Poskupljenje je stiglo, ali su cene derivata ostale manje-više iste. Još od noći između petka i subote, kada je na snagu stupila nova korekcija u vezi sa cenama derivata, sve oči su uprte u Naftnu industriju Srbije, koja je ključni igrač kada je naftno tržište Srbije u pitanju.

I dok zvaničnici NIS-a i dalje ne žele da komentarišu kako će se ponašati u narednom periodu, dotle se privatni trgovci okreću po principu kako vetar duva, jer su i oni svesni da se na otvorenom tržištu teško mogu takmičiti sa gigantima kakvi su NIS, ali i Lukoil, koji takođe nije menjao cene na svojim pumpama.

Privatnici poručuju da će cene benzina morati da koriguju svi, dok još uvek postoje uslovi da evrodizel ostane desetak dinara ispod maksimalno dozvoljene cene.

Inače, i dalje litar benzina na NIS-ovim pumpama košta 113,70, a evrodizel 107,90 dinara, dok se ovi derivati na Lukoilovim pumpama prodaju za 115,70, odnosno za 108,90 dinara.

Izvor: MojAuto.rs

Zbog poskupljenja sirove nafte na svetskom tržištu, Gorivo u Srbiji poskuplje možda već sledeće nedelje. Benzin bi koštao 121,5 dinara

Veći cenovnik za gorivo u Srbiji mogao bi da bude napravljen već za nedelju dana. Jer, sirova nafta na svetskom tržištu premašila je u petak 91 dolar po barelu i tako, u roku od mesec dana, drugi put dostigla dvogodišnji maksimum. I razlika u kursu između dinara i dolara povećava se iz dana u dan, pa bi nova cena benzina uskoro mogla da bude 4,1 dinar veća, dok bi dizel D2 mogao da poskupi za 2,3 dinara po litru.

Procenat promene za poskupljenje derivata u četvrtak, dan pred drastični skok nafte, bio je 3,06 odsto. A čim bude dostigao 3,5 odsto, novi cenovnici biće formirani.

- Poskupljenje je zasad realno, osim ako cena nafte na svetskom tržištu ne padne - kaže Aleksandar Mileusnić, generalni direktor kompanije “Petrobart Avia”. - Poslednjih dana, rast procenta promene se ubrzava. Ako se ovaj tempo nastavi, već za pet do šest dana nova cena benzina trebalo bi da iznosi 121,5 dinara, a dizel D2 poskupeo bi na 110,9 dinara. Maksimalna cena evrodizela bila bi 123,6 dinara po litru, ali bi ga većina prodavaca, kao i dosad, verovatno prodavala po nešto nižoj ceni.

Barel “brenta” u petak je ugovaran za 91,01 dolar za isporuku u januaru, dok je laka američka nafta koštala 88,17 dolara. Skok cena nafte, upućeni objašnjavaju izuzetno hladnim vremenom koje je ovih dana zahvatilo veliki deo Evrope.

Cene goriva u Srbiji poslednji put su korigovane polovinom maja ove godine, na osnovu formule za obračun koju je napravilo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Skuplji TNG kod NIS

Cenu tečnog naftnog gasa u petak je, na svojih 59 pumpi, povećala i Naftna industrija Srbije. Tako je litar TNG kod njih poskupeo za dva dinara po litru, pa njegova cena sada iznosi 70,5 dinara. Cenovnik NIS korigovan je nakon što su ga i drugi trgovci povećali.

Autor : P. Janjatović Novosti.rs via AutoBlog.rs

ministarstvo za istrazivanje ruda i gubljenje vremena

jebem li vam mamu u picku lopovsku
od maja cena padala,a pojeftinjena nigde nije bilo
govna lopovska
kradite dok jos mozete necete jos dugo 

a jos sipaju 15% manje jebem ih usta

Па може им се кад се нико не буни.

Ako je prosečna inflacija bila osam odsto, akciza na benzin skočiće sa 44,7 na 48,2 dinara, na dizel sa 30,47 na 32,8 dinara po litru, a na TNG sa 15,24 dinara na 16,4 Vozači u Srbiji i pored predstojeće liberalizacije tržišta uskoro bi mogli da očekuju novo poskupljenje goriva. Usklađivanjem akciza sa godišnjom stopom inflacije, koju Vlada pravi u januaru, benzin bi u maloprodaji poskupeo tri dinara po litru, dok bi dizel goriva bila skuplja dva i po dinara. Tečni naftni gas poskupeo bi dinar po litru. I to nije sve. Kako tvrde stručnjaci, gorivo bi moglo da poskupi i ranije nezavisno od povećanja akciza zbog skoka cene nafte i jačanja dolara.

Tome u prilog govori i činjenica da je procenat promene cene od prethodne korekcije, kako kažu u Ministarstvu energetike, veći oko tri odsto, a potrebno je da dostigne 3,5 odsto. Ovo bi, kažu stručnjaci, moglo da se desi vrlo skoro.

