Nista od toga nije tacno, kako bi mogli da udju u Evropsku uniju ako je to tacno?

Dan secanja i na one koji su prodavali vodu sa cesme svojim sunarodnicima u koloni...

Beograd -- DS smatra da svaka godišnjica "Oluje" mora da bude iskorišćena kako bi se poboljšao položaj izbeglih Srba i onih koji su se vratili svojim domovima u Hrvatskoj. 

Iz DS navode da Hrvatska ništa nije do sada uradila na tome da kazni počinioce zločina nad Srbima.

"Hiljade ubijenih i stotine hiljada prognanih su bili žrtve planirane akcije hrvatske vojske, ali i politike Beograda devedesetih. Hrvatska do sada ništa nije uradila na tome da kazni počinioce stravičnih zločina nad Srbima", navodi se u saopštenju DS.

DS ističe da je, sa druge strane, državni vrh Srbije devedesetih Srbe gurnuo u rat, a ništa nije učinio da ih od progona zaštiti.

"Srbija je zbog toga unazađena decenijama i dobar deo političara koji su danas na vlasti za to snose odgovornost", rečeno je u saopštenju u kome se dodaje da Srbija i Hrvatska moraju iskreno da rade na tome da svakodnevicu ljudi koji žive na prostorima gde su se odigravali ti stravični zločini učine boljom.

U vojno policijskoj akciji "Oluja", koja je počela 4, a završila se 5. avgusta 1995. godine, prema podacima Dokumentacionog centra "Veritas", ubijeno je najmanje 1.886 osoba srpske nacionalnosti i proterano najmanje 250.000 stanovnika bivše Republike Srpske Krajine.

Među stradalima je 1.196 civila, od čega 540 žena. Prema istim podacima 943 osobe se još vode kao nestale.

Odluka o početku akcije "Oluja" je, na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995. godine.

Izvor: B92

Reporteri „Blica“ u izbegličkom naselju u Krnjači: Muka nam je od svega, svi su nas zaboravili BLIC TV

Isidora Kranjčević    | 04. 08. 2013. - 18:00h | Foto: R. Ristić   


Podne u kampu za izbeglice iz Hrvatske, sa Kosova i iz Bosne u Krnjači. Tišina. Poneko prođe sa šerpom u ruci, ide u kuhinju po ručak. Poželimo dobar dan, otpozdrave nam izmučenog lica, pomirenog sa sudbinom.


Beznađe: Izbeglički kamp u Krnjači

Kada čuju da smo novinari, da pišemo o tome kako im je 18 godina od kako su napustili domove pred „Olujom”, bezvoljno odmahnu rukom.

- Šta vredi. Godinama pričamo. I ništa od toga nemamo. Da se vratimo ne možemo, a ovde nemamo ništa - kaže svako na koga naiđemo.

Izbeglice, prognani, raseljeni, žive u sobama od po 12 kvadrata, a 16 soba u jednoj baraci ima četiri zajednička klozeta. U jednoj do baraka u hodniku nekoliko stanara sede i pričaju. Rajka Manojlović sa sinom Željkom i ćerkom Željanom u kampu je od 2000. godine. Muž joj je umro pre pet godina. Ni penziju nema.
- Kad se setim „Oluje“ i svega, muka mi je šta smo sve preživeli. Volim da se ne prisećam - započinje priču.

Porodila se tri dana pre „Oluje” i sa bebom je evakuisana u Banja Luku, gde je u bolnici ležala osam dana.

- Suprug je mislio je da smo beba i ja mrtvi. Odatle su nas prebacili u Sandžak u halu, gde sam sa bebom spavala na prašnjavom dušeku. Od tad boluje od astme. Pet godina kasnije smo prešli ovde - priča Rajka dok se sprema za posao.

Porodila sam se tri dana pre „Oluje“ i sa bebom sam evakuisana u Banjaluku, potom u Sandžak, gde smo spavali u hali, na prljavim dušecima. Od tada dete boluje od astme, kaže Rajka Manojlović.
Ćerka ide u školu, a sin se nedavno zaposlio. Život u kampu im je, kažu, težak, a nade nečem boljem nema.

- Neki su dobili stanove u naselju za izbeglice u Velikom Mokrom Lugu. Ja sa dvoje dece nisam. Rekli su da će država dati osam hiljada za kupovinu kuće ili stana. Kad sam našla u blizini Beograda ono što bih mogla da kupim za tu sumu, u Komesarijatu su rekli da nema para. Da se vratim u Hrvatsku u moj Drniš, ne mogu. Da uzmem državljanstvo Srbije, gubim pravo na ovaj smeštaj, a kuda bih onda sa dvoje dece - jada se ova hrabra žena.

Njene komšije ne žele da pričaju za novine, mada im mnogo toga stoji na duši. Mnogo su ogorčeni, razočarani. „Oluja“ je njihove živote saterala u sobičke baraka u Krnjači, a odatle je teško krenuti dalje.

 
„Oluja“ prognala više od 200.000 Srba

Danas se navršava 18 godina od početka hrvatske vojne akcije „Oluja” koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske. U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju „Oluja”, a od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske. U operaciji „Oluja” učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatskih snaga, čemu su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika. Ovo područje napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Dokumentaciono-informativni centar “Veritas” u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece. Haški tribunal je u novembru 2012. oslobodilo hrvatske generale Ante Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva.
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Čikagu danas će biti služen parastos stradalim Srbima Krajišnicima u „Oluji”.


Video: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/397050/Reporteri-Blica-u-izbeglickom-naselju-u-Krnjaci-Muka-nam-je-od-svega-svi-su-nas-zaboravili


Izvor: Blic

18 godina a kao da je juče bilo ...

Ja sam imao 5 godina,tako da je za mene ovo baas daleko 

Inace,izgubili  smo rat,narod je proteran odatle..I ja ne vidim kako moze tamo da se vrati 
Ja nzm dal stvarno postoje budale koje veruju u mir,toleranciju i ostala sranja.Kao sto ja ne bih mogao da trpim siptare i hrvate u mojoj drzavi uzivaju istra prava kao i ja.Logicno je a i razumem ih da ni oni isto ne zele od Srba 

Mi smo neprijatelji cemu ove farse o normalizacijama odnosa,toleranciji,miru i sviranje kurcu?
Tako samo ulazimo u probleme koji ce uvek da postoje ako zivimo zajdno.Uvek ce neka carka da se desi koja moze da izazove ogromno sranje.

Mi jednostavno trebamo da zivimo odvojeno i da se ne mesamo medjusobno i tako nema konflikta 

Možda bi neko od vrlih kadrova DS-a mogao da uputi neko izvinjenje narodu Hrvatske? 

Iz citavog danasnjeg i tadasnjeg SPS jedino je Covic bio covek, ostali su bili govna...

 

Pa imali su oni tako običaj..