Gracija Deleda

Gracija Deleda (Grazia Deledda) (27. septembar, 1871. Nuoro, Sardinija – 15. avgust, 1936.) je italijanska književnica. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 1926. god.

Biografija

Rodila se u imućnoj porodici, završila osnovnu školu, imala privatne učitelje a kasnije izučavala književnost na svoju ruku.

Roman Nell'azzurro izdat 1890. smatra se njenim prvim delom.

1900. udaje se za Palmiro Madesanija, funkcionera pri Ministarstvu Rata i seli se u Rim kada se posle objavljivanja nekoliko dela i kritika za nju zainteresovala.

1903. objavljuje roman "Elijas Protolu" koji ju je potvrdio kao pisca.

Njeno stvaralaštvo duboko su cenili Luiđi Kapuana i Đovani Verga i još neki mlađi pisci kao Enriko Tovez, Pjetro Pankraci i Renato Sera.

O njenim delima

Njen stvaralački opus počiva na ljubavi, bolu i smrti na kojima se bazira i osećaj grešnosti i neizbežnosti fatalizma.

Njena dela prožimaju uticaji pisaca verizma Đovani Verga ali ponekad i dekadentizma Gabrijela Danuncija.

U njenim romanima uvek su povezani i isprepletani mesta i ljudi, osećaja i okruženja.

Izabrana dela
Fior di Sardegna (1892)
Le vie del male (1892)
Racconti sardi (1895)
Anime oneste (1895)
Elijas Portolu (1903)
Cenere (1904)
L'edera (1912)
Canne al vento (1913)
Marianna Sirca (1915)
La madre (1920)
La fuga in Egitto (1925)
Il sigillo d'amore (1926)
Cosima (1937) objavljen posthumno
Il cedro del Libano (1939) objavljen posthumno

Izvor: Wikipedia