Ono što je mnogo izvesnije jeste poskupljenje u januaru zbog redovne korekcije akciza na derivate. Iako se ne radi o novini, već o redovnom godišnjem usklađivanju ovog nameta, budžet vozača uvek dodatno optereti ovakvo poskupljenje. Ako se pretpostavi da je prosečna godišnja inflacija u ovoj godini bila osam odsto, to bi značilo povećanje akciza za isti toliki procenat, pa bi akciza na benzin skočila sa sadašnjih 44,7 na 48,2 dinara, na dizel goriva sa 30,47 na 32,8 dinara po litru, a na TNG sa 15,24 dinara na 16,4 dinara.

Stručnjaci kažu da će država svakako iskoristiti mogućnost da na ovaj način napuni državnu kasu, ali da ne mora da znači da će naftaši od nove godine držati maskimalne cene zbog liberalizacije tržišta.

Ukoliko cena benzina u Srbiji uskoro poraste, građani koji mesečno pređu 1.000 kilometara (što je srpski prosek) moraće za motorni benzin od 95 oktana da odvoje 12.150 dinara, što je u odnosu na januar, kada je benzin koštao 110,4 dinara, više za hiljadu i sto dinara. Korisnici evro dizela u januaru su odvajali 10.896 dinara za mesec dana vožnje, dok bi sada, trebalo da izdvoje 12.360 dinara.

Ivan Nikolić, ekonomsita Ekonomskog instituta, kaže da će država odrediti da li će akcize usklađivati sa prosečnom inflacijom, ali da će poskupljenja svakako biti. Čak je moguće da naftaši promene cenovnike i pre januara.

- Kako sada stvari stoje, čini mi se da nas poskupljenje goriva, i to ne zbog akciza, očekuje uskoro. Cena nafte raste, a dolar jača u odnosu na evro, pa nas vrlo brzo čeka novo poskupljenje - objašnjava Nikolić.

I naftaši očekuju da država poveća namet na gorivo od Nove godine, ali smatraju da bi otvaranje tržišta moglo da neutrališe to poskupljenje. Nebojša Atanacković iz kompanije “Nafta” kaže da će država svakako iskoristiti priliku da na ovaj način napuni budžet.

- Ipak, i pored liberalizacije tržišta, država će zadržati mogućnost da propiše najviše moguće cene, što znači da bi naftaši mogli da kada se otvori tržište prodaju derivate po nižim cenama od maksimalnih - ističe Atanacković.

B. STAMENKOVIĆ - blic.rs

Od juče je prestala da važi desetogodišnja uredba o monopolu NIS-a i počela je liberalizacija tržišta naftnih derivata. Prvi put u istoriji Srbije, naftni derivati mogu slobodno da se uvoze. To znači da je slobodan uvoz visokokvalitetnog benzina i nafte, kao i slobodno određivanje cena.

Iako je iz Ministarstva energetike najavljivano da bi trebalo da dođe do pojeftinjenja, zbog usklađivanja akciza sa inflacijom, do kraja meseca bi trebalo da dođe do poskupljenja goriva, moguće i za 10 dinara.

Došao je dan koji smo čekali 10 godina. "Naftna industrija Srbije" više nema monopol na uvoz i preradu naftnih derivata. Kompanije mogu slobodno da uvoze benzin, dizel i mazut i sami određuju njihovu cenu.

Sada potrošači očekuju samo jedno - pojeftinjenje goriva. Ipak, naftaši će morati da razočaraju potrošače. Od sniženja cena nema ništa, već suprotno.

"Gorivo će da poskupi i već su se stekli uslovi da se to desi iz dva razloga, prvi je usklađivanje sa berzanskim cenama na svetskom tržištu i drugi razlog je što oko 15. januara mora da dođe po zakonu od akcizama do usklađivanja akciza. Ono što je evidentno da će do kraja januara poskupeti između 8 i 12 dinara", kaže Milan Rakić iz "Udruženje privatnih naftaša".

"Ne treba imati suviše optimizma ka tome da će liberalizacija tržišta apsolutno doneti niže cene a posebno ne odmah na početku godine. Gledajući šta bi se desilo da nema liberalizacije tokom godine a šta će se desiti - biće slobodan uvoz derivata i slobodno formiranje cena i gledano celu godinu, biće povoljnije nego ranije", kaže Nebojša Atanacković iz "AD Nafta".

Liberalizacija tržišta naftnih derivata prema najavama stručnjaka imaće pun efekat tek za par meseci kada bi trebalo da zbog konkurencije dođe do snižavanja cena i bolje snabdevenosti tržišta.

Ukidanjem monopola vozači su u svakom slučaju u prednosti, jer će u ponudi biti gorivo visokog, evro 5 kvaliteta. Prema uredbi, naftne kompanije su obavezne da uvoze v isokokvalitetan benzin i naftu, dok NIS jedini može u svojoj ra fineriji da proizvodi gorivo nižeg kvaliteta.

Pojedini naftaši to vide kao dvostruke standarde, dok analitičari smatraju da se na taj način štiti rafinerija, jer će Srbija ostati zemlja u kojoj se i prerađuje nafta.

