obratilo više od 10.000 građana. Naime, služba Odbora je obradila 3.795 pisanih predstavki, a zaposleni u službi su razgovarali sa 3.771 građaninom u prostorijama parlamenta i odgovorili na više od 4.000 telefonskih poziva.

Mirjana Nikić

Izvor: Politika