Gradić u kojem je godišnja kirija 1 evro


Fugeraj, u bavarskom gradu Augzburgu, jedno je od najstarijih svetskih kompleksa socijalnog stanovanja. Godišnja stanarina u ovom gradu/naselju iznosi manje od jednog evra.

 Međutim da biste se doselili u ovaj gradić, morate da ispunjavate posebne uslove.

Fugeraj je napravio Jakob Fuger, jedan od najbogatijih i najmoćnijih finansijera u istoriji, koji je svojim naslednicima ostavio više od sedam tona zlata. Jakob je želeo da uradi nešto za socijalno ugroženo stanovništvo.

Uz pomoć brata, finansirao je izgradnju Fugeraja sa početnim depozitom od 10.000 guldena, između 1514. i 1523. godine. Ovaj kompleks za siromašne ponudio im je usko povezanu religioznu zajednicu sa veoma jeftinim smeštajem.

Stanovnici su većinom bili zanatlije i nadničari, a od 1681. do 1694. godine Fugeraj je domom zvao i pradeda Volfanga Amadeusa Mocarta.

Stanovnici plaćaju istu kiriju kao i 1520. godine, koja iznosi 1 tadašnji gulden, a današnjih 88 evro centi. Logično da ovo Fugeraj čini veoma popularnim mestom za stanovanje, međutim liste čekanja za useljenje su oko četiri godine, a da bi se neko uopšte razmatrao za useljenje mora da ispunjava posebne uslove.

 Ko želi da mu Fugeraj bude dom, mora da bude katolik i da učestvujete u tri dnevne molitve, da ima više od 60 godina, živi najmanje dve godine u Augzburgu i da bude skromnog materijalnog stanja, ali bez dugova. Od stanovnika se očekuje i da doprinose zajednici time što će preuzeti ulogu noćnog čuvara, crkvenjaka ili baštovana.

Prosečna veličina stanova je oko 60 metara kvadratnih, svi imaju poseban ulaz i sopstvenu baštu. Ovaj grad u gradu, okružen je zidinama sa petoro vrata koja se svake večeri zatvaraju tačno u 22 sata. Naselje je tokom Drugog svetskog rata bilo teško oštećeno, ali je ponovno sagrađeno i nešto prošireno u posleratnoj obnovi.

U jednom prizemnom stanu uređen je i mali muzej koji se može svakodnevno posetiti. Za one koji pak ne ispunjavaju uslove, tu je uvek turistički obilazak. Mesto godišnje poseti oko 200.000 turista.

ko bi zelio tu da zivi 

To i ja pomislih, pa kontam da bi svaki drugi penzioner u Srbiji zeleo da zivi tamo 
Ono penzije su tuzne, mojoj babi penzija 11.000dindzi, pa ona bi tamo zivela ko Bog