"Znamo da je u Srbiji veliki broj automobla koji su stari, pa i 'punoletni'. Ta vrsta automobila može da troše gorivo lošijeg kvaliteta tako da će vozači birati u zavisnosti od toga koji auto voze. Imamo situaciju da će i inostrane kompanije i dalje kupovati lošije gorivo da bi mogli da ga ponude vozačima a ako ne mogu da ga uvoze, moraju imati saradnju sa NIS-om. To je jedno zamešateljstvo gde se država izvukla jer više ne određuje cenu goriva, jednostavno će doći u situaciju ko se bolje dogovori, on će uspeti da opstane na tržištu", kaže Jelica Putniković iz "Balkan magazina".

U "Naftnoj industriji Srbije" navode da se od početka primene liberalizacije može očekivati pojeftinjenje u veleprodaji, ali da se ne može sa sigurnošću reći da li će naftne kompanije sniziti cene derivata i u maloprodaji, jer će to zavisiti od kretanja na tržištu.

U Srbiji postoji 226 licenciranih preduzeća koja se bave prometom nafte i naftnih derivata i više od 1.300 pumpi.

Izvor : Autobrief.com i B92.net via AutoBlog.rs

Jebu nas pa nas rasturaju,iživljavaju se smradovi.

I ovi privatni naftaši,i oni su obične vaške.

Umesto da gorivo od nove godine pojeftini država uvela dvojne akcize – niže za domaće, a više za uvozno i time dovela u pitanje liberalizaciju uvoza derivata.

Odluka države, da od 1. januara poveća akcize na motorne benzine na 45 dinara po litru, a na evro bezolovni motorni benzin (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 na 49,5 dinara, ovo gorivo moglo bi da poskupi za oko šest dinara.

Dizel bi mogao da bude još skuplji, čak za osam dinara, jer su akcize sa 30,47 povećane na 35, odnosno na 37 dinara. Trošarina na tečni naftni gas sada je 17,95 dinara po kilogramu.

Ispalo je da će vozači od najavljene liberalizacije, a time i od pojevtinjenja, dobiti slobodno – poskupljenje. Upravo su to prvi efekti liberalizacije tržišta derivata, kaže Saša Mileusnić, direktor u Petrobart-AVIA, napominjući da mu nije jasno na osnovu čega je ministar energetike uoči Nove godine mogao da zaključi da će gorivo u Srbiji biti jevtinije. Tim pre što su se i pre liberalizacije tržišta samo po osnovu rasta cena nafte bili stekli uslovi da gorivo poskupi, a što nije učinjeno.

Interesantno je i da je akciza na domaći NIS-ov benzin (onaj lošijeg kvaliteta) povećana s 44,7 na 45 dinara, dok je na uvozni benzin koji odgovara evropskom kvalitetu goriva povećana s 44,7 na 49,5 dinara, što samo govori koliko država zaista iskreno stimuliše potrošnju kvalitetnijeg benzina.

Akcize za dizel i evro dizel su do 1. januara ove godine bile iste – 30,47 dinara po litru. Od nove godine i tu je napravljena razlika, pa je za D2, koji NIS i dalje proizvodi, 35 dinara, dok je za uvozni evro dizel ona još viša i iznosi 37 dinara, što znači da je kolač koji država sebi uzima, s PDV-om veći za oko osam dinara.

Muka trgovaca, kaže Mileusnić, tek predstoji, jer je pitanje koliki će procenat vozača u Srbiji biti spreman da toči skuplji evro benzin od domaćeg. Niko od prometnika ne može da uveze jednu cisternu, nego znatno više. Ukoliko se, međutim, pokaže da je tražnja veća za NIS-ovim benzinom, iako ne ispunjava evropski kvalitet, prometnici će biti na gubitku.

I predsednik AD “Nafta” Nebojša Atanacković smatra da su "akcize čudno povećane, jer ovaj namet mnogo više je opteretio gorivo iz uvoza, nego iz domaće proizvodnje. Na taj način nije mnogo urađeno da se stvarno otvori tržište. Ovo će stvoriti veliki problem za male pumpe, jer više neće moći da kompenzuju gubitke prodavajući evrodizel po dobroj ceni".

"NIS je i dalje u situaciji da diktira cene, jer još nema benzina iz uvoza. Moraće da prođe nekoliko meseci dok uvoznici ne obezbede neophodna skladišta i carinske brojeve", kaže on.

Ukoliko trgovci primene ono što je država odlučila u pogledu akciza litar evro dizela bi umesto sadašnjih 116,4 mogao da košta 124 dinara, a evro premijum, koji je inače najskuplji i košta 125,6 dinara, točio bi se ubuduće za 133 dinara. Istovremeno bi bezolovni motorni benzin koštao oko 126 dinara.

Budžetom za ovu godinu predviđeno je da se samo po osnovu akciza na gorivo u budžet slije oko 75,3 milijardi dinara. Upitani, kako je tako neprimetno usvojen predlog da se povećaju akcize na gorivo, budući da se spominjala samo korekcija akciza na cigarete, u Ministarstvu finansija kažu da je do povećanja došlo na osnovu amandmana jednog od poslanika iz SPS, te da to nije predlog ovog ministarstva.

Izvor: B92, Politika i Novosti via AutoBlog.rs