Predsednik vladine Komisije za nestale osobe i generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je danas, uoči 18. godišnjice akcije "Oluja" u Hrvatskoj, da se oko 2.400 osoba vodi kao nestalo i da će se insistirati na rasvetljavanju sudbine svih nestalih lica.

Prema evidenciji, koja je usaglašena sa hrvatskom stranom, ukupno sa prostora Hrvatske se oko 2.400 lica vodi kao nestalo, rekao je Odalović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Od toga je oko 1.400 osoba srpske nacionalnosti, 403 naša državljanina, a ostalo su Srbi, koji su svoj nestanak prijavili kod naše komisije, odnosno koji su proterani i prognani, precizirao je Odalović.

On je dodao da "ima više stotina osoba koje su evidentno nestale, koje nisu prošla kriterijume međunarodnog komiteta Crvenog krsta, ali su lica koja apsolutno na našoj operativnoj listi figuriraju kao nestali".

Odalović je najavio da će se krajem godine, kada se bude radilo ažurirano izdanje knjige nestalih, zahtevati da se u tu knjigu unese i operativna lista sa informacijama o nestanku svake osobe i da bi to onda postojalo kao zvaničan dokument.

Govoreći o stradanjima u akciji "Oluja", on je istakao da su ove godine u Zadru ekshumirana 66 tela, a u Šibeniku 44.

- Insistiramo i na nekim novim lokacijama, koje nisu evidentirane za koje imamo saznanja da se nalaze tela - rekao je Odalović i dodao da je "zabrinjavajuće da se na Šalati nalazi preko 900 tela koja su ekshumirana, a nisu identifikovana".

On je podsetio da je više stotina hiljada ljudi proterano sa svojih vekovnih ognjišta, a koji imaju mnogo prepreka da se vrate, počev od imovinskih do bezbedonosnih i da ne bi trebalo zaboraviti da je "Oluja" počinjena zločinom.

Izvor: Blic

Veliki je svetac danas, nista se do sada karmicki nije izbeglo, pa nece ni ovo.

Pocivajte u miru!

Prošle godine sam se u ovo doba zadesio u Hrvatskoj i mogu da kažem da je prosto neverovatno kako oni slave Oluju, na ulicama neka slavljenička atmosfera, na jednoj banderi Hrvatska zastava, na sledećoj zastava EU pa sve tako ponovo.. Majke mi voleo bih da smo po nekim pitanjama sličniji Hrvatskoj koliko god to glupo zvučalo..

Sve zemlje oko nas su takve...

Pa zato i kažem da bi voleo da malo više ličimo na njih..

Slava im.

Beograd -- Danas se obeležava 18. godina od stradanja Srba u operaciji "Oluja", kada su hrvatske snage ubile najmanje 1.600 osoba srpske nacionalnosti a proterale 250.000.

S druge strane, danas i sutra Hrvatska slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti.

Vojna operacija "Oluja" predstavlja najmasovnije i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja izvršenih u ratovima na prostorima bivše SFRJ u kojoj su oko 62 procenta žrtava bili civili.

U akciji "Maestral", koja je bila njen produžetak, hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom muslimanske armije, ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika.

Kao i svake godine, u slavu žrtava ovog zločina služiće se parastosi u mnogobrojnim crkvama u Srbiji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj.

Obeležavanje u RS je počelo u subotu, paljenjem sveća u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, a danas će biti održan parastos poginulim civilima i vojnicima u hramu Svete Trojice i polaganje venaca.

Celokupna akcija hrvatske vojske za cilj je imala zapravo iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon proterivanja zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoje domove.

Ispražnjeno područje Tuđmanova vlada je nešto kasnije naselila izbeglicama hrvatske nacionalnosti iz BiH.

Ekshumacije još traju, neke grobnice nisu ni otvorene, pa otuda i različiti podaci o broju poginulih, nestalih i prognanih.

Broj izbeglih Srba različito se procenjuje - hrvatski izvori imaju podatak od 90.000 ljudi, UN o 150.000, a srpski o najmanje 250.000.

Jedno je sigurno - iako otprilike polovina onih koji su izbegli ima hrvatska dokumenta, vratilo ih se znatno manje, a mnogi se nakon neuspešnih pokušaja da organizuju život u mestima odakle su izbegli, ponovo vraćaju u Srbiju.

