Gosti knjizevne kolonije "Cortanovci 2005"

U pastoralnom ambijentu vile “Stanković”u Čortanovcima, u toku je međunarodna književna kolonija, koju petu godinu zaredom organizuju Srpsko književno društvo i Srpski PEN centar. Među desetak pisaca, slavista i prevodilaca su i gosti iz Mađarske, Ukrajine, Makedonije, Slovačke, Poljske i Bugarske. Pitali smo ih sa kakvim su osećanjima došli ovamo i šta očekuju od čortanovačkog književnog susreta?


Ala Tatarenko, slavista, profesor univerziteta i književni prevodilac iz Lavova: - Volim da dolazim u Novi Sad, koji je pobratim Lavovu, a Filološki fakultet na kome radim, odlično sarađuje sa vašim Filozofskim fakultetom. Stigla sam dan ranije, jer je novosadski “Stilos” upravo objavio “Antologiju ukrajinske postmoderne pripovetke”, koju je priredio Jurij Viničuk, a ja sam jedan od prevodilaca na srpski i autorka predgovora.Takođe i osoba koja se, uz pisce, najviše raduje ovoj knjizi. To smatram praznikom za oba naša naroda i jednim od najvažnijih datuma srpsko ukrajinskih književnih veza.

Radujem se što sam pozvana na Koloniju, jer sam o njoj čula sve najbolje, a o Čortanovcima sam čitala kod Crnjanskog; on je jedan od mojih omiljenih pisaca. Verujem da ću ovde, kroz druženje sa kolegama, obogatiti sopstveno prevodilačko i književno iskustvo.
Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva: - Boravak u Čortanovačkoj koloniji doživljavam kao svojevrsnu nagradu. A svaki moj dolazak u Novi Sad me podseća na Zmajevu nagradu koju sam pre dve godine dobio. Vila “Stanković” je prelepa, kao i okolina. Književni deo Kolonije funkcioniše uobičajeno, a Čortanovce izdvaja izvanredna organizacija, ljubaznost domaćina i odlična mešavina učesnika, koji imaju šta da nauče jedni od drugih.

Lilijana Dirjan, pesnikinja iz Skoplja: - U Novom Sadu živi deo moje porodice, pa sam za njega vezana uspomenama, emocijama, jezikom. Volim ga i kao kulturni prostor i primećujem da je sve lepši. A Čortanovci su pravo mesto za čitanje, razmenu misli i pisanje. Obišli smo Sremske Karlovce, a u njihovu čuvenu gimnaziju ušla sam prvi put. Uživanje je gledati onu prelepu decu kako ulaze u dostojanstveni prostor škole sa pedigreom.Tako i treba da izgleda reč-gimnazija.

Većina učesnika Kolonije su moji prijatelji već decenijama, sretali smo se na Struškim večerima poezije i na drugim mestima, prevodimo jedni druge. Naše veze niko ne može da prekine, jer je književnost daleko šira od svih granica, ona ne podnosi zatvaranje u lokalne okvire.
Bogomil Đuzel, pisac i dramaturg iz Skoplja: - Ponovo sam ovde, posle 16 godina i radujem se zbog toga. Moji književni počeci vezani su za Novi Sad: jedan od najpredusretljivijih časopisa za mlade pesnike u to vreme su bila “Polja”. Tu sam početkom šezdesetih objavio i književni manifest, koji je imao jugoslovenski odjek. Više od 15 godina sam bio dramaturg Dramskog teatra iz Skoplja i stalno sam dolazio na Sterijino pozorje. Zapamtio sam poslednji dolazak pred raspad zemlje: igrali smo “Medeju” Daneta Zajca, u režiji Vite Taufera, bilo je to 1989. ispod Mosta slobode.

Volim da dolazim na književne kolonije. To je najbolja forma sastajanja pisaca: imamo vremena da se družimo i da stvaramo.
Miodrag Raičević, pesnik iz Beograda:- Često sam u Novom Sadu, ovde imam mnogo prijatelja i kolega. A Čortanovci su baš relaksirana kolonija, program nije nabijen obavezama. Događalo nam se ponegde da ljudi od trke po raznim mestima, odu kući na laktovima. Najlepše je ovde druženje uz čašicu, u pejzažu koji kao da je sišao sa neke slike. Upućujem sve pohvale organizatorima i domaćinima.
Vasa Pavković, pisac i književni kritičar iz Beograda: - Došao sam s namerom da lično upoznam nekoliko ljudi, koje poznajem preko literature, a i da se odmorim, da “napunim baterije” za pisanje. Završavam knjigu pripovedaka, koja bi trebalo da izađe za Sajam knjiga u Beogradu i to ću obaviti ovde.

Nikada nisam bio u Čortanovcima, čak ni turistički. Sve mi je ovde novo i zanimljivo, družim se sa krugom kvalitetnih, zanimljivih pisaca i dobrih ljudi. Najkraće rečeno-uživam.
Laslo Blašković, pisac i domaćin Kolonije: - Čortanovci su uvek dobra prilika da se ostvari komunikacija među različitim pesničkim jezicima, da se susretnu različite stvaralačke energije, da se uspostavi nova saradnja i učvrsti stara. Da se kroz druženje sa sebi sličnima, dođe do neke nove priče ili pesme, što i jeste krajnji cilj Kolonije.

Ovogodišnja kolonija je specifična po tome što je okupila pisce i prevodioce iz inostranstva, koji su na više načina vezani za sprsku književnost i koji je odlično poznaju. Upravo su stvaraoci iz istočne Evrope slični nama, jezici su nam srodni, a i problemi. I oni su dugo bili skrajnuti u odnosu na tzv. velike literature i jezike. Po svemu smo upućeni jedni na druge i kolonija u Čortanovcima sigurno će pomoći i njima i nama.

Radmila Lotina
Izvor: [Dnevnik]