Poštovani Goranče,
je li Pavle Vujisić Goranac i ima li još neka javna osoba Goranac sada ili prije.
Jesu li svi muslimani?

Pozdrav: BoraBorasS



Pavle Vujisic nije Goranac,vec je samo ziveo u selu Vranista,u ranom djetinjstvu,do neke 13-14 god.Razlog tome je bio njegov otac,koji je bio vojno lice,valjda je kontrolisao tad,taj dio KiM i tu su bili nastanjeni.

Goranci se danas osjaceaju gotovo svi kao muslimani.Dok,cuo sam price da postoje neki koji su promjenili vjeru.

Od poznatijih Goranaca mogu odmah da se sjetim:

Cuvenog fudbalera Fahrudina Jusufija koji je odigrao blizu 160 utakmica za Partizan i repr. Jugoslavije oko 50.Mislim da je bio clan Partizana i u finalu KS protiv Real Madrida 1966-e.

Jos jedan fudbaler,Goranac je dans reprezentativac Srbije Miralem Sulejmani.

Kao i kosarskasi as Crvene Zvezde i reprezentacije Jugoslavije,Zufer Avdija.

Ovih se iz cuga sjetih...

"Тако се у зони гравитације града Призрена налазила и највећа концентрација већих насеља, и то: с јужне и југо-источне стране у шарпланинским жупама Гора и Опоље с исламизованим Србима, а Средска и Сиринић са Србима хришћанима."


Odlomak iz:
ЕТНИЧКА КАРТА ДЕЛА СТАРЕ СРБИЈЕ
ПРЕМА ПУТОПИСУ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА
1871–1877. ГОДИНЕ

U Beogradu ima dosta Goranaca koji su promenili veru...

Ne tvrdim suprotno,jer sam i ja cuo za te slucajeve.
Cak,i za to da su neki zbog papira u Italiji prelazili u katolike.

Religija,stvar licnog izbora.

Садашња Гора има 19 насеља: Драгаш, Љубовиште, Лештане, Радеша, Кукуљане, Брод, Диканце, Бачка, Млике, Враниште, Орчуша, Горњи Крстац, Доњи Крстац, Горња Рапча, Доња Рапча, Рестелица, Зли Поток, Крушево, Глобочица - етнички насељени искључиво, или скоро искључиво, Горанцима.

Поред ових насеља постоје у Албанији још 9 горанских насеља: Шиштевац, Орешек, Борје, Оргоста, Очикле, Пакиша, Запот, Црно Лево и Кошаришта, као и два насеља у Македонији: Урвич и Јеловјане.

Гора је одвајкада имала посебну општину са седиштем у Драгашу. После Другог светског рата у Драгашу је успостављен Срез Горски који је обухватао две жупе; Гору где живе Горанци и Опоље где живе Шиптари.

У Гори су биле формиране 4 општине: Драгаш, Брод, Враниште и Крушево. У Опољу су формиране 3: Бродосавце, Белоброд и Лопушки Хан.

За Горанце је 1960. године направљена историјска грешка када је укинут срез Горски и све општине у Гори и Опољу и формирана, ваљда на бази тадашње Брозове политике братства и јединства и ондашњих стремљења шиптарских кадрова, једна заједничка општина са седиштем у Драгашу.

Првих неколико година горански кадрови су били супериорни у општини да би од 1970. године били у подређеном положају у свим сферама: руководеће структуре, запошљавање, образовање и друго.

У том периоду па све до 1990. године Драгаш насељавају Шиптари из Опоља, прво шиптарски кадрови па онда и један број грађана. Тако данас од горанских насеља Драгаш је једино мешовито насеље са око 70% Горанаца и 30% Шиптара.

Међутим, са Гором се историја сурово поиграла и пре наведеног периода. Она је углавном губитник. Године 1925. на бази компромиса државе Србије и Албаније повучена је неприродна граница чиме је 9 горанских села припало Албанији.

Пре Другог светског рата, у време Краљевине Југославије, Гора је припадала Вардарској Бановини. Тада је Македонија са богатим сточним фондом, а у оскудици простора за напасање, затражила од Министарства руда и шума да јој се под закуп уступи известан део пашњака у Гори. Уступљено јој је 7600 хектара пашњака.

После Другог светског рата заборавило се на решавање тог проблема. Потенцирало се по први пут 1962. године у више наврата али је увек добијан одговор да то треба одложити у интересу добрих интереса између република.

Последњи пут, 1989.године, поново смо покренули иницијативу за враћање Гори и Србији неведеног простора, али је ово ипак до данас остало нерешено.

НАТО је најжешће бомбардовао Гору у односу на читаво Косово и Метохију. Уништено је 5 граничних караула, сви ТВ репетитори и сви нови капацитети за прераду лековитог биља, дестилерије и друго, тако да штета износи око 10 милиона немачких марака.

Горанци су увек, без обзира да ли су били у посебној општини, достојно бранили своју посебност, Србију и Југославију кад год је било искушења и потреба. То су чинили приликом свих насртаја шиптарских сепаратиста и 1968., 1981., 1989. и сада када су се НАТО и Америка обрушили на нашу земљу.

Приликом НАТО и америчке агресије поред 100% мобилизацијског одзива у војсци и полицији Горанци су се и добровољно пријављивали. Бранили су суседни регион Опоље.

Када су Шиптари из Опоља побегли у Албанију, Горанци су учинили максималне напоре да се Опоље сачува од разарања. У томе су успели. Опоље је најбоље сачувано подручје на Косову и Метохији управо захваљујући Горанцима.

Горанци су одувек били за мултиетничко и мултиконфесионално Косово и Метохију, за добре међуљудске и међунационалне односе са Шиптарима суседног Опоља и читавог Косова и Метохије. У дугој историји, традицији и пракси остваривали су мултиетнички живот радећи по свету, Европи и Југославији.

Заоштравање међуљудских и међунационалних односа Горанаца са Шиптарима из суседног Опоља почело је појавом и насртајем шиптарског сепаратизма.

Кулминација је била 1989. године када су Шиптари устали против Србије, када су демонстранти насрнули на Гору и Драгаш 10. фебруара 1990. године. Напустили су посао и озбиљно нарушили заједнички живот у једној општини.

Горанци су се тада определили: ако се шиптарски кадрова Опоља јавно ограде од сепаратизма можемо и даље остати у једној општини, у противном Горанци ће формирати посебну.

Крајем јула, тачније 26.јула 1991. године, на основу претходно донетог закона, у Скупштини Републике Србије формирана је општина Гора са седиштем у Драгашу чиме је успостављен континуитет од 1960. године.

Најновији догађаји који су се одиграли у Гори упадом тзв. ОВК, повратком Шиптара из Опоља и окупацијом Горе потврдили су исправност идеје о формирању посебне општине.

Доласком тзв. ОВК и пљачкашких банди из Албаније учињена су многа недела. Шиптари су, и поред нашег залагања за очување Опоља за време НАТО агресије, Горанцима узвратили тако што су: 1) укинули општину Гору и истерали све раднике Горанце; 2) истерали су све са посла у другим организацијама и установама; 3) забранили јавну употребу српског језика и изјашњавање као Горанац;

4) покушали да уведу школовање на албанском или "бошњачком"; 5) онемогућавају слање хуманитарне помоћи Горанцима; 6) запалили један број кућа; 7) опљачкали велики број кућа; убили, киднаповали и претукли десетак Горанаца; 9) натерали у бекство 60% Горанаца.

Због свега наведеног, у свим могућим варијантама решавања косовско-метохијског проблема неопходно је очувати посебну општину Гору. Преко цивилне мисије УН неопходно је изборити се за функционисање општине са радницима и у просторијама у Драгашу.


...