Za zločine počinjene u toku "Oluje" u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao.

Trojica hrvatskih generala - Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, iako su prva dvojica provostepenom presudom Haškog tribunala bili osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, oni su u novembru prošle godine oslobođeni po svim tačkama optužnica, što je izazvalo žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje. Čermak je oslobođen ranije, aprila 2011.

Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva
U vojno policijskoj akciji "Oluja", koja je počela 4, a završila se 5. avgusta 1995. godine, prema podacima Dokumentacionog centra “Veritasa”, ubijeno je najmanje 1.886 osoba srpske nacionalnosti i proterano najmanje 250.000 stanovnika bivše Republike Srpske Krajine.

Među stradalima je 1.196 civila, od čega 540 žena. Prema istim podacima 943 osobe se još vode kao nestale.

Odluka o početku akcije "Oluja" je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

Na tom sastanku, u Titovoj vili, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora".

Hrvatski predsednik Ivo Jospović je nedavno izjavio da je jasno da Srbija i Hrvatska nikada neće imati zajednički stav o ovom događaju, a da očekuje da Srbi s razumevanjem prihvate značaj “Oluje” za nezavisnost Hrvatske.

Za Josipovića je akcija “Oluja” bila nužna i bez nje, kako je kazao, Hrvatska nikada ne bi bila slobodna i nezavisna.

“S druge strane, Hrvatska treba s dužnim pijetetom da se odnosi prema svim žrtvama, da kazni zločine i da svima koji žele da se vrate to i omogući", rekao je hrvatski predsednik.

Josipović je u četvrtak, prilikom uručivanja odlikovanja hrvatskim braniteljima povodom Dana pobede u Zagrebu, poručio da je vojno-policijska akcija "Oluja" snažno obeležila hrvatsku istoriju, a ministar odbrane Hrvatske Ante Kotromanović je rekao da oslobađanje generala Gotovine, Čermaka i Markača potvrđuje da je Hrvatska "čista kao suza".

Proces ekshumacija spor
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva
Veritas je saopštio da Srbi iz Hrvatske očekuju da Savet bezbednosti UN i Rezidualni mehanizam Haškog tribunala reaguju na inicijativu dokumentacionog centra za preispitivanje oslobađajuće presude hrvatskim generalima za akciju “Oluja”, jer se došlo do novih dokaza.

Te nove činjenice ogledaju se, kako se navodi, u broju od 110 ekshumiranih posmrtnih ostataka Srba sa lokacija “Sveta Mare” u Šibeniku i “Gradsko groblje” u Zadru, koji su stradali u akciji “Oluja”, i to na području i u vreme koje je bilo predmet haške optužnice.

Predsednik vladine Komisije za nestale osobe i generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je u petak da se oko 2.400 osoba vodi kao nestalo i da će se insistirati na rasvetljavanju sudbine svih nestalih lica. Odalović je dodao da Srbiji nije upućen nijedan zahtev na koji nije dala odgovor.

Predstavnici nestalih i vladine Komisije za nestale u Srbiji nezadovoljni su sporošću ekshumacija i identifikacija, pa od Vlade Hrvatske traže angažovanje svih kako bi to pitanje bilo konačno rešeno.

I pojedine nevladine organizacije u Hrvatskoj osuđuju to što ni posle 18 godina nema pravosnažnih presuda za ratne zločine i što brojne civilne žrtve rata nisu primereno obešećene.

Prema podacima udruženja nestalih, više od 2.000 ljudi se vodi kao nestalo, do sada je oko 1.000 ekshumirano, a od tog broja identifikovano je 704 lica, dok 306 čeka na identifikaciju na Institutu u Zagrebu.

Predstavnik Udruženja porodica nestalih u Hrvatskoj "Suza" Čedo Marić kaže da se ove godine obeležava “punoletstvo tuge i traganja” porodica nestalih za svojim najmilijim, i kao najveći problem apostrofira sporost u rešavanju sudbine nestalih.

On ističe da je neophodno da se ceo proces rešavanja pitanja nestalih Srba u Hrvatskoj ubrza, ali i procesuiranja ratnih zločina.

“Predstavnici hrvatskih vlasti rade na principu ‘kreni-stani’, a to potvrđuje i činjenica da je u ovoj godini samo grupa od 23 porodice pozvana u Zagreb radi identifikacije i to u februaru, a od tada se ništa nije desilo”, rekao je Marić.

Takođe, mnoga ekshumirana tela još nisu identifikovana.

Porodice poginulih i nestalih uputile su apel Vladi Hrvatske da ubrza utvrđivanje sudbine nestalih i procesuiranje ratnih zločina.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta je ukazao da veliki problemi Srba proteranih ovom akcijom još nisu rešeni, pa bi, kako smatra, Vlada Srbije trebalo da upozna pre svega EU, UN i Savet Evrope da stotine hiljada izbeglica još nisu ostvarile svoja osnovna ljudska prava.

"Smatramo da je konačno došlo vreme da se reše naši problemi i očekujemo da se sazove jedna posebna sednica Skupštine, za šta imamo obećanja, na kojoj će se raspravljati i o problemima proteranih Srba iz BiH, ne samo iz Hrvatske", rekao je Linta Tanjugu, izrazivši očekivanje da bi na toj sednici bila usvojena rezolucija o poštovanju ljudskih prava proteranih iz Hrvatske i BiH.

S duge strane: Priznanja Markaču i Gotovini
Generali Ante Gotovina i Mladen Markač, koje je Haški tribunal oslobodio optužnice za zločine počinjene u hrvatskog vojno-policijskoj akciji “Oluja”, danas će u Alkarskim dvorima primiti povelje počasnih članova Viteškog alkarskog društva i počasnih građana grada Sinja.

Priznanja će im, prema pisanju zagrebačkog "Jutarnjeg lista", biti uručena na dan održavanja 298. Sinjske alke, kada Sinj, kao i svake godine prve neđelje u kolovozu, postaje politička metropola Hrvatske. Dolazak u Sinj najavili su predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, šest ministara i 12 ambasadora ili predstavnika ambasada u Hrvatskoj.

Izvor: B92

 
Srbija danas obeležava 18 godina od hrvatske vojno policijske akcije "Oluja", najvećeg progona Srba u novijoj istoriji, u kojem je više hiljada Srba ubijeno i nestalo, dok Hrvatska ovih dana obeležava Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
U Beogradu će u Crkvi svetog Marka danas biti služen parastos žrtvama ''Oluje'' kome će prisustvovati prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
I osamnaest godina posle, ekshumacije još traju, neke grobnice nisu ni otvorene, pa otuda i različiti podaci o broju poginulih, nestalih i prognanih, kojih je, prema podacima Dokumentacionog centra "Veritas", najmanje 250.000.

Za zločine počinjene u "Oluji" u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao, što nailazi na osudu obeju strana.

Trojica hrvatskih generala - Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, iako su prva dvojica provstepenom presudom Haškog tribunala bili osudjeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, prošle godine su oslobodjeni po svim tačkama optužnica, što je izazvalo žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje. Čermak je oslobodjen ranije.

Predsednik vladine Komisije za nestale osobe i generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je, povodom godišnjice ove akcije, da se oko 2.400 osoba vodi kao nestalo i da će se insistirati na rasvetljavanju sudbine svih nestalih lica.

Od tog broja su, kaže, 1.400 osoba srpske nacionalnosti, 403 drzavljanina Srbije, dok su ostali Srbi koji su nestanak svojih bližnjih prijavili kod vladine komisije ili su prognani i proterani. Odalović je rekao da ima više stotina osoba koje su evidentno nestale, koje nisu prošla kriterijume medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, ali da i ta lica apsolutno na srpskoj listi figuriraju kao nestali.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta je ukazao da veliki problemi Srba proteranih iz Hrvatske u akciji "Oluja" još nisu rešeni, pa bi, kako smatra, Vlada Srbije trebalo da upozna pre svega EU, UN i Savet Evrope da stotine hiljada izbeglica još nisu ostvarile svoja osnovna ljudska prava.

"Smatramo da je konačno došlo vreme da se reše naši problemi i očekujemo da se sazove jedna posebna sednica Skupštine, za šta imamo obećanja, na kojoj će se raspravljati i o problemima proteranih Srba iz BiH, ne samo iz Hrvatske", rekao je Linta Tanjugu, izrazivši očekivanje da bi na toj sednici bila usvojena rezolucija o poštovanju ljudskih prava proteranih iz Hrvatske i BiH.

U vojno policijskoj akciji "Oluja", koja je počela 4, a završila se 5. avgusta 1995. godine, prema podacima Dokumentacionog centra "Veritasa", ubijeno je najmanje 1.886 osoba srpske nacionalnosti i proterano najmanje 250.000 stanovnika bivše Republike Srpske Krajine.

Među stradalima je 1.196 civila, od čega 540 žena. Prema istim podacima 943 osobe se još vode kao nestale.

U akciji "Maestral" koja je bila produžetak "Oluje", hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH, saopštio je "Veritas".

Odluka o početku akcije "Oluja" je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.
Na tom sastanku, u Titovoj vili, predsednik Hrvatske Franjo Tudjman je jasno definisao cilj operacije poručivši da treba naneti "takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora".

Hrvatski predsednik Ivo Jospović kaže da je jasno da Srbija i Hrvatska nikada neće imati zajednički stav o ovom tragičnom dogadjaju a da očekuje da Srbi s razumevanjem prihvate značaj "Oluje" za nezavisnost Hrvatske.
Za Josipovića je akcija "Oluja" bila nužna i bez nje, kako je kazao, Hrvatska nikada ne bi bila slobodna i nezavisna.

"S druge strane, Hrvatska treba s dužnim pijetetom da se odnosi prema svim žrtvama, da kazni zločine i da svima koji žele da se vrate to i omogući", rekao je hrvatski predsednik.

Celokupna akcija hrvatske vojske za cilj je imala zapravo iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon akcije zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoje domove.

Ispražnjeno područje Tudjmanova vlada je nešto kasnije naselila izbeglicama hrvatske nacionalnosti iz BiH.

"Veritas" je saopštio da Srbi iz Hrvatske očekuju da Savet bezbednosti UN i Rezidualni mehanizam Haškog tribunala reaguju na inicijativu dokumentacionog centra za preispitivanje oslobadjajuće presude hrvatskim generalima za akciju "Oluja", jer se došlo do novih dokaza.

Te nove činjenice ogledaju se, kako se navodi, u broju od 110 ekshumiranih posmrtnih ostataka Srba sa lokacija "Sveta Mare" u Šibeniku i "Gradsko groblje" u Zadru, koji su stradali u akciji "Oluja", i to na području i u vreme koje je bilo predmet haške optužnice.

Predstavnici nestalih i vladine Komisije za nestale u Srbiji nezadovoljni su sporošću ekshumacija i identifikacija pa od Vlade Hrvatske traže angažovanje svih kako bi to pitanje bilo konačno rešeno.

I pojedine nevladine organizacije u Hrvatskoj osudjuju to što ni posle 18 godina nema pravosnažnih presuda za ratne zlocicne počinjene tokom i neposredno nakon "Oluje", a brojne civilne žrtve rata nisu primereno obešećene.

Izvor: Alo

Zagreb -- Hrvatski premijer Zoran Milanović čestitao je građanima Dan pobede i domovinske zahvalnost i Dan hrvatskih branitelja.

Milanović je istakao da je pre 18 godina hrvatska zastava “na kninskoj tvrđavi označila pobedu hrvatske vojske i oslobađanje okupiranih područja”, a da se danas ta zastava “s ponosom vijori u Briselu i Strazburu”.

"Mi, pobednici, danas imamo snage i možemo osuditi svako počinjeno zlo, žaliti za svakom nevinom žrtvom, svakim izgubljenim životom u ovome nametnutom ratu. Učinimo sve da budemo dostojni tih žrtava i izgradimo Hrvatsku kakvu su njeni branitelji sanjali. Bolju Hrvatsku", navedeno je u čestitki u kojoj se srpske žrtve hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" ne pominju.

Dok Hrvatska slavi, Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju 18 godina od akcije "Oluja", najvećeg progona Srba u novijoj istoriji, kada je iz Hrvatske proterano više od 200.000 građana srpske nacionalnosti, a više hiljada je ubijeno ili nestalo.

Milanović je podsetio da je Hrvatska od tada prešla dug i zahtevan put s brojnim teškoćama sa kojima se, kako kaže, suočava idanas kada te vrednosti deli sa ostalim članicama Evropske unije isa njima “ravnopravno odlučuje za zajedničkim stolom”.

Tog su dalekog avgusta, u samo 84 sata vojno policijske operacije Oluja, hrvatski branitelji oslobodili više od 10.000 kvadratnih kilometara. Zahvalni smo im na hrabrosti i odlučnosti, zahvalni smo njihovim porodicama. Mnogi od njih utkali su svoje živote u temelje hrvatske države. Hvala i svim hrvatskim građanima koji su podupirali i pomagali ovu opravdanu, oslobodilačku borbu. Jer, kao što je jednom rekao Vlado Gotovac, pobedu u Domovinskome ratu ostvarila je naoružana i nenaoružana, muška i ženska Hrvatska”, naveo je Milanović.

"Širom sveta Hrvatska prati naše vojnike u mirovnim misijama, postavši simbol spremnosti za očuvanje vrednosti za koje smo se opredelili- za slobodu, mir, demokratiju i vladavinu ljudskih prava", naveo je Milanović, preneli su hrvatski mediji.

Hrvatski mediji podsećaju da je na današnji dan 1995. godine pokrenuta akcija “Oluja “ tokom koje su Hrvatske oružane snage za manje od 48 sati oslobodile 80 odsto “okupiranih teritorija”. Uprkos tome što je, kako se navodi, Milan Martić hrabrio svoje vojnike pokazalo se da ništa od toga nije bila istina, pa je 4. avgusta u čtiri sata ujutru počela “Oluja”, a već idućeg dana, oko 10 sati, u “okupirani Knin” su ušli pripadnici 4. i 7. gardijske brigade.

“Tačno u podne tadašnji predsednik Franjo Tuđman građanima je objavio vest da je Knin oslobođen. Na kninskoj se tvrđavi ponovno zavijorila hrvatska zastava...”, objavio je hrvatski portal "index". Dodaje se da su gradovi oslobađani jedni za drugim i u dogovoru sa Armijom BiH pa su se u jednom trenutku, kako se navodi, dve vojske sastale na reci Uni.

Petim korpusom je podseća se, komandovao Atif Dudaković. Tvrdi se da je “Oluja” bila legitimna vojna akcija, ali se dodaje, doduše, da je ona ipak imala svoju crnu stranu. Naravno, žrtve su bile civili. Naime veliki broj Srba je pobegao s tih područja, a velika većina njih ni dan danas se nije vratila uprkos brojnim pozivima hrvatskih zvaničnika”, navodi zagrebački portal.

Navodi se i da su “počinjeni zločini” zbog kojih su hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač prvo osuđeni, a zatim oslobođeni na sudu u Hagu. Zaključuje se da porodice nekih žrtava, poput onih u Gruborima, još nisu dobile zadovoljstvo na sudu.

Izvor: B92

У ЧЕТИРИ дана „Олује“ уништено је око:
- 25.000 кућа
- 13.000 привредних објеката
- 182 задружна дома
- 56 здравствених станица
- 78 цркава
- 29 музеја
- 181 гробље
- 352 трговине
- 96 трафо-станица
- сви српски индустријски погони
- 920 споменика
- 211 угоститељских објеката
- 410 занатских радњи.

- у Крајини је прије „Олује“ живјело 450.000 Срба.
- 1991-1995. укупно је убијено 6.765 Срба.
- нестало је 2.670 Крајишника.

Упоређење пописа из 1991. и 2001. године показује да у Хрватској недостаје више од пола милиона Срба!

- Срби су у Хрватској остали без 50.000 станова. Велики број одузетих српских станова хрватске власти поклониле су својим „бранитељима“.

- У Хрватској је процесуирано 4.500 Срба за наводна најтежа дјела ратног злочина, са циљем да се застраше повратници.

- Хрватска државна агенција је на превару откупила више од 100 српских кућа за које бивши власници нису добили ни